Џон Џозеф Першинг (; Лаклид, 13. септембар 1860 — Вашингтон, 15. јул 1948) је био високи официр Војске Сједињених Држава. Першинг је једини официр у историји америчке војске који је за живота унапређен у највиши чин који је икада постојао у Војсци Сједињених Држава, чин генерал здружених армија Сједињених Америчких Држава.
Ретроактивни конгресни едикт донет 1976.Public Law 94-479 - Wikisource, the free online library је прогласио да нико никада није имао, нити ће икад имати виши чин од Џорџа Вашингтона.). Першинг такође има први официрски сервисни број америчке војске (O-1). Предводио је Америчке експедиционе снаге у Првом светском рату, и сматра се ментором генерацији славних америчких генерала која је предводила америчку војску у Европи током Другог светског рата, међу којима су Џорџ Маршал, Двајт Ајзенхауер, Омар Бредли и Џорџ Патон.
Детињство и младост Џон Џ. Першинг је рођен на фарми близу Лаклида, Мисури. Његов отац, Џон Ф. Першинг је био бизнисмен немачко-америчког порекла који је имао продавницу. Кад је почео Амерички грађански рат, Џон Ф. Першинг је радио као снабдевач за 18. добровољачку пешадију Мисурија, али није служио у војсци.
Џон Џ. Першинг је похађао школу у Лаклиду, резервисану за ученике надпросечне интелигенције који су били деца угледнијих грађана. Након што је завршио школу 1878, постао је учитељ за локалну афроамеричку децу. Тада је стекао разумевање за расна питања која су му касније била од користи када је командовао афроамеричким војницима.
Године 1880, Першинг је ступио у Нормалну школу северног Мисурија (данас Труманов државни универзитет) у Кирксвилу, Мисури. Две године касније је аплицирао за Војну академију. Першинг је касније признао да се одлучио на овај корак јер му је то омогућавало да стекне боље образовање него да је остао у руралном Мисурију.
Вест Поинт мини|десно|175п|Кадет Першинг 1886. Першинг је положио заклетву као кадет Вест Поинта на јесен 1882. Рано је изабран команду, и постао је редом први каплар, први наредник и први капетан, највиши могући чин за кадета. Першинг је командовао -{ex officio}- почасном стражом Вест Поинта, која је пратила сахрану америчког председника Гранта..
Џон Џ. Першинг је дипломирао на Вест Поинту на лето 1886. уз похвалу начелника Вест Поинта, генерала Веслија Мерита, због високих лидерских вештина и изванредне способности. Имао је 26 година и дипломирао је као 30. у класи од 77.
Кратко је разматрао да тражи одлагање активне војне службе како би студирао права, али се предомислио.
Рана каријера Першинг је ступио у активну службу 30. септембра 1886, и додељен је 6. коњичком пуку стационираном у Форт Бајарду, у Територији Новог Мексика. Док је служио у 6. коњичком пуку, Першинг је учествовао у неколико сукоба са Индијанцима и истакао се храброшћу у борби са Апачима. Током боравка у Форт Стентону, Першинг и његова два блиска пријатеља, поручник Џулијус Пен и поручник Ричард Б. Педок су добили надимак три зелена П. Слободно време су проводили у лову и бавећи се шпанским плесовима. Першингова сестра Грејс се удала за Педока 1890.
Између 1887. и 1890, Першинг је служио са 6. коњичким пуком на разним местима у Калифорнији, Аризони и Северној Дакоти. Постао је одличан стрелац и 1891. је оцењен као други стрелац пиштољем и пети стрелац пушком од свих војника америчке војске.
На 9. децембар 1890, 6. коњички је стигао у Су Сити, где је Першинг учествовао у сузбијању последњих устанака Сијукса. Учествовао је у масакру код Рањеног Колена.
Годину дана касније је постављен за инструктора војне тактике на Универзитету у Небраски. На овој дужности је био до 1895. Док је био у Небраски, Першинг је студирао права и дипломирао је 1893.
Дана 1. октобра 1895, Першинг је унапређен у натпоручника и преузео је команду над трупом 10. коњичког пука, који се састојао од војника црнаца и официра белаца. Командовао је експедицијом чији је циљ било депортовање великог броја Индијанаца у Канаду.
Године 1897, Першинг је постао инструктор на Вест Поинту, где је ступио у тактички штаб. Док је био на Вест Поинту, кадети, незадовољни Першинговом строгошћу и високим стандардима, су му наденули надимак Црнчуга Џек што се односило на његово службовање у 10. коњичком пуку. Овај надимак су новинари који су пратили Першинга током Првог светског рата умекшали у Црни Џек (Блек Џек).
Шпанско-амерички и Филипинско-амерички рат мини|150п|Капетан Џон Першинг око 1902. Кад је почео Шпанско-амерички рат, натпоручник Першинг је привремено унапређен. Борио се са 10. коњичким пуком на Куби за шта је одликован.
У марту 1899, након што је прележао маларију, Першинг је постављен за шефа царине која је надгледала окупационе снаге на територијама освојеним у Шпанско-америчком рату укључујући Кубу, Порторико, Филипине и Гвам.
Кад је избио Филипинско-амерички рат, Першинг је послат у Манилу. И даље под привременим унапређењем, је учествовао у борбама у овом рату где је одликован за храброст због акција на реци Кагајан где је покушавао да уништи филипинско упориште у Макајамбу.
Године 1901, Першингово привремено унапређење је повучено и вратиосе на чин капетана. Служио је са 1. коњичким пуком на Филипинима. Касније је додељен 15. коњичком пуку, где је служио као обавештајни официр и учествовао у акцијама против Мороа. Одликован је за храброст на језеру Ланао. Јуна 1901. је служио као командант кампа Викарс у Ланау, Филипини, након што је претходни командант унапређен у бригадног генерала.
Успон до генералског чина Јуна 1903, Першингу је наређено да се врати у Сједињене Државе. Председник Теодор Рузвелт, који је уочио Першингове способности, је тражио од генералштаба да унапреди Першинга у чин пуковника. У то доба, официри су унапређивани најчешће по старешинству, а не по заслугама. Мада је Першинг важио за способног официра који би требало да постане пуковник, генералштаб је одбио да промени своју праксу како би Першинг био унапређен. Генералштаб је одбио да разматра чак и унапређење у чин потпуковника или мајора. Ово је разљутило Рузвелта, али је у његовој моћи било унапређивање официра који имају генералске чинове, а не и оних са нижим чиновима, па стога није био у прилици да у том тренутку унапреди Першинга.
Године 1904, Першинг је постављен за помоћника начелника штаба југоисточне армијске дивизије стациониране у Оклахома Ситију. Октобра 1904, је похађао Армијски ратни колеџ а онда му је наређено да се јави у Вашингтон.
Како Рузвелт још увек није могао да унапреди Першинга, тражио је од Конгреса да га постави у дипломатску службу, и Першинг је постао војни аташе у Токију 1905. Исте године, Першинг се венчао са Хелен Франсес Ворен, ћерком моћног америчког сенатора, Франсиса И. Ворена, републиканца из Вајоминга. По неким наводима, овај савез је помогао његовој војној каријери.
Након што је служио као посматрач у Руско-јапанском рату, Першинг се вратио у Сједињене Државе на јесен 1905. У несвакидашњем потезу, Рузвелт је искористио председничка овлашћења и тражио од Конгреса да Першинг буде унапређен у чин бригадног генерала, што је Конгрес одобрио. Овим унапређењем је Першинг прескочио три чина и више од 835 официра који су били старији од њега, и то се није свидело многим официрима који су сматрали да је унапређење било последица Першингових политичких веза а не војничких способности. Међутим, многи официри који су подржавали Першинга су сматрали да судећи по његовим показаним способностима у командовању трупама у борби, његово унапређење, иако необично, није било непримерено.
Године 1908, Першинг је кратко служио као амерички војни посматрач на Балкану. По повратку у Сједињене Ддржаве крајем 1909, Першинг је опет послат на Филипине, где је боравио до 1912. Док је био на Филипинима, служио је као командир тврђаве Макинли у близини Маниле, и као гувернер провинције Моро. Најмлађе од Першингових четворо деце је рођено на Филипинима, и током боравка тамо је постао припадник Епископалне цркве.
Панчо Виља, лична трагедија и Мексичка револуција лево|мини|Першинг са супругом Хелен и њихових троје деце. десно|мини|Генерал Першинг и генерал Блис у инспекцији логора са пуковником Вином, током Мексичке експедиције. Јануара 1914, Першинг је постављен за команданта 8. коњичког пука, стационираног у Форт Блису у Тексасу и задуженог за безбедност дуж америчко-мексичке границе. Марта 1916, под командом генерала Фредерика Фанстона, Першинг је предводио 8. пук у неуспешном походу у Мексику против Панча Виље. Першинг је иначе 1913. упознао Панча Виљу. У ово доба, Џорџ Патон је служио са Першингом.
Након што је провео годину дана у Форт Блису, Першинг је одлучио да пресели своју породицу тамо. Припреме за селидбу су биле готово окончане када је у јутро 27. августа 1915. Першинг примио телеграм који га је обавестио о трагичном пожару у коме су се од дима угушили његова супруга Хелен и три млађе ћерке. Само је његов шестогодишњи син Ворен спасен. Многи који су познавали Першинга су рекли да се никада није опоравио од њихове смрти. Након сахрана у Вајомингу, Першинг се вратио у Форт Блис са својим сином Вореном и сестром, где је наставио са извршавањем дужности командујућег официра.
Први светски рат мини|десно|150п|Генерал-мајор Националне армије, Першинг Кад су се Сједињене Државе умешале у Први светски рат, амерички председник Вудро Вилсон је разматрао могућност мобилизације војске. Фредерик Фанстон, Першингов претпостављени у Мексику је био први кандидат за команданта Америчких експедиционих снага (АЕФ), када је изненада умро од срчаног удара 19. фебруара 1917. По америчком уласку у рат, Вилсон је након кратког разговора именовао Першинга за командујућег, и он је на тој дужности остао до 1918. Першинг, који је био генерал-мајор је унапређен у пуног генерала (први након Филипа Шеридана 1888) Националне армије, и био је одговоран за организацију, тренинг и снабдевање комбиноване професионалне и регрутоване војске и снага Националне гарде, која је од почетних 27.000 неискусних војника на крају порасла на две армије (трећа је била у фази формирања кад је рат завршен) са укупно преко два милиона војника.
Першинг је имао врло велику контролу јер су му председник Вилсон и секретар рата Њутн Д. Бејкер () препустили сав ауторитет. Бејкер, свестан сталних проблема на домаћем фронту и међу савезницима у вези са доношењем војних одлука у доба рата, је Першингу дао овлашћења без преседана да командује онако како он мисли да је најбоље. Першинг је, са своје стране, своја овлашћења користио пажљиво, не уплићући се у питања која би могла да га ометају или му умање команду. Иако је дуго командовао војницима црнцима, Першинг није захтевао да се овим војницима дозволи пуно учешће на бојном пољу, јер је био свестан општих расних ставова Американаца белаца, као и Вилсоновог расизмаЦитат из Вилсонове Историје америчког народа: „У белом човеку све је више јачао исконски нагон за самоодржањем ... док на крају није изникао велики Кју-клукс-клан, истинско царство Југа, да заштити јужњачку земљу.“ и својих политичких дугова према јужњачким демократским политичарима
Џорџ Маршал је служио као један од Першингових главних помоћника током и након рата. Першингов првобитни начелник штаба је био бизнисмен Џејмс Харборд, који је касније преузео команду на фронту али је остао Першингов најближи помоћник, и много година је остао врло лојалан Першингу.
Након што је отпутовао у тајности из Форт Џеја у Њујоршкој луци, у Француску је стигао у јуну 1917. Како би се демонстрирало америчко присуство у Француској, убрзо по његовом доласку су делови 16. пешадијског пука марширали кроз Париз. Заставши код гроба маркиза Лафајета, Першинг је наводно изговорио чувену реченицу, Стигли смо, Лафајет. Ову реченицу је у ствари изговорио Першингов помоћник, пуковник Чарлс Стантон. Америчке снаге су распоређене у Француској на јесен 1917.
Пуно америчко учешће мини|лево|150п|Першинг у Француској, октобар 1918.