Морфолошко-функцијски поремећаји, морфолошке промене и функцијски поремећаји, су облици испољавање промена у грађи и функцијама неког органа у току болести.
Манифестације Болест неког органа примарно се испољава његовим функцијским поремећајима. На обољење тог истог органа, често се надовезују и поремећаји функција других органа и органских система. Одређена болест, изазива поремећаје у саставу ткивних течности, првенствено крви, а и механичким путем (ширењем процеса у околину) поремећај у једном органу може испољити утицај и на друге органе. То су пре свега разни;метаболички, хематолошки, туморозни, метастатски и други поремећаји, који се могу доказати применом допунског испитивања.
Доказивање У методологији утврђивања морфолошко-функционалних поремећаја, неког органа, код појединих болести, најчешће се примењују следећа испитивања; Хематолошки тестови Биохемијске анализе Микробиолошке анализе Патохистолошке анализе ткива и органа. Серолошки и имунолошки тестови Ендоскопски прегледи Ултразвучни преглед Радиолошки прегледи скопија и графија органа, ангиографија, компјутеризована томографија, Мамографија Магнетна резонантна томографија, Електромиографија Електрокардиографија (ЕКГ), Електроенцефалографија (ЕЕГ), Холтер ЕКГ, Радиоизотопски прегледи итд.
Види још Клиничка слика Утврђивање болести Литература
Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976. Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
Категорија:Медицина