Endotelini su peptidi sa receptorskim i drugim efektima na mnoge tjelesne organe. Endotelin sužava krvne sudove i podiže krvni pritisak. Endotelini se normalno održavaju u ravnoteži drugim mehanizmima, ali kada prekomjerno eksprimiraju, doprinose visokom krvnom pritisku (hipertenzija, srčanim i potencijalno drugim bolestima).
Endotelini su 21-aminokiselinaki vazokonstrikcijski peptidi proizvedeni prvenstveno u endotelu, koji imaju ključnu ulogu u vaskularnoj homeostazi. Endotelini su uključeni u vaskularne bolesti nekoliko organskih sistema, uključujući srce, pluća, bubrege i mozak. Od 2018., endotelini ostaju pod opsežnim osnovnim i kliničkim istraživanjem, kako bi se definirala njihova uloga u nekoliko organskih sistema.
Izoforme i distribucija Poznate su tri izoforme (ET-1, -2, -3), sa različitim regionima ispoljavanja, i dva ključna tipa receptora, ETA i ETB. ETA receptori su nađeni u glatkim mišićnim tkivima krvnih sudova. Vezanje endotelina za ETA uvećava vazokonstrikciju i zadržavanja natrija, što podiže krvni pritisak. ETB je poglavito lociran na endotelnim ćelijama koje pokrivaju unutrašnjost krvnih sudova. Kad se veže za receptore ETB, dolazi do oslobađanja dušik-oksida (endotelni faktor relaksacije), natriureze i diureze i mehanizama koji obaraju krvni pritisak. U nervnom sistemu nađena sum oba tipa ET receptora, gdje posreduju u neurotransmisiji i vaskularnim funkcijama.
Mozak i nervi Receptori za endotelin su različitoo ispoljeni u tijelu. Oni su prisutni u krvnim sudovima i ćelijama mozga, horoidnom pleksusu i perifernim nervima. Kada je ubrizgan direktno na mozak pacova u pikomolarnim količinama kao modelni organizam endotelin-1 uzrokuje snažnu metaboličku stimulaciju moždanog udara i epileptičke napade sa znatnim sniženjem dotoka krvi do pogođenih moždanih područja. Oba efekta su posredovana kalcijskim kanalima.
Reference
Vanjski linkovi
Kategorija:Hormoni Kategorija:Peptidi Kategorija:Peptidni hormoni Kategorija:Hormoni krvnih sudova