мини|261x261п
Историја Кореје је везана за историју читавог Корејског полуострва па се може посматрати као на целина. Данас на том простору постоје две државе. Појмови у Северна Кореја и Јужна Кореја су синоними за државе једино у другој половини ХХ века, док до ХХ века северна Кореја и јужна Кореја помињу само као делови Корејског полуострва.
Период доњег палеолита је на Корејском полуострву и Манџурији почео пре отприлике 500.000 година.. Најранија позната корејска грнчарија датира око 8000 година пре нове ере, а период неолита отпочео је после 6000. године пре нове ере, којег је пратило бронзано доба до 2000. године и гвоздено доба око 700. године пре нове ере.
Слично, према Историји Кореје, људи из палеолита нису директни преци данашњих Корејаца, али се процењује да су њихови директни преци људи из неолита.
Према митском извештају који се наводи у Меморабилијами Три краљевства, краљевство Гоџосон (стари Џосон) је основано на северу Кореје и југу Манџурије 2333. године пре нове ере. Током 12. века пре нове ере Гиџа, принц из кинеске династије Шанг, наводно основа Гиџа Џосон. Први писани историјски извештаји о Гоџосону датирају из раног 7. века пре нове ере.
Праисторија мини|150px| Земљана посуда пронађена у близини Сеула датира 4000 п. н. е Иако је било одређених назнака нису пронађени фосилни остаци хомо еректуса на Корејском полуострво. Међутим пронађена су многа оруђа која потичу од пре 400.000 година, и то углавном око већих речних долина. Преовлађује став да данашњи становници Кореје нису потомци ових палеолитских становника.
Прве трагове људских насеља на Корејском полуострву датирају из 4270. године пре наше ере., мада су сасвим извесно постојала и насеља и неколико хиљада година пре тога. За то постоје пре свега докази у очуваној грнчарији која је пронађена на многим местима по Корејском полуострву. Одређене посуде постоје још од 8000. п. н. е. Нешто од ове грнчарије се налази и у Британском музеју у Лондону.
Прва краљевства
Постоје записи да је прво краљевство које је владало северним делом полуострва била династија Гојосеон и то у периоду од 2300. п. н. е. Постоје многе легенде о овом периоду. Према легенди први корејски краљ био је Тонгнјонгу који је основао древно корејско краљевство Когурио чија је престоница био Пјонгјанг. Ипак историјски није потврђено да је Пјонгјанг било знчајније средиште у то време. Извесно је да је металургија била све значајнија од 900. п. н. е. Упоредо са развојем металног, бронзаног оруђа и оружја постоје докази о појављивању веома добро утврђених градова. Око 4 века пре нове ере Пјонгјанг је постала престоница. Од 109-106. године пре наше ере северни део Кореје осваја кинеска династија Хан. У последњем веку старе ере Кореја постаје кинеска провинција Лиланг са престоницом Жаоминг, која је данас јужни део Сеула. Кинези су владали овим делом полуострва у наредних 400 година.
Три краљевства
Овај период је везан за доба између 37. п. н. е. и 668 године н.е. Цело полуострво је било подељено низом малих територија и краљевстава, ипак највећу доминацију су имала три краљевства: Когурио, Пекче и Шила. Оснивач краљевине Когурио Ко Жу Монг родио се 298. п. н. е., а већ 277. године п. н. е. оснива државу у северном делу Кореје. У јужном делу полуострва живела су племена Махан, Чинхан и Пјонхан. Након протеривања племена Махан на југозапад, краљевина Пекче се уздигла 18. п. н. е. Престоница им је била Квангџу. Овај крај се пуно изграђивао и данас је део Сеула. Краљевство је било организовано по угледу на кинеску државу са грађанским бирократским апаратом. Краљевина Пекчу имала је добре политичке односе са источном кинеском династијом у јужној Кини. Пекчо је имао велики културни утицај на Јапан и био важно седиште ране јапанске цивилизације. Краљевина Шила постоји од 57. године п. н. е. на југозападу Кореје престоница јој је била Кјонгџу. У поређењу са другим корејским краљевствима овде је утицај кине био најслабији. Крајем 4. века и почетком 5. века Шила постаје најмоћнија корејска краљевина која доминира над осталим краљевинама. Краљевина Пекчу пада 660. године, а потом и Когурио 668. године. Кореја се након тога по први пут ујединила.
Шила мини|200px| Кореја 476. године Шила је 668. године ујединила полуострво у једну државу и њоме владала све до 936. године, а јединство државе је насилно прекинуто тек 1945. године. За време Шила периода постојао је јак утицај кинеског царства и примљени су будизам, Конфучијанизам, култура, уметност и архитектура. Јединство царства вршила је комбинација хваранга (будистичка истренираност конфучијанске вредности и дисциплина високо рангираних) и колпам (место у друштву које се стиче рођењем).
Корио
У 10. веку (936. године) Ванг Гон, син богатог земљопоседника и трговца извршава преврат и преузима власт у Шили, и влада до 1392. године. Своју државу назива Корио чије је име базирано на имену старог краљевства Когурио. За престоницу је изабрао свој родни град Сонгак, данашњи Кесонг. Будизам постаје званична религија која утиче на цело друштво. Монголи међутим 1213. освајају велики део северне Кореје и присиљавају да им се Корио потчини. Корио краљевина платила је данак, а са данком послала и принчеве као залоге мира у монголску престоницу Чанбалик (монголски назив за Пекинг). Кореја је била притиснута огромним порезима јер је Монголија њиме финансирала освајање Јапана које је пропало. Монголски период био је време које је донело је велику културну размену са Кином.
Чосон
Након свргавања монголске династије Јуан 1368. године која је владала Кином у Кореји настаје велика празнина на власти, што је искористио генерал Ји Сонг-ги победио у борби за престо. Освојио је Кесонг развластио краља и његове синове и касније их елиминисао. Ји је 1392. године преузео власт. Променио је име својој земљи у Чосон (како Корејанци и данас зову обе корејске државе) и своју престоницу пренео у Сеул. Уместо будизма промовисао је конфучијанизам као доминантну религију. Конфучијанске вредности и обичаји су још више ојачали у Чосону. Династија Ји владала је Корејом наредних 5 векова. Међу значајнијим владарима из ове династије је велики Сеџонг (1418—1450). Дао је велки допринос у развоју образовања и за време његове владавине је уобличено корејско писмо звано Хангул Један од познатијих је и окрутни Сеџо који је узурпирао престо 1456. године докопао се круне и владао силом, безакоњем и прогонствима. Пошто је династија Ји одбила да помогне Јапану у инвазији на Кину, Јапанци су 1592. године извршили прву инвазију на Кореју на челу са шогуном Хидеиошимом. Корејска копнена војска је била поражена за мање од месец дана. Морнарица је међутим другачије прошла јер је генерал Ји Сан-шин са бродићима корњачама победио Јапанску флоту. Јапанци су поново напали 1597. Ји Сан-шин их је опет поразио али је погинуо. Након овога Кореја је капитулирала али већ септембра 1598. умире Хидеиошима и рат престаје. Почетком 17. века Манџури из североисточне Кине освајају прво Пјонгјанг, а затим и престоницу Сеул. Кореја постаје вазална држава Манџурије 1632. године, са одређеним годишњим данком. Династија Ји објављује рат у покушају да спаси Кореју окупације али је брзо и поражена. Након неколико година, тачније 1644. године, манџурски владар збацује владајућу кинеску династију Минг, а на власт долази последња (пореклом Манџурска) династија Ћинг која влада Кином све до почетка ХХ века.
Кореју су назвали „Пуста Земља“ након проласка свих ових освајача и уништења од стране великих суседа. У осамнаестом веку настало је затишје и земља се почела опорављати. Правог опоравка међутим није било и крајем 18. века Кореја улази у период стагнације. Неефикасна администрација и сиромаштво узрокује устанке народа 1811. и 1862. године. Поврх свега Кореја постаје затворена држава. Политика владајуће елите садржане у принципу затворене земље била је потврђен јер се видело шта се десило са Кином у време Опијумског рата и како је касније била понижена од западних колонизатора. Корејска изолација је прекинута насилно 1876. године од стране Јапана. Јапанци су приморали Корејанце да отворе луку Ичон за трговину. Трговачки односи са западом, а нарочито са САД су успостављени 1882. на обострано задовољство. За то време Кини се није допадало јачање утицаја Јапанског царства у Кореји, а нарочито због тога што је мало краљевство почело да преиспитује давање годишњег данка Кини. Јапан по други пут осваја Кореју 1894. Кина шаље војску да је заштити али Јапанци побеђују. Кина се сложила да Кореја под јапанским патронатом прогласи независност.
Јапанска колонија мини|десно| Корејска ослободилачка армија Јапански притисак је све више растао нарочито након Јапанско-руског рата 1905-1906 када не остаје ништа од независности. Јапанци су фактички владали полуострвом од 1910. године па до краја Другог светског рата. Јапанци у Кореји заводе колонијалну управу. Корејанци постају цивилизација „ниже расе“ и ово стање опстаје до краја Другог светског рата. Услед велике репресије Корејанци 1. марта 1919. године излазе на масовне демонстрације. Јапански окупатори су демонстрације угушили у крви и убили неколико хиљада Корејанаца. Иако је овај покушај за независност пропао, заузима веома важну историјску прекретницу на Корејском полуострву. Омладина организује све јачи отпор преко герилских акција. Тридесетих година, Ким Ил Сунг оснива Корејску Народну Ослободилачку Армију (КНОА). КНОА се највише базирала на шумама планине Пекту. На тој планини су од 1937—1939. вођене велике битке са Јапанком окупационим снагама. Након пада атомских бомби Јапан је капитулирао. Јапанци су пустили да СССР уђе на северни део полуострва, а САД на југ. СССР улази на северни део полуострва јер је објавио рат краљевини Манџукуо. Јапанци су напустили Кореју оставивши довољно времена Кимовој КНОА да се учврсти на власти док војска САД долази касније. Совјети се убрзо повлаче, крајем 1945. године притиснути захтевима Мао Це Дунга.
Корејски рат
десно|мини|150п|Ток Корејског рата 1950-1953 Пре америчког искрцавања 6. септембра 1945. под великим утицајем комунистичког блока, у Сеулу скупштина јужне провинције као и скупштина северне провинција врши избор Ким Ил Сунга за председника и проглашава Републику Кореју, али Американци не признају ту скупштину. Под америчким патронатом 15. августа 1948. на југу је проглашена Република Кореја, а Ји Сунг-ман је положио заклетву као први председник Јужне Кореје. Сходно томе северни део Кореје мења име и 9. септембра 1948. проглашава Демократску Народну Републику Кореју са Ким Ил Сунгом на челу као премијером.