Стубови земље () је историјски роман велшког аутора Кена Фолета из 1989. године. Књига прати причу о изградњи катедрале у Кингсбриџу у дванаестом веку.
Дело садржи описе готске архитектуре која преовладава над тадашњим романским стилом. Иако заистина град Кингсбриџ постоји на северу Велике Британије, истоимено насеље које се помиње у роману је измишљена локација представљена као типичан град тог времена. И поред тога што се ради о измишљеној причи, дело је засновано на историјски тачним подацима.
Стубови земље је најпродаваније дело овог писца. Налази се на 33. месту Би-Би-Сијеве листе најчитанијих књига (-{Big Read List}-). Такође се нашла и на списку Опра бук клубу у 2007. години.
Позадина приче У предговору Стубова Земље из 1999. Фолет говори читаоцима да је одрастао у пуританској породици, чији је простор за богослужење био веома слободан. Припремајући се за писање, читао је о средњовековној архитектури и:
... развио интересовање за катедрале. Убрзо ми је пало на памет да овај ентузијазам каналишем у роман. Знао сам да то мора бити дуга књига. Било је потребно најмање тридесет година да се изгради катедрала, а већини је требало дуже јер би остали без новца, или би били нападнути или освојени. Дакле, прича покрива читав живот главних ликова. Моји издавачи су били мало нервозни због тако мало вероватне теме, али, парадоксално, то је моја најпопуларнија књига. То је уједно и књига на коју сам највише поносан. Реконструише, прилично живо, цео живот села и људи који тамо живе. Осећате да познајете место и људе тако интимно као да и сами тамо живите у средњем веку.
Кингсбриџ из романа је измишљен. Фолет га је поставио у Марлбороу, Вилтшир; изабрао је ту локацију јер се одатле за неколико дана могло доћи до катедрала у Винчестеру, Глостеру и Солсберију. Катедрала у Кингсбриџу, како је описано, заснована је на катедралама у Велсу и Солсберију. Предговор укључује следеће изворе: Нацрт европске архитектуре, Николауса Певснера, Градитељи катедрале, Жана Гимпела, и Средњовековна машина, Жана Гимпела.
Као и прича о изградњи катедрале, која је уско повезана са њом, књига описује раст Кингсбриџа од села у забити у велики град, све веће богатство и самопоуздање градских трговаца и занатлија, до тачке њиховог постојања где су способни да се супротставе феудалној аристократији и одбране своју аутономију. Иако је Кингсбриџ измишљени град, такви развоји су добро потврђени у историји различитих стварних градова и представљају главну тему касносредњовековне историје.
Радња
Стубови земље је сага о Филипу, опату из Кингсбриџа, ревносном и сналажљивом калуђеру који је подигао највећу готску катедралу на свету, о Тому, зидару који је постао њен архитекта, о лепој леди Алијени, коју тишти скривени грех, те о вечитој борби између добра и зла која је окренула цркву против државе и брата против брата.
Потонуће Белог брода (брод који је превозио многе племиће) оставља енглеског краља Хенрија I без јасног наследника. Након што он умре, почиње Безакоње: његова ћерка Мод и његов нећак, Стивен од Блоа, боре се за престо. Амбициозни племићи и црквењаци заузимају стране, надајући се да ће стећи предност. Роман, који је подељен на пролог и шест одељака, истражује теме интрига и завере, у позадини историјских догађаја. Истражује развој средњовековне архитектуре, грађански рат, секуларне/верске сукобе и промену политичких лојалности.
Пролог (1123) Црвенокоси човек је обешен због крађе након што га осуде свештеник, витез и монах. Његова трудна љубавница проклиње мушкарце који су га осудили, изјављујући да ће и њихова деца бити обешена, да ће њихови непријатељи напредовати и да ће живети остатак живота са жаљењем и тугом.
Први део (1135–1136) Околности остављају зидара Тома и његову породицу сиромашне и гладне. Након што му трудна жена Агнес умре на порођају, Том напушта своје новорођенче поред жениног гроба у снежној шуми, немајући начина да нахрани дете. Касније се предомислио и вратио се, али открива да је беба нестала. Након сусрета са одметницом по имену Елен и њеним сином Џеком, које су раније упознали, група открива да је Томово дете одведено у манастирску ћелију која припада приорату Кингсбриџ. Знајући да ће бити оптужен за напуштање детета ако каже да је беба његова, и уверен да ће монаси моћи да се брину о њему, Том одлучује да дете остави манастиру. После неколико неуспешних покушаја да нађе посао, Том убеђује Бартоломјуа, ерла од Ширинга, да га унајми да поправи зидове ерловог замка.
Филипа, лидера ћелије, посећује његов брат Франсис, свештеник, који га упозорава на заверу ерла Бартоломјуа и ерла од Глостершира против краља Стивена. Филип говори Валерану Бигоду, амбициозном архиђакону бискупа Кингсбриџа, о завери и путује у приорат Кингсбриџ где открива да је претходни управник, приор Џејмс, умро само неколико дана пре тога. Валеран обећава да ће Филипу обезбедити бискупову подршку у номинацији за приора, практично гарантујући Филипов избор, у замену за Филипову подршку да касније Валерана постави за бискупа, иако Валеран крије да је и бискуп такође преминуо. Филип се слаже јер је приорат постао финансијски и духовно оскудан под приором Џејмсом, и верује да то може да исправи. Он односи победу на изборима, правећи непријатеље од ривала за ту позицију, посебно од подприора Ремигијуса. Томово дете, коме су свештеници дали име Џонатан, послато је да живи са Филипом у приорату.
Несигуран у искреност Филипових речи, Валеран одлази код Хамлијевих, племићке породице која је била непријатељ ерла од Ширинга од када је ерлова ћерка, Алијена, одбила брак са Вилијамом, јединим сином Хамлијевих. Видећи ово као изговор за освету, Хамлијеви заузимају Бартоломјуов замак и хапсе ерла, приморавајући Тома и Елен, сада љубавнике, и њихову децу да поново остану без дома. На крају су се настанили у Кингсбриџу; Том се надао да ће тамо добити посао на обнови катедрале. Породица виђа Џонатана за то време, иако само Том и Елен знају да је он Томов син. Да би био сигуран да ће Том имати посао, Џек подмеће пожар у старој романској катедрали, не говорећи ником другом о својим поступцима. После извесног убеђивања, Филип унајмљује Тома да изгради нову катедралу.
Томов син Алфред физички малтретира мањег и слабијег Џека кроз узастопне нападе који стварају сукобе са Елен јер Том не види никакву грешку у поступцима свог сина и никада га не дисциплинује. Брат Ремигијус, који се противи Филипу као приору, оптужује Елен и Тома за блуд. Валеран, кога је жена проклела приликом вешања, наређује Елен да живи одвојено од Тома. Огорчена Томовом спремношћу да ово прихвати, Елен се враћа у шуму са Џеком.
Други део (1136–1137) Филип и Валеран одлазе код краља Стивена у нади да ће га убедити да Бартоломјуова имања, укључујући огроман каменолом кречњака, уступи цркви, како би се њима могла платити изградња нове катедрале. У почетку верујући да ће му Валеран бити лојалан, Филип сазнаје од Хамлијевих да Валеран намерава да искористи ерлове поседе само да ојача свој положај. Схвативши да Хамлијеви покушавају да сукобе њега и Валерана како би могли да узму ерловску титулу за себе, Филип тајно договара заверу са Хамлијевима. Они пристају да Кингсбриџ добије каменолом и неке друге поседе, док остатак Ширинга иде у руке Хамлијевима, али Хамлијеви издају овај договор и добијају власништво над каменоломом, док Филип добија право на камен, али не и власништво над њим. Бесан што је његов план спречен, Валеран се заклиње да никада неће дозволити Филипу да изгради своју катедралу.
Нашавши је како још увек живи у замку Ширинг, Вилијам напада Алијену и њеног брата Ричарда. Он сакати дечака да би приморао Алијену да се не опире док је брутално силује. Ово оставља Алијену трауматизовану. Без куће и сиромашни, Алијена и Ричард путују у Винчестер у нади да ће добити надокнаду од краља и посећују Бартоломјуа који сада умире у затвору. Бивши ерл захтева од њих да се закуну да ће учинити све да поврате његове поседе и титулу. Алијена финансијски подржава Ричарда тако што она постаје богати трговац вуном (као што је описано у књизи, до сада нечувеним чином куповине вуне од фармера на њиховим фармама и продаје је на пијаци уместо да фармери сами путују на пијацу, штедећи им време и труд) уз помоћ Филипа, који пристаје да купи њену вуну по поштеној цени када други трговци то одбију, а брат и сестра се настањују у Кингсбриџу.
Хамлијеви покушавају да спрече приорат да користи каменолом, али их Филип спречава тако што је својим каменоресцима допутовао тамо под заштитом монаха. Наоружани људи Хамлијевих се повлаче, плашећи се проклетства ако учине насиље над црквењацима, остављајући каменолом на располагању Филипу. Као одмазду, Хамлијеви сарађују са Валераном како би покушали да се катедрала пресели у Ширинг, чиме би Филипа лишили имовине везане за њу, тврдећи да Кингсбриџу недостају ресурси и радна снага за изградњу катедрале. По савету својих савезника, Филип позива добровољце широм округа да раде на катедрали како би окајали своје грехе. На дан инспекције бискупа Хенрија од Блоа, коју је организовао Валеран, они масовно пристижу, а Хенри је убеђен да не премешта катедралу.
Трећи део (1140–1142) Вилијамов отац, Перси Хамли, умире, а Вилијам сазнаје да ће титула ерла припасти њему или Ричарду, који је сада витез, пошто су обојица синови ерла од Ширинга. Пре каменолома, Вилијам уништава млин и убија млинара у селу испред Артура и мештана да би обезбедио страх и контролу над кметовима и сељанима. Да би повратио своје богатство како би могао да подигне војску којом би импресионирао краља Стивена, Вилијам предводи напад на каменолом, који су Хамлијеви неуспешно покушали да забарикадирају против Филипа, убијајући раднике и протерујући каменоресце приората. Филип путује у Линколн да покуша да убеди краља Стивена да исправи ову неправду, али га прекида битка код Линколна, где је краља заробио Роберт од Глостера. Филипа су такође ухватиле Робертове снаге, али га је ослободио његов брат Франсис, који је Робертов капелан. Франсис обезбеђује Филипу аудијенцију код царице Мод, која му даје дозволу за пијацу у Кингсбриџу, док је Вилијаму Хамлију, који је прешао на страну Мод, дато искључиво право на спорни каменолом. Филип, упркос томе што му је каменолом био ускраћен, и даље успева да плати камен за своју катедралу приходима са пијаце.
Том се спријатељава са приором Филипом и, када се Елен врати, он убеђује Филипа да им дозволи да се венчају. После неког времена, Алфред запроси Алијену, али она га одбија. Она такође склапа пријатељство са Џеком, у кога се заљубљује, који сада ради као зидарски шегрт на Томов предлог, али га избегава након што Алфред ухвати њих двоје како се љубе, приликом чега се сети Вилијамовог напада на њу. Два полубрата су и даље у свађи, а Алфред касније тврди да је Џеков отац обешен због крађе, чиме започиње тучу која доводи до штете и губитка грађевинског материјала. Џек је протеран са изградње катедрале, али Филип за њега измишља нову позицију грађевинског надзорника коју може имати, под условом да постане монах. Џек невољно пристаје на ово, да би остао у Кингсбриџу. Касније, Елен тврди да је Џеков отац био невин.
Вилијам се показује као несрећан и немилосрдан лорд који финансијски лоше поступа са ерловим поседима и рутински силује сваку сељанку коју пожели. Покушавајући да поврати своје богатство, Вилијам предводи напад током којег спаљује Кингсбриџ и убија многе људе, укључујући Тома. У насталом хаосу, Алијенина цела залиха вуне, у коју је уложила сав свој новац, уништена је у пожару.
Четврти део (1142–1145)