Елена Болгарская () — королева сербов, жена сербского короля (позже - царя) Стефана Душана IV, мать Стефана Уроша V.

Биография Елена Болгарская является потомком трёх царственных родов Балкан — Комнинов, Асени и Шишманов. На Пасху 19 апреля 1332 года состоялось её бракосочетание с сербским королём Стефаном Урошем IV. Брак был организован из политических соображений, положение Болгарии было тогда крайне тяжёлым, страна находилась под давлением со стороны Византии, а также набравшей силу Сербией.

Первые годы брака положение королевы было также крайне трудным, поскольку она не могла родить наследника мужского пола, королём велись переговоры с немецким императором о браке с одной из его дочерей. После того как королева родила наследника, переговоры были прекращены.

Присутствие Елены при дворе сербского короля дало болгарам основание полагать о нормализации отношений со своим могущественным соседом, в то же время эти ожидания полностью не оправдали надежд. Однако Елена Болгарская в силу своих возможностей проводила проболгарскую политику.

В 1347 году Елена вместе со своим мужем королём Стефаном Душаном и сыном Стефаном Урошем посетили святую гору Афон, некоторыми историками считается первой женщиной, посетившей Афон.

В 1355 году после смерти своего мужа стала регентом для своего малолетнего сына царя Стефана Уроша V.

В 1360—1365 году упоминается как независимая (от Сербии) правительница города Серре, захваченного у греков.

Елена Болгарская скончалась 7 ноября 1374 года.

Источники и литература

Actes d’Esphigmenou. Textes, édition diplomatique par J, Lefort. — , 1973. Actes de Kutlumus; éd. P. Lemerie. — , 1945. Божилов И. Родословието на цар Иван-Александър. — ИПр., 3—4, 1981. Димитријевић С. Нова серија нових врста српског средњовековног новца. — Старинар, XV—XVI, 1964. Ioannis Cantacuzeni imperatoris historiarum libri IV, cura L. Schopeni, I—III. — Bonnae, 1828—1832. Lemerle P. Philippes et la Macédoine orientale à l’époque chrétienne et byzantine, Paris, 1945.*Nicol, D. The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca 1100—1460. — Dumbarton Oaks, 1968. Mercati G. Notizie di Procoro e Demetrio Cydone, Studi е Testi. — 56. — Roma, 1931. Наумов Е. П. Господствующий класс и государственная власть в Сербии XIII—XV вв. — , 1975. Новаковић С. Законски споменици српских држава средњег века. — Београд, 1912. Новаковић С. Срби и турци. Историјске студије о првим борбама с најездом турском пре и после боја на Косову. — Београд, 1960 (трето издание). Окуньев Я. JI. Грађа за историји српске уметности: 2. Црква Св. Богородица-Матеич. — ГСНД, 7—8, 1930. Острогорски Г. Серска област после Душанове смрти. — Београд, 1965. Politis L. Griechischen Handschriften der Serbischen Kaiserin Elisabeth. — BSI, 2, 1930. Пурковић M. Кад се покалудерила царица Јелена. ПКЈИФ, XII, св. 2-3, 1932. Радојчић С. Портрети срапских владара у Средњем веку. — Скопље, 1934. Соловјев А. Повеля крља Душана о манастиру Св. Николе у Врањи. — ПКЈИФ, 7, 1927. Ђурић В. Византијске фреске у Југославији. — Београд, 1980.

Категория:Супруги монархов Сербии Категория:История Болгарии Категория:История Греции Категория:Княгини Болгарии Категория:Шишмановичи Категория:Асени Категория:Женщины-регенты Сербии