мини|десно|250п|Хемотерапија има и нежељена дејства, и зато се у токо примене цитостатика морају добро познавати њихова токсична и нежељена дејства, а у току примене строго поштовати прописани протоколи хемотерапије, чиме се нежељена дејства могу избећи или минимизирати, и у најкраћем времену санирати Нежељена дејства хемотерапије је скуп симптома који настају у организму особе оболеле од тумора након примене хемотерапеутика или антитуморских лекова. Примену цитостатика често прате и њихова нежељена дејства. Они не делују селективно само на малигни процес-тумор, већ „уништавају“ и већи или мањи део здравих ћелија што може да резултује бројним нежељеним реакцијама. Зато се у току употребе цитостатика морају добро познавати њихова токсична или нежељена дејства, и строго поштовати прописани протоколи хемотерапије како би непожељне манифестације и последице биле минималне.

Хемиотерапија

мини|десно|Контраиндикације за хемотерапију Хемотерапија је системско лечење и контрола, злоћудних болести (тумора) хемијским материјама природног или синтетичког порекла, које се још називају антитуморски лекови, цитотоксични лекови или цитостатици. За ову врсту терапије прихваћен је назив хемотерапија, јер се овом методом лечења раст злоћудних ћелија и туморског ткива контролише хемијским путем. Предност хемотерапије у односу на друге вресте лечења је у томе што цитостатици доспевају и до метастаза тумора, на многим локацијама у телу где други лекови или поступци немају одговарајући приступ. Механизам дејства цитостатика најчешће се огледа у ремећењу синтезе и функције макромолекула (ДНК, РНК, беланчевина) и функције ћелијских органела, које омогућавају нормалну деобу ћелија (митозу).

Врсте хемотерапије Постоји велики број стратегија у примени хемотерапеутских лекова које су данас у редовној употреби. Хемотерапија се може применити самостално или заједно са другим методама у циљу; излечења, продужетка живота или ублажавање симптома туморског процеса. Данас се у свакодневној онколошкој и другој медицинској пракси примењује следећи облици хемотерапије; Комбинована хемотерапија. која се заснива на комбинованом облику хемотерапије заједно са другим методама, као што су терапија зрачењем или оперативни захват. Већина карцинома се сада третира на овај начин. Адјувантна хемотерапија, (постоперативна терапија), примењује се након хируршког захвата, криотерапије, радиотерапије итд, са циљем да допуни процес лечења или спречи појаву рецидива (уништавањем преосталих заосталих ћелија). Рутински се примењује код тумора дојке и већег броја карцинома. Системска хемотерапија, најчешће се примењује код болесника са метастатским променама, због којих се хируршке или друге врста терапије не могу применити. Она више олакшава симптоме проузроковане тумором, него што лечи сам тумор. Супортивна хемотерапија, („терапија подршке“), има за циљ да болеснику побољша квалитет живота и ограничи нежељена дејстава тумора. Хемопревенција, је облик лечења који треба да буде примењен у будућности. Њена суштина је у; неуништавању туморских ћелија, већ у стварању функција и услова у ћелији који ће спречити развој тумора.

Врсте цитостатика

Како би се постигли што бољи резултати лечења и умањила нежељена дејства, хемотерапија у пракси примењује најчешће комбинацију бројних (различитих) лекова истовремено. Лекови се разликују у механизму дејства али и према нежељеним дејствима, који су могући и нажалост доста чести. Сви хемотерапијски режима захтевају да је болесник у стању да поднесе планирано лечење. Врста обим и јачина дозе хемотерапеутских лекова усклађује се индивидуално према стању сваког појединог болесник, чиме се могу редуковати нежељене последице. Будући да након прве дозе лека, умиру само делови ћелија тумора () свака, поновљена доза мора да буде толика да настави да смањује величину тумора (смањује број туморских ћелија).Skeel, R. T. (2003). Handbook of Cancer Chemotherapy, Lippincott Williams & Wilkins. Цитостатици се деле у следеће групе;kemoterapija на www.medicina.hr Посећно 19. фебруара 2010. Алкилилирајући неопластични лекови

десно|мини|Алкилирајући лек ифосфамид Алкилирајући лекови у хемијској структури имају једну или две алкилне групе које реагују са биолошки важним деловима ћелије. Средства са две алкилне групе много су активнији од оних са једном. Главни учинак ових лекова је у онемогућавању транскрипција и репликација ДНК, ометање метаболизма беланчевина и активности ензима, што њихово дејство поистовећује са дејством јонизујућег зрачења.

Сва алкилирајућа средства супримирају функцију коштане сржи и узрокују гастроинтестиналне поремећаје (мучнину и повраћање). Дужом употребом, (посебно код мушкараца), доводе до стерилитета и повећаног ризика од акутне нелимфоцитне леукемије и других малигнитета. У групу бифункционалних алкилирајућих средстава спадају:

Азотни иперит (циклофосфамид, ифосфамид, меклоретамин, мелфалан, клорамбуцил). Етиленимини и метилмеламини (тиотепа). Алкилсулфонати (бусулфан ). Деривати нитрозоуреје (кармустин, ломустин, семустин, стрептозоцин). Триазени (дакарбазин). Лекови са механизмом деловања сличним алкилирајућим агенсима (комплекси платине - цисплатин, карбоплатин те прокарбазин).

Антиметаболити

Један од најчешће коришћених антиметаболита и основни лек из групе антагониста фолата, који се користи у хемиотерапији канцера је метотрексат: Фолат неопходан за синтезу пуринских нуклеотида и тимидин, који су основа за синтезу ДНК и деобу ћелије. Основно дејство антифолата је ремећење синтезе тимидин.

Структурно, фолати се састоје из три елемента: птеридинског прстена, пара-аминобензојеве киселине и глутаминске киселине. Фолате активно преузимају ћелије које се трансформишу у полиглутамате. Да би деловали као коензими, фолати морају да се редукују у тетрахидрофолате. Ову реакцију катаболише дихидрофолат редуктаза и то у две фазе, најпре у дихидрофолат па у тетрахидрофолате. Тетрахидрофолат делује као кофактор у преносу једног угљеника што је потребно да се формира тимилидат, синтетише ДНК и синтетише пурин. Метотрекстат има већи афинитет за дихидрофолат редуктазу од дихидрофолата и на тај начин инхибира ензим и смањује интрацелуларни ниво тетрахидрофолата.

Метотрекстат се обично примењује орално, али се може давати интрамускуларно, интравенски или интратекално. Лек има малу липосолубилност и слабо пролази крвно-мождану баријеру. Резистенција на метотрексат може да настане у туморским ћелијама, а њени механизми су различити. Нежељена дејства се депресија функције костне сржи и оштећење епитела гастроинтестиналног тракта. Може да се појави пнеумонитис. Исто тако, при употреби великих доза, јавља се нефротоксичност, узрокована таложењем лека или метаболита у тубулима бубрега.

Противтуморски антибиотици десно|мини|200п|Хемијска структура молекула доксорубицина и епирубицина.

Противтуморски антибиотици су лекови из групе инхибитора ћелијског раста. У ову групу спадају: Антрациклини (доксорубицин, даунорубицин) Актиномицин Блеомицин Митомицин Пликамицин

Средства биљног порекла

Биљни алкалоиди;

У средства биљног порекла за лечење злоћудних тумора спадају биљни алкалоиди (винбластин, винкристин, винорелбин, паклитаксел). Ови се лекови вежу за деобно вретено и заустављају деобу ћелија у метафази, митозамитозе и проузрокују њену смрт. Зато се се у литератури ови лекови још називају и метафазни отрови или отрови деобеног вретена. Они такође инхибишу све остале функције ћелије везане за микротубуле, као што је фагоцитоза леукоцита, хемотакса и спровођење нервних импулса.

Винка алкалоиди

Најважнији винка алкалоиди су винкристин, винбластин и виндезин. Новији винка алкалоид је винорелбин. Њихово деловање је могуће искључиво у току митозе туморске ћелије. Они такође инхибишу све остале функције ћелије везане за микротубуле, као што је фагоцитоза леукоцита, хемотакса и спровођење нервних импулса.

Винка алкалоиди су релативно нетоксични. Винкристин је благо мијелотоксичан, али често узрокује парестезије и слабост мишића. Винбластин је мање неуротоксичан, али узрокује леукопенију, док је виндезин средње мијелотоксичан и неуротоксичан.

Таксани

Таксани палитаксел и доцетаксел делују на микротубуле, тако што их стабилизују у полимеризованом стању. Оба лека су корисна у лечењу карцинома дојке. Паклитаксел је у комбинацији са карбоплатином терапија избора за карцином дојке.

Подофилотоксини;

Подофилотоксини су полусинтетски лекови изоловани из из корена биљке мандрагоре (). У ову групу лекова припадају етопозид и тенипозид. Они оштећују ДНК изазивајући њено уздужно цепање.

Начин примене цитостатика Лекови (цитостатици) који се користе у хемотерапији могу се применити; Интрамускуларно (апликацијом у мишић). Интраплеурално (апликацијом у шупљину плућне марамице) Локално (наношењем на туморски процес) Интравенски (апликацијом у вену), што представља уједно и најчешћи начин примене цитостатика. Тренутни режими хемотерапије примењују лекове у циклусима, чија је учесталост и трајање терапије ограничена токсичним последицама (нежељеним дејствима) хемотерапеутског лека по пацијентаChabner, B. and D. L. Longo (2006). Cancer Chemotherapy and Biotherapy: Principles and Practice. Philadelphia, Lippincott Willians & Wilkins..

Примена хемотерапије подразумева читав низ мера, поступака и интервенција медицинског и немедицинског особља (чланова породице итд.) које се морају спровести по тачно утврђеном редоследу; Едукација и здравствено васпитни рад се болесником и особама које брину о болеснику. Припрема болесника и породице за примену цитостатика, која обухвата и непосредну психичку и физичку припрему болесника и породице. Упознавање медицинског особља са врстом, особинама, токсичним дејствима и начином примене цитостатика. Припрема простор и осталог потребног материјал за непосредну примену лека. Непосредна примена цитостатика и праћење болесника током хемотерапије. Збрињавање болесника, након евентуалних нежељених последица у току хемотерапије. Правилно уклањање преосталих цитостатика и другог материјала (медицинског отпада) после хемитерапије.

Дужина трајања нежељеног дејства Већина нежељених дејстава хемотерапије постепено нестаје са завршетком њене примене. Здраве ћелије се током времена опорављају. Време потребно да се нека нежељена дејства хемотерапије отклоне и поврати нормална функција организма варира од особе до особе и зависи од многих фактора, укључујући и опште здравствено стање болесника, врсту примењених лекова итд.

Многа нежељена дејства се повлаче релативно брзо, али нека могу да потрају неколико месеци или година пре него што потпуно нестану. Понекад нежељена дејства могу трајати и доживотно, ако на пример хемотерапија изазове трајно оштећења срца, плућа, бубрега, репродуктивне органе итд. Одређене врсте хемотерапија, понекад могу испољити нежељена дејства са закашњењем, која се код неких облика тумора могу да појаве много година касније.

Најчешћа нежељена дејства и компликације мини|десно|250п|Перика може послужити за ублажавање психичких поремећаја, код израженог опадања косе у току хемотерапије Хемотерапија је ефикасан метод симптоматског лечења болесника са постојећим, а понекад и по живот опасним поремећајем хомеостазе у организму особе оболеле од малигног тумора. Међутим, због садржаја бројних антигена и разноврсних биоактивних супстанци и многих других медијатора сложених процеса у организму, који у свом саставу садрже цитостатици, оне могу изазивати и бројне неповољне реакције у току хемотерапије. Неке од тих нежељених дејстава и компликација су;Radovic M. Adverse effects of haemotherapy. Beograd:Udruzenje ART Jugoslavije; 1994What are Common Side Effects? from the American Cancer Society

Депресија имунског система