мини|десно|250п|Турска шајка Шајка (, ), речни ратни брод на весла коришћен од 15. до 19. века на рекама црноморског слива. Употребљавали су га Срби у Војводини, Мађари и Турци на Дунаву и Козаци на Дњепру. Мањи бродови су користили весла, а већи су били једрењаци. Ти једрењаци су својим изгледом највише подсјећали на мале галије. Шајке су биле необично окретне и као такве идеалне за патролирање и брзе препаде. Обично су имале наоружану посаду (шајкаши), која је у зависности од величине шајке могла да има и до 30 људи, и топ. На просторима Војводине први пут су се почеле употребљавати за време турских упада у Угарску, а у Аустријском царству су се користиле све до 19. века.

Ратни бродови

Угарска шајка Прве шајке помињу се у 15. веку за време продора Турака у Угарску у саставу угарских шајкашких флотила на Дунаву и Тиси. Угарска шајка () грађена је од дрвета и имала је оштри, гвоздени кљун, 8-20 весала и 1-2 латинска (троугласта) једра као помоћно погонско средство. Била је наоружана бацачким справама и грчком ватром. На прамцу и крми имала је надграђе за заклон посаде (30-40 шајкаша), заповедника и кормилара. Половину посаде сачињавали су веслачи, а половину борци под оружјем, смештени у два реда између клупа веслача. Шајке су осим за борбу коришћене и за снабдевање и превоз трупа, запречавање река и заштиту мостова и скела.

Турска шајка Турска шајка на Дунаву из 16. века готово исте величине имала је 2-3 мала топа.

Козачка шајка У то време јавља се на украјинским рекама за борбу против турских галија нешто већа, веома брза и покретна козачка шајка (), дужине 18-20 метара, ширине 3,5-4 метра, а газа 1 метар. Имала је 20-30 весала, јарбол и једро, два кормила (на прамцу и крми), 4-6 топова од 1-2 фунте и посаду од 50-70 људи.

Аустријске шајке Шајке аустријског шајкашког батаљона у Тителу на реци Тиси деле се у 18. веку према величини у три класе: дупла, цела и полушајка.

Дупла шајка () била је дужине 27-28 м, ширине 3,79 м, висине 2,5 м и газа 0,55 м. Имала је оштар и окован кљун, 32-34 весла, два јарбола са крижним једрима, палубу на прамцу и крми. Била је наоружана са 8 топова од 3 фунте (по 4 на сваком боку) и 2 топа од 2 фунте, са посадом од око 95 људи.

Цела шајка () била је дужине 24 м, ширине 2,4 м, висине 1,03 м и газа 0,32 м. Имала је окован кљун, 26-28 весала, јарбол и једро. Била је наоружана са 4 топа од 3 фунте или једним топом од 6 фунти, са посадом од 75 људи.

Полушајка () била је дужине 12,3 м, ширине 1,87 м, газа о,32 м. Имала је 16-20 весала, јарболса једром, топ од 3 фунте и посаду од 45 људи.

За курирску службу и сузбијање кријумчарења постојале су још мање шајке, са 6 весала и 7 људи посаде, наоружане топом од 1 фунте, такозвана четвртшајка или патролна шајка. Половином 19. века шајка као речни ратни брод нестаје.

Трговачки бродови Од 17. до 19. века шајком се у источном Средоземљу назива и мали, ниски трговачки једрењак () за превоз терета и људи, са по једним великим и малим јарболом, крижним (латинским) једром и косником. Дубровачка трговачка морнарица имала је у 17. и 18. веку шајке носивости 20-46 БРТ.

Види још Шајкаши Шајкашка

Референце

Литература

Општа енциклопедија-Просвета Београд (1969)

Категорија:Историја Србије под Хабзбуршком монархијом Категорија:Историја Војводине у новом веку Категорија:Козаци Категорија:Ратни бродови