Adenozin-trifosfat (ATP) je glavno unutarstanično skladište kemijske energije. Stanica može normalno funkcionirati i obavljati redovne životne funkcije samo kad na raspolaganju ima dovoljnu količinu ATP-a. Najveća količina ATP-a kod životinja nastaje u mitohondrijima u kojima se oslobađa energija potrebna za sintezu (stanično disanje). Kod biljaka, značajni proizvođači ATP-a su i kloroplasti u kojima se koristi energija fotosinteze. mini|220x220px|Haworthova projekcija ATP-a
Građa ATP-a Adenozin-trifosfat građen je od dušične baze adenina, monosaharida riboze i tri fosfata. Prvi je fosfat na ribozu vezan čvrstom kovalentnom vezom koja nije energetski bogata. Druga su dva fosfata međusobno vezana fosfatnom vezom koja je vrlo bogata energijom. Tu energiju stanica dobiva kataliziranom hidrolizom fosfata.
Fosforilacija i hidroliza ATP-a mini|360x360px|shema dijelova molekule adenozin-trifosfata i fosfatnih veza U fosfatnim vezama energija se dobiva staničnim procesom fosforilacije. Fosforilacija je proces pri kojem se na adenozin-monofosfat (AMP) energetski bogatom vezom veže dodatni fosfat, pri čemu nastaje adenozin-difosfat (ADP). Dodatkom još jednog fosfata nastaje treća, energijom bogata fosfatna veza i ATP. Proces fosforilacije odvija se u mitohondrijima, a energija koja se ulaže u veze je ona koja se dobiva iz staničnog disanja.
Za svoje aktivnosti stanica troši energiju koju je pohranila u fosfatne veze pomoću hidrolize. Hidroliza ATP-a je proces suprotan fosforilaciji, pri kojem dolazi do pucanja zadnje fosfatne veze i otcjepljenja zadnjeg fosfata. Pri tome nastaje ADP, energetski siromašniji spoj koji sadrži samo jednu energijom bogatu vezu. U uvjetima dodatne potražnje energije, odcjepljuje se još jedna fosfatna grupa.
Kategorija:Nukleotidi kategorija:neurotransmiteri