__БЕЗКН__ -{Timacum Minus}- (други називи: Равна, Кулине, Градиште) је археолошки локалитет који се налази поред насеља Равна, 8 км северно од Књажевца у Зајечарском округу, на обали Белог Тимока. Равна је најстарије војно утврђење у тимочкој области, које се датира у период између -{I}- и -{VI}- века.
Историјат ископавања Прва археолошка истраживања вршена су између 1899. и 1902. године под вођством Антуна фон Премерштајна из Аустријског археолошког института и Николе Вулића професора Београдског универзитета. Савремена ископавања почела су 1975. године под покровитељством Археолошког института из Београда и Завичајног музеја из Књажевца. Систематским истраживањима утврђено је постојање тврђаве, насеља са термама и некропола, на брегу Света Тројица налазило се утврђење са храмом посвећеном „Трачком коњанику“.
Утврђење -{Timacum minus}- је био административно средиште рударског региона, чија је основна делатност била прерада бакарне руде. На челу овог региона () налазили су се намесник провинције и заповедник легије. Најстарије утврђење датира из средине 1. века, када је овде била смештена римска кохорта , под заповедништвом Вецилија Модеста, коју око 169. године смењује .
350px|мини|Археолошко налазиште 350px|мини Кастел је четвороугаоног облика и обухвата површину од око 2 хектара. Најстарије утврђење, настало средином или крајем I века, окружено ровом, чинили су земљани бедеми са дрвеним кулама на угловима и палисадом. У другој фази, на почетку II века, изграђено је камено утврђење правоугаоног облика са заобљеним угловима и унутрашњим квадратним кулама., капија, налазила се на средини западног бедема, а на северу је био други улаз, мањих димензија.
У наредној фази изградње, која се везује за период првих готских упада на територију Горње Мезије у последњој трећини III века, подигнуто је укупно 13 квадратних кула дефанзивног карактера (делимично су избачене ван линије бедема), од квадера пешчара и кречњака. У изградњи кула су коришћени и секундарно употребљени жртвеници и надгробни споменици. У овој фази су обновљене западна и јужна капија. Јужна капија, која је откривена током ископавања 1993-1995. године, представља најбоље очуван и истражен део фортификације ове фазе изградње.
Утврђење је последњи пут обновљено у IV веку, када су са спољне стране бедема дозидане велике правоугаоне куле од наизменичних редова камена и опеке. Бедем је ојачан, тако да је његова дебљина износила 3 m. Великим кулама су затворене западна и јужна капија. Ово утрђење је страдало у пожару, највероватније током хунске најезде 441. године. Након овог разарања кастел није обнављан.
У унутрашњости утврђења налазиле су се различите грађевине, попут хореума, принципије и др. Јужно од војног утврђења, дуж пута који је од Наиса водио у утврђење, развило се цивилно насеље. На обали Тимока откривене су терме. Откривене су и некрополе, на брегу Слог са 140 гробова, истражених током заштитних ископавања у периоду од 1994. до 1996. године. Од налаза пронађени су накит, керамичке и стаклене посуде, новац, оруђе, оружје и др.
450px|мини|центар|Археолошко налазиште Археолошки материјал са овог локалитета већим делом је смештен у Завичајном музеју Књажевац као и у архео етно-парку у чијем склопу је формиран лапидаријум.
Галерија
Види још Равни (утврђење) Завичајни музеј Књажевац
Литература
Културно благо књажевачког краја (1997) П. Петровић, С. Јовановић, Археолошки институт, Београд Rimsko utvrđenje Timacum Minus (2009) B. Ilijić, Zavičajni muzej Knjaževac, Knjaževac Roman and medieval necropolis in Ravna near Knjaževac (2005) S. Petković, M. Ružić, S. Jovanović, M. Vuksan, Zs. K. Zoffmann
Спољашње везе -{Timacum Minus}- Римски гроб усред Немањине Равни („Вечерње новости“, 4. септембар 2013) Равна-Тимакум Минус У селу Равну откривен је један незнабожачки храм („Политика“, 5. април 1937) НАШАО НЕПРОЦЕЊИВО БЛАГО: Драгиша из села у Књажевцу сређивао своје двориште, а открио невероватну ствар („Вечерње новости”, 13. август 2020)
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Историја Књажевца Категорија:Археолошка налазишта од великог значаја у Србији Категорија:Древни градови у Србији