Simfonija br. 19 u Es-duru, KV 132, je simfonija koju je komponirao Wolfgang Amadeus Mozart u julu 1772.
Instrumentacija Simfonija je napisana za dvije oboe, četiri roga (od kojih su dva izvorno napisana u E♭ altu) i gudače.
Simfonija br. 19 u Es duru sastoji se od četiri stavka:
Allegro, 4/4 Andante, 3/8 Menuetto – Trio, 3/4 Allegro, 2/2 Brown, A. Peter, The Symphonic Repertoire (Volume 2). Indiana University Press (), str. 367 (2002).
Uvod u stavak Allegro:
Uvod u stavak Andante:
Uvod u stavak Menuetto:
Uvod u stavak Allegro finale:
Muzička analiza Prvi stavak otvara se motivom koji će Mozart kasnije koristiti na početku njegovog Koncerta za klavir br. 22 u istom ključu. Ekspozicija (izlaganje) u ovom stavku je kratko i nema ponavljanja. Razvojna sekcija je usredsređena na novi muzički materijal.
Postoji i alternativni spori stavak, označen Andantino grazioso. Oznake tempa u prvom, drugom i četvrtom stavku napisao je svojeručno Leopold Mozart.
Finale je u obliku francuskog ronda koji se sastoji od sedam dijelova (ABACADA). Svaki dio ronda se ponavlja, osim završnog A.
Reference
Kategorija:Mozartove simfonije Kategorija:Kompozicije iz 1772. Kategorija:Kompozicije u Es-duru