Radoslav Pavlović-Radenović je bio bosanski vojvoda i istaknuti predstavnik loze Pavlovići.
Radoslav Pavlović sin je kneza Pavla Radinovića. „Славному и велможному господину Радосаву Павловикју милостију божиом великому војеводи босанскому ... славно поменутје господина кнеза Павла родитеља ви и потом брат ви војеводе Петра” (12. januara 1421. godine), Ljubomir Stojanović, Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 19, Београд - Сремски Карловци 1929, 570; „Радосав син и наслидник славнога поменутја господина кнеза Павла Радиновића” (24. aprila 1421. godine), Isto, 573. Poslije ubistva oca kneza Pavla Radinovića 1415., zajedno s bratom Petrom Pavlovićem i uz pomoć Osmanlija napada vojvodu Sandalja Hranića kojeg su okrivljivali za očevu smrt. Radoslav Pavlović preuzima vodstvo među Pavlovićima 1420. nakon smrti svoga brata Petra.
Smirivanje odnosa Pavlovića i Kosača rezultiralo je bračnom vezom. Vojvoda Radoslav oženio se Teodorom, kćerkom kneza Vukca Hranića Kosače i sestrom kasnije poznatog vojvode Stjepana Stjepan Vukčić Kosača. U braku su imali tri sina: Ivaniša, Petra i Nikolu. Više godina vojvoda Radoslav je pregovarao sa Dubrovčanima oko prodaje svoje polovine Konavala u Primorju. Prodaja je na kraju izvršena krajem 1426. Za prodaju svoga dijela Konavala Radoslav je dobio 18000 perpera dubrovačkih dinara (6000 dukata), 1000 dukata za baštinu u Župi dubrovačkoj i mogućnost da ulaže novac na dobit u Dubrovniku. (31. decembar 1426), Ljubomir Stojanović, Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Београд 1929, 592-606; 607-612; 612-614; 615-616..
Nekoliko godina kasnije vojvoda Radoslav je želio da poništi ovaj čin i tako je započeo Konavoski rat (1430. - 1432). Za ulazak o ovaj sukob računao je na pomoć Osmanlija. Njegove optužbe protiv Dubrovčana i falsificiranje dokumentacije o kupoprodaji posjeda nije moglo obezbjediti očekivanu naklonost i zaštitu od sultana.O konavoskom ratu detaljno, Ćiro Truhelka, Konavôski rat (1430-1433), Sarajevo, Glasnik Zemaljskog muzeja 29, Sarajevo 1917, 145-211; Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964, 261-266; P. Živković, Tvrtko II Tvrtković, Sarajevo 1981, 139-162; Esad Kurtović, Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača, Sarajevo 2009, 286-325.. Mir između Dubrovčana i vojvode Radoslava Pavlovića zaključen je 25. oktobra 1432. godine.Ljubomir Stojanović, Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Београд 1929, 617-631.. Iz ovog sukoba vojvoda Radoslav Pavlović izišao je znatno oslabljen među velmožama u Bosni ali i oprezniji u djelovanju prema svojim susjedima. Ipak, poslije smrti vojvode Sandalja Hranića ušao je u sukob sa njegovim nasljednikom vojvodom Stjepanom Vukčićem i izgubio posjed u Trebinju i primorske posjede 1438.
Vojvoda Radoslav Pavlović je umro krajem novembra 1441.Boris Nilević, Vojvoda Ivaniš Pavlović, Prilozi Instituta za istoriju, XIV/14-15, Sarajevo 1978, 354.. Naslijedio ga je u vojvodskoj tituli i vodstvu u porodici sin Ivaniš Pavlović. Boris Nilević, Vojvoda Ivaniš Pavlović, 354. Reference
Literatura
Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 19, Београд - Сремски Карловци 1929. Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964. Pavo Živković, Tvrtko II Tvrtković, Sarajevo 1981. Esad Kurtović, Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača, Sarajevo 2009. Boris Nilević, Vojvoda Ivaniš Pavlović, Prilozi Instituta za istoriju, XIV/14-15, Sarajevo 1978, 349-361. Алекса Ивић, Радослав Павловић, велики војвода босански, Нови Сад, Летопис Матице српске, књ. 245, 1907, 1-32; Летопис Матице српске, књ 246, 1907, 24-48. Ćiro Truhelka, Konavôski rat (1430-1433), Glasnik Zemaljskog muzeja 29, Sarajevo 1917
Kategorija:Pavlovići