Горан Максимовић (Фоча, 24. септембар 1963) је српски историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Нишу.Биографија на сајту Филозофског факултета

Биографија Студије књижевности завршио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1987. године, а постдипломске на Филолошком факултету у Београду 1993. године, где је магистрирао на тему Бранислав Нушић као приповедач, под менторством проф. др Јована Деретића. Под руководством истог ментора докторирао је 11. јула 1997. године на теми Типови смеха у српској уметничкој прози XIX века.Горан Максимовић, историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Филозофског факулета у Нишу

На Филозофском факултету у Нишу почео је да ради 1989. године као асистент-приправник за Српску књижевност XVIII и XIX века. Од фебруара 1991. до априла 1992. радио је као асистент на Филозофском факултету у Сарајеву, до избијања ратних сукоба. У пролеће 1994. изабран је за асистента у Нишу, потом за доцента (1998), ванредног професора (2003) и редовног професора (2008) за област Српска књижевност XVIII и XIX века.Научне публикације и уметничке референце академског особља - Универзитет у Нишу

Био је шеф Катедре за српску књижевност (2000—2002), продекан и главни уредник издавачке делатности Филозофског факултета (2002—2004), члан Савета Универзитета у Нишу (2002—2006), као и Сената Универзитета у Нишу (2010—2016). Функцију декана Филозофског факултета обављао је у два мандата, од 1. октобра 2010. до 30. септембра 2016. године.Горан Максимовић, књижевни критичар, историчар

Као гостујући професор предавао је на универзитетима у Источном Сарајеву, Новом Саду, Прагу, Бањој Луци, Крагујевцу, Темишвару и Кемерову. У својству декана боравио је у оквиру међународне сарадње на универзитетима у Француској, Словенији, Бугарској, Русији и Румунији.

Уређивачки и научни рад Главни уредник у ИП Зограф (1998—2000) Члан редакције „Градине“ (1997—2000) Покретач и заменик главног уредника часописа Слава (2002—2005) Уредник „Бдења“ (2002—2008) Члан редакције Књижевног листа (касније Српски књижевни лист) и Нове зоре (од 2004) Члан научне редакције Зборника Матице српске за књижевност и језик (од 2009) Покретач годишњака Philologia Mediana, главни уредник од 2019 Члан редакције едиције Десет векова српске књижевности (од 2014) Члан редакције часописа Филолог (Бања Лука) Члан редакције Исходишта (од 2015) Члан редакције Годишњака за српски језик (од 2018) Члан серије „Лик прошлости“ Центра за српске студије, Бања Лука Главни уредник издаваштва SCERO PRINT, Ниш (од 2020)

Научни пројекти

Учествовао је као истраживач на више националних и међународних пројеката: Техника и семантика приповедања (2002–2005) Лексикон српског реализма (2006–2010) Поетика српског реализма (од 2011) Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама (од 2015) Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије (Огранак САНУ у Нишу, од 2018) Заборављени српски писци у Босни и Херцеговини (од 2025)

Изабран је у: Одбор за проучавање историје књижевности САНУ (2020) Одбор за књижевност АНУРС (2021) Председника Јужноморавско-вардарског одбора Матице српске (2024)

Награде

Добитник је више од седамдесет признања, ордена и награда за научни, образовни и културни рад, међу којима:

Бранкова награда Матице српске (1987) Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (2002) Златна српска књижевност – Фонд Александра Арнаутовића (2005) Витез академске палме (Република Француска, 2014) Видовданска повеља Савеза Срба из Румуније (2024) Специјално признање 67. Међународног сајма књига у Београду (2024) Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије (2024) Грамата Васа Михаиловић Матице исељеника и Срба у региону (2025)

Дела Књиге студија

Уметност приповедања Бранислава Нушића, Београд, 1995. Магија Сремчевог смеха, Ниш, 1998. Домановићев смех, Београд, 2000. (2. изд. Ниш, 2024, ) Српске књижевне теме, Београд — Бања Лука, 2002. Тријумф смеха: Комично у српској уметничкој прози од Доситеја Обрадовића до Петра Кочића, Ниш, 2003. Критичко начело, Бања Лука — Београд — Ниш, 2005. Свет и прича Петра Кочића, Бања Лука — Београд, 2005. Искуство и доживљај, Београд, 2007. Комедиографски Орфеј и други огледи, Београд, 2010. Идентитет и памћење, Ниш, 2011. Критичка гозба, Београд — Ниш, 2012. Заборављени књижевници српског XIX века, Пале, 2013. Казивање града и други огледи, Ниш, 2014. Симо Матавуљ и Бока Которска, Бања Лука, 2018. Критичка перспектива, Вишеград, 2021. Земаљско и небесно, Ниш — Бања Лука, 2022. Градови српског реализма, Бања Лука, 2023. Књижевни свет Бранислава Нушића, Нови Сад, 2024. Гласови из прошлости, Ниш, 2024. Путокази са југа, Ниш — Скопље, 2025.

Антологије Још љубити могу (Зборник српске љубавне лирике XIX и XX века), Бања Лука, 2002. Антологија нишких приповедача, Ниш, 2002. Никад није вито твоје тело... (Антологија љубавне лирике српског романтизма), Београд, 2005.

Приређена издања Стеван Сремац, Зона Замфирова, Подгорица, 1997. Јован Стерија Поповић, Роман без романа, Вршац, 1998. Јован Дучић, Моја љубав, Београд, 1998. Симо Матавуљ, Бока и Бокељи, Београд, 1999. Јован Дучић, Хтео бих да знадем љубим ли и сада, Ниш, 1999–2023. Радоје Домановић, Алегоричне приче, Ниш, 1999. Јован Стерија Поповић, Жалостна позорја, Вршац, 2000. Симо Матавуљ, Бокељске новеле, Србиње — Нови Сад, 2001. Радоје Домановић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2001. Павле Поповић, Српска комедија у XIX веку, Панчево, 2001. Петар Кочић, Причања Симеуна Ђака, Београд, 2003; 2. изд. Ниш, 2016. Стеван Сремац, Нишка проза, Ниш, 2003. Кирил Цвјетковић, Аутобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића, Херцег Нови, 2004; ново изд. Београд–Шибеник, 2019. Лазар Томановић, Петар II Петровић Његош као владалац, Нови Сад, 2004. Живан Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Ниш, 2004; 2. изд. 2024. Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Београд, 2005. Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, Београд, 2005. Бранислав Нушић, Сабране комедије, Београд, 2005. Борисав Станковић, Одабране приче, Ниш, 2005. Петар Кочић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2006. Лазар Томановић, Путописна проза, Херцег Нови, 2007. Прота Матеја Ненадовић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2007. Мита Калић, У резерви, шаљива игра у једном чину, Нови Сад, 2009. Милан Ђ. Милићевић, Путничка писма из Ниша 1882. године, поднаслов: Стара писма из нових крајева, Ниш, 2009. Мита Калић, Гусле и Вила, песничка слика у једном чину с певањем, Ниш, 2010. Стеван Сремац, изабрана проза, Нови Сад, 2011. Мита Калић, Обмана, позоришна игра у три чина и једној промени, Београд, 2011. Милан Јовановић Морски, Несуђени, шаљива игра у четири чина, Београд, 2011. Симо Матавуљ, Из Боке Которске, Херцег Нови, 2015. (друго издање, Београд–Подгорица, 2023) Љубомир Симић, Песме, Књажевац, 2018. Бранислав Нушић, Деветсто петнаеста, Београд, 2018. Милован Глишић – Раде Домановић, изабрана проза, Нови Сад, 2019. Матија Бан, Сусрети са Његошем, Бања Лука, 2019. (друго издање, Београд–Подгорица, 2023) Михајло И. Пупин, Са пашњака до научењака, Београд, 2019. Љубивоје Ршумовић, Крчевина, аутобиографска митологија, Приједор, 2019. Светозар Ћоровић, Газда Јаков, шаљива игра у једном чину, Бања Лука, 2020. Милутин Ускоковић, изабрана проза, Нови Сад, 2020. Станислав Краков, Живот човека на Балкану, Београд, 2021. (друго издање, 2022) Нићифор Дучић, изабрана проза, Бања Лука, 2021. Слободан Стојадиновић, Свакидашње чудованке, Ниш, 2021. Томо Смиљанић Брадина, Из Македоније, приповетке, Бања Лука–Скопље, 2022. Иво Ћипико, изабрана проза, Нови Сад, 2022. Светозар Ћоровић, изабрана проза, Бања Лука, 2022. Бранислав Нушић, Аутобиографија, Ниш, 2023. Димитрије Н. Алексић, Осветници, роман, Ниш, 2024. Спира Калик, Из Београда у Солун и Скопље с Београдским певачким друштвом, путничке белешке, Ниш, 2024. Слава, књижица за народ и омладину, фототипско издање, Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2024. Никола Ђорић, Љубице, лирика, Ниш, 2024. Симо Матавуљ, Бакоња фра-Брне, роман, Ниш, 2024. Борисав Станковић, Нечиста крв, роман, Ниш, 2024. Јован Деретић, Историја српске књижевности I–II–III, Едиција „Десет векова српске књижевности“, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад, 2025. Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, роман, Ниш, 2025. Раде Драинац, Изабрана дела – песник, приповедач, новинар, есејиста, полемичар, прир. Д. Огњановић, Г. Максимовић, М. Бојанић Ћирковић, Ј. Младеновић, Прокупље, 2025.

Драматизације Бранислав Нушић, Divina komedia, по мотивима Нушићеве прозе драматизацију урадио Горан Максимовић, Српски преглед, год. II, број 5, Бања Лука, јули 2019, стр. 7–58.

Литература (извод)

Јован Љуштановић, „Нушић као приповедач“, Борба (Свет књиге), Београд, год. LXXIV, број 144, 23. мај 1996, стр. III. Драгана Вукићевић, „Нушић приповедач“, Књижевна историја, год. XXIX, број 102, Београд, 1997, стр. 267–269. Миленко Сташевић, „Опис смеха“, Књижевне новине, Београд, 15. септембар и 1. октобар 1999, број 997/998, стр. 13. Драгана Вукићевић, „Откривање магије Сремчевог смеха“, Књижевна историја, Београд, 1999, год. XXXI, број 107–108, стр. 71–77. Славица Дејановић, „Горан Максимовић, Домановићев смијех“, Зборник Филолошког факултета Универзитета у Приштини, књ. 9, Приштина/Врање, 1999, стр. 277–279. Милена Стојановић, „Озбиљно о смеху“, Свеске, Панчево, септембар 2000, број 54–55, стр. 148–151. Радослав Ераковић, „Студија о Домановићевом смеху“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XLIX, св. 1–2, 2001, стр. 280–282. Снежана Милосављевић-Милић, „Природа комичног у делу Стевана Сремца“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XLIX, св. 1–2, 2001, стр. 277–280. Јован Љуштановић, „Горан Максимовић, Домановићев смијех“, Зборник Матице српске за славистику, број 62, Нови Сад, 2002, стр. 252–255. Душко Певуља, "Горан Максимовић: Српске књижевне теме", Крајина, год. III, број 9-10, Бања Лука, зима 2003 - прољеће 2004, стр. 225-228. Злата Бојовић, „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 71, св. 1-4, Београд, (2006). стр. 323–324. Душко Певуља, "Печат времена и судбине", (Горан Максимовић, Свијет и прича Петра Кочића, Бања Лука, 2005), Глас Српске, год. LХIV, број 11052, Бања Лука, 9. и 10. септембар 2006, стр. 9. Душко Певуља, "На врелу историје", (Горан Максимовић, Искуство и доживљај, Београд, 2007), Глас Српске, год. LХV, број 11422, Бања Лука, 27. и 28. октобар 2007, стр. 7. Драгољуб Б. Ђорђевић, „Горан Максимовић — књижевни критичар и историчар“, Теме, год. XXXIV, бр. 3, Ниш, јул-септембар (2010). стр. 1025–1037. Милан Д. Јовановић, „Из књижевне заоставштине Ниша и јужне Србије“, Philologia Mediana, год. III, број 3, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 568–570. Младенко Саџак, „Скрајнуте судбине, трајни идентитети“, Philologia Mediana, год. IV, број 4, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2012). стр. 364–369. Александар Пејчић, „Преиспитивање идентитета“, Књижевна историја, год. ХLIV, број 146, Београд, (2012). стр. 295–297. Милан Јовановић, "Вриједан допринос српској књижевној историографији", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење — Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2011), Нова Зора, број 34, љето (2012). стр. 246–249. Станиша Војиновић, "Неоправдано заборављени писци", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење — Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности, Филозофски факултет, Ниш, 2012), Српски књижевни лист, број 1/106, год. I/Х, Београд, октобар (2012). стр. 26. Марија Стевановић, "Заборављене вредности нове српске књижевности", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење — Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности, Филозофски факултет, Ниш, 2012), Филолог, број 7/2013, Бања Лука, (2013). стр. 344–347.