Ковиљско-петроварадински рит је специјални резерват природе на територији Војводине у оквиру општина Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Инђија и Тител. Резерват је ритски комплекс дуж Дунава и простире се на 4.840 хектара. Под заштитом је државе од 1998. годинеСлужбени гласник Републике Србије, 27/98 као природно добро од изузетног значаја и сврстан је у прву категорију заштите.

Одлике

Ковиљско-Петроварадински рит представља комплекс барско-мочварних и шумских екосистема на плавном подручју средњег тока Дунава. Налази се и југоисточној Бачкој и делимично у Срему на алувијалној равни и делимично лесној тераси леве (1.231-1.250 -{km}- тока) и десне (1.245-1.251 -{km}-) обале Дунава, поред насеља Ковиљ и Петроварадин. Левом обалом се протеже од Новога Сада до насеља Гардиновци, а десном од Петроварадина до Сремских Карловаца.ВојводинаШуме - Ковиљско-петроварадински рит, Приступљено 10. 4. 2010.

Карактеристике које овај рит чине значајним су очуваност и разноврсност хидрографских облика ритова (аде, рукавци, меандри, мртваје), биљних заједница ритова (ритске шуме испресецане барама, мочварама, ливадама и тршћацима) и посебно разноврсност и богатство фауне, нарочито птица мочварица.

Плавна подручја око Дунава су у прошлости била много распрострањенија. У последњих 100 година око 80% оваквих подручја је нестало, углавном услед прављења одбране од поплава и исушивања у пољопривредне сврхе.Д. Миловановић, National report on the role of ecosystems as water syppliers, Serbia and Montenegro, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Београд, 2004. Ипак, и даље постоји око 70 места на току Дунава кроз Србију, која представљају важна станишта за бројне биљне и животињске заједнице, од којих су најважнији Ковиљско-Петроварадински рит и СРП Горње Подунавље око Апатина, најпространији остаци некадашњих великих и непроходних ритова.

Биљни и животињски свет мини|лево|Чапља у лету мини|лево|Део аутохтоне шуме рита Резерват је посебно значајан због великог броја птица које се могу пронаћи у њему: 172 врсте птица (више од 60% миграторних врста) од чега 103 врсте са статусом природне реткости. Посебан међународни значај овом простору дају две врсте птица: црна рода (-{Ciconia nigra}-) са процењених 8-10 гнездећих парова и орао белорепан (-{Haliaeetus albicilla}-) са два пара.BirdLife IBA Factsheet - Koviljski rit, Birdlife International., Приступљено 10. 4. 2010. Остале регистроване ретке и угрожене врсте птица су: црна луња (-{Milvus migrans}-), орао осичар (-{Pernis apivorus}-), зелена жуна (-{Picus viridis}-), жути вољић (-{Hippolais icterina}-), гак (-{Nycticorax nycticorax}-), црвенокљуни лабуд, велика бела чапља (-{Casmerodius albus}-), мала бела чапља (-{Egretta garzetta}-)...Драган Симић, Слободан Пузовић, Птице Србије и подручја од међународног значаја , Лига за орнитолошку акцију Србије, Београд, 2008. Nadlanu.com - Лов, Нови Сад , Приступљено 25. 4. 2013.

Рит је природно мрестилиште за штуку, кечигу и шарана, а у њему се може наћи укупно 46 врста риба.Туристичка организација Србије - Ковиљско-петроварадински рит

Природно плавне шуме резервата чине врба (бела и бадемаста), топола (бела и црна) и јасен. Велики део рита чине плантаже тополе, чак и режиму првог степена заштите. У риту се налазе и значајне угрожене и ретке врста биљака: бели и жути локвањ, плава линцура, ребратица (-{Hottonia palustris L.}-), водени орашак (-{Trapa natans}-), четворолисна детелина, мочварни каћунак (-{Orchis laxiflora Lam}-).

Заштита У резервату је на снази тростепени систем заштите: под режимом првог степена заштите је 509 хектара (10,5%), режим другог степена заштите чини 2082 хектара (43%) и трећи степен 2249 хектара (46,5%).Режими заштите у заштићеним подручјима о којима се стара ЈП „ВојводинаШуме“, pp. 13 - стање јануар 2010. По МУЗП (-{IUCN}-) класификацији рит спада у -{IV}- категорију - Станишта и друга управљива подручја ().* Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој - СРП Ковиљско-петроварадински рит, Приступљено 09. 4. 2010.

Ковиљско-петроварадински рит је 1989. године проглашен за међународно значајно станиште птица (-{IBA}-). 2004. године је уврштен у списак заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава (-{ICPDR - International Commission for the Protection of the Danube}-), 2005. постаје -{IPA}- станиште (међународно значајно биљно подручје) и налази се на списку потенцијалних влажних подручја за упис на листу Рамсарске конвенције.Преглед заштићених подручја којима управља ЈП „ВојводинаШуме“, pp. 15 - стање јануар 2010.

-{IBA}- подручје заузима 5500 хектара и поред СРП-а обухвата и Крчединску и Лочку аду. За миграцију птица посебно је важна Крчединска ада са очуваним плавним пашњацима и депресијама.

Плантаже шумских култура заузимају чак 55,6% резервата, што чини један од највећих притисака на резерват.

Галерија

Референце

Категорија:Резервати природе Србије Категорија:Географија Новог Сада Категорија:Географија Сремских Карловаца Категорија:Географија Инђије Категорија:Географија Титела