Glipikani čine jednu od dvije glavne porodice heparan-sulfatnih proteoglikana, a druga velika porodica su sindekani . Šest glipikana je identificirano kod sisara, i nazivaju se GPC1 do GPC6. U Drosophila dva glipikani su identificirani, a oni se nazivaju dally (podjela abnormalno odgođena) i dally-liki. Jedan glipikan je identificiran u C. elegans. Čini se da glipikani imaju vitalnu ulogu u razvojnoj morfogenezi i predloženi su kao regulatori za Wnt i signalne puteveve ježevih ćelija. Dodatno su predloženi kao regulatori za faktor rasta fibroblasta i signalizaciju koštanog morfogenog proteina.
Struktura Dok je šest glipikana identificirano kod sisara, nekoliko karakteristika ostaje konzistentno između ovih različitih proteina. Prvo, jezgro proteina svih glipikana je slične veličine, otprilike u rasponu između 60 i 70 kDa. Dodatno, u smislu sekvence aminokiselina, konzervirana je lokacija četrnaest cisteinskih ostataka; međutim, istraživači opisuju da glipikani imaju umjerenu sličnost u sveukupnoj aminokiselinskoj sekvenci. Ipak, smatra se da četrnaest konzerviranih cisteinskih ostataka ima vitalnu ulogu u određivanju trodimenzijskog oblika, što ukazuje na postojanje veoma slične trodimenzijske strukture. Sve u svemu, GPC3 i GPC5 imaju vrlo slične primarne strukture sa 43% sličnosti sekvence. S druge strane, GPC1, GPC2, GPC4 i GPC6 imaju između 35% i 63% sličnosti sekvenci. Dakle, GPC3 i GPC5 se često nazivaju jednom potporodicom glipikana, pri čemu GPC1, GPC2, GPC4 i GPC6 čine drugu grupu. Između potporodica glipikana, postoji oko 25% sekvence sličnost. Nadalje, aminokiselinska sekvenca i struktura svakog glipikana je dobro konzervirana među vrstama; svi glipikani kičmenjaka su slični više od 90% bez obzira na vrstu.
Za sve članove porodice glipikana, C-kraj proteina je kovalentno vezan za ćelijsku membranu, preko glikozilfosfatidilinozitolnog (GPI) sidra. Da bi se omogućilo dodavanje GPI sidra, glipikani imaju hidrofobni domen na C-terminalu proteina. Unutar 50 aminokiselina ovog GPI sidra, lanci heparan-sulfata vežu se za proteinsko jezgro. Stoga, za razliku od sindekana, lanci glikozaminoglikana heparan-sulfata vezani za glipikane nalaze se prilično blizu ćelijske membrane. Glipikani pronađeni u kičmenjacima, Drosophila i C. elegans svi imaju N-terminalnu signalnu sekvencu.
Funkcija Glipikani su kritično uključeni u razvojnu morfogenezu i uključeni su kao regulatori u nekoliko ćelijskih signalnih puteva. Ovo uključuje Wnt i ježeve signalne puteve, kao i signalizaciju faktora rasta fibroblasta i koštanih morfogenih proteina. Regulacijski procesi koje obavljaju glipikani mogu ili stimulirati ili inhibirati specifične ćelijske procese. Mehanizmi pomoću kojih glipikani regulišu ćelijske puteve nisu sasvim jasni. Jedan uobičajeno predložen mehanizam sugerira da se glipikani ponašaju kao koreceptori koji vezuju i ligand i receptor. Wnt prepoznaje strukturu heparan-sulfata na GPC3, koji sadrži IdoA2S i GlcNS6S, i da 3-O-sulfatacija u GlcNS6S3S pojačava vezivanje Wnt za heparan-sulfatni glipikan. Identificirano je da domen bogat cisteinom na N-režnju GPC3 formira hidrofobni žlijeb koji se vezuje za Wnt, uključujući fenilalanin-41 koji je u interakciji sa Wnt. Glipikani su eksprimirani u različitim količinama u zavisnosti od tkiva, a takođe su izraženi u različitim stepenima tokom različitih faza razvoja. Mutanti Drosophila Dally imaju nepravilna krila, antenu, genitalije i razvoj moždane ganglije.
Lokacija GPC5 i GPC6 su kod ljudi jedan pored drugog na hromosomu 13, sekvenca q32. GPC3 i GPC4 se također nalaze jedan pored drugog i nalaze se na ljudskom hromosomu Xq26. Neki sugeriraju da ovo implicira da su ovi glipikani nastali zbog događaja duplikacije gena. Gen za GPC1 se nalazi na hromozomu 2q36. Obližnji geni uključuju ZIC2, ZIC3, COL4A1/2 i COL4A3/4.
Simpson-Golabi-Behmelov sindrom Od 1996. godine poznato je da pacijenti sa Simpson-Golabi-Behmelovim sindromom (SGBS) imaju mutacije u GPC3. Budući da je ovo X-vezani sindrom, u većoj mjeri pogađa muškarce nego žene. Dok fenotip povezan s ovim stanjem može varirati od blagog do smrtonosnog, uobičajeni simptomi uključuju makroglosiju, rascjep nepca, sindaktiliju, polidaktiliju, cistaste i displazijske bubrege, urođene srčane mane i izrazit izgled lica. Dodatni simptomi/karakteristike su također zabilježeni. Sve u svemu, ovi simptomi/karakteristike se razlikuju po preneonatuanom i postneonatusnom prekomjernom rastu. Tipski, pacijenti identificirani sa SGBS imaju tačkaste mutacije ili mikrodelecije u genu koji kodira GPC3, a mutacije se mogu pojaviti na više različitih lokacija gena. Nije uočena korelacija između lokacije GPC3 mutacije i fenotipske manifestacije ove bolesti. Stoga se zaključuje da SGBS nastaje zbog nefunkcionalnog GPC3 proteina. Istraživači trenutno spekulišu da je GPC3 negativan regulator ćelijske proliferacije, i to bi objasnilo zašto pacijenti sa SGBS doživljavaju prekomerni rast.
Implikacije u raku Abnormalna ekspresija glipikana je zabilježena kod više tipova karcinoma, uključujući ljudskii hepatoćelijski karcinom, rak jajnika, mezoteliom, rak gušterače, gliom, rak dojke i nedavno GPC2 u neuroblastomu. Većina istraživanja koja uključuju odnos između glipikana i raka fokusirana su na GPC1 i GPC3.
Korelacija između nivoa ekspresije GPC3 i različitih tipova raka; Da sumiramo ove nalaze, općenito se može reći da tkiva koja normalno eksprimiraju GPC3 pokazuju smanjenje ekspresije GPC3 tokom progresije tumora. Slično, odgovarajući karcinomi tkiva koji normalno ne pokazuju ekspresiju GPC3 često eksprimiraju GPC3. Štaviše, često se ekspresija GPC3 javlja tokom embrionskog razvoja u ovim tkivima, a zatim se ponovo ekspresuje tokom progresije tumora. Ekspresija GPC3 se može detektovati u normalnim ćelijama jajnika; međutim, nekoliko ćelijskih linija raka jajnika ne eksprimiraju GPC3. S druge strane, ekspresija GPC3 se ne može detektirati u zdravim odraslim ćelijama jetre, dok se ekspresija GPC3 javlja u većini ljudskih hepatočelijskih karcinoma. Slična korelacija je pronađena i kod kolorektumskih tumora. GPC3 je onkofetusni protein i u jetri i u crijevima, jer se GPC3 obično eksprimira samo tokom embrionskog razvoja, ali se također nalazi u kanceroznim tumorima.
GPC3 mutacije se ne javljaju u kodirajućoj sekvenci ovog proteina. Ćelijske linije raka jajnika ne eksprimiraju GPC3 zbog hipermetilacija promotora GPC3. Nakon uklanjanja ovih metilnih grupa, autori su obnovili ekspresiju GPC3. Ćelijske linije mezotelioma sadrže promotor GPC3 koji je pogrešno metiliran. Ponovno uspostavljanje ekspresije GPC3 je spriječeno formiranje kolonija putem kancerogenih ćelija.
GPC1 Implikacije kod raka Osim GPC3, GPC1 je također bio uključen u progresiju tumora, posebno kod raka gušterače, glioma i raka dojke. Ekspresija GPC1 je jako visoka u ćelijama adenokarcinoma duktusnog pankreasa, a rezultati pokazuju da je ekspresija GPC1 povezana s progresijom raka, uključujući rast tumora, angiogenezu i metastaze. Osim prekomjerne ekspresije GPC1 na plazmamembrani ćelija adenokarcinoma duktusnog pankreasa, ove ćelije oslobađaju GPC1 u mikrookruženje tumora. Budući da glipikani imaju ulogu u vezivanju faktora rasta, istraživači su spekulirali da povećani nivoi GPC1 u mikrookruženju tumora mogu funkcionirati za skladištenje faktora rasta za ćelije raka. Smanjenjem nivoa GCP1 u ćelijama adenokarcinoma pankreasa, rast ovih ćelija je bio ometan. Smanjenjem nivoa eksprimiranih GCP1 imunokompromitovanih miševa, usporio je rast tumora i smanjio angiogenezu i metastaze u poređenju sa kontrolnim GCP1 miševima. GPC1 je visoko eksprimiran u endotelnim ćelijama krvnih sudova ljudskog glioma. Nadalje, povećanje nivoa GPC1 u endotelnim ćelijama mišjeg mozga rezultira rastom ćelija i stimuliše mitozu kao odgovor na angiogeni faktor, FGF2. Ovo sugerira da GPC1 djeluje kao regulator progresije ćelijskog ciklusa. Ekspresija GPC1 je znatno iznad normalne kod karcinoma dojke kod ljudi, dok je ekspresija GPC1 niska u zdravom tkivu dojke. Nadalje, ekspresija nije značajno povećana za bilo koji drugi glipikan. GPC1 ima ulogu u vezivanju heparina i progresiji ćelijskog ciklusa u tkivu dojke.
Implikacije GPC2 u raku Glipikan-2 (GPC2) je površinski heparan-sulfatni proteoglikan koji je važan za adheziju neuronskih ćelija i rast neurita. GPC2 protein je visoko eksprimiran u oko polovine slučajeva neuroblastoma, a visoka ekspresija GPC2 korelira sa lošim ukupnim preživljavanjem u poređenju sa pacijentima sa niskom ekspresijom GPC2, što sugerira da je GPC2 terapijski cilj kod neuroblastoma. Utišavanje GPC2 pomoću CRISPR/Cas9 dovodi do inhibicije rasta tumorskih ćelija neuroblastoma. Utišavanje GPC2 inaktivira Wnt/β-kateninsku signalizaciju i smanjuje ekspresiju ciljnog gena N-Myc, onkogenog pokretača tumorigeneze neuroblastoma. Imunotoksini i himerni antigeni receptor (CAR) T-ćelija koje ciljaju GPC2 imaju razvijen oblik za liječenje neuroblastoma i drugih GPC2 pozitivnih karcinoma. Tretman imunotoksinom inhibira rast neuroblastoma kod miševa. CAR T-ćelije koje ciljaju GPC2 mogu eliminirati tumore u mišjem modelu metastatskog neuroblastoma. GPC2 usmjeren konjugat antitijelo-lijek (ADC) sposoban je da ubije ćelije neuroblastoma koje eksprimiraju GPC2.
Molekulska biologija
Glipikani mogu modificirati signalne puteve ćelija i doprinijeti ćelijskoj proliferaciji i rastu tkiva. Kod Drosophila, glipikanski dally pomaže difuziju morfogena koji podstiče rast iz porodice BMP dekapentaplegija u krilu u razvoju, dok halteri u razvoju nedostaje dally i ostaje mala. Vanćelijska lokalizacija drugog glipikana u Drosophila, sličnog dallyju, takođe je potrebna za odgovarajući nivo ježebe signalizacija u krilu u razvoju.
Klinički značaj
Kod ljudi, glipikan-1 je prekomjerno izražen u dojkama i karcinomima mozga (gliomi), while glypican-3 is overexpressed in liver cancers. Glipikan-2 je prekomjerno eksprimiran u neuroblastomu.
Mutacije ovog gena su takođe povezane sa žučnom atrezijom.
Reference
Vanjski linkovi
Kategorija:Proteoglikani