Парк природе Голија налази се у југозападној Србији, на планинама Голија, Радочело и Чемерно. Захвата површину од у оквиру општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница. Овај простор проглашен је парком природе у јулу 2001. године, а део парка (површине 53.804 -{ha}-) је исте године УНЕСКО-в програм „Човек и биосфера" прогласио резерватом биосфере „Голија–Студеница“.-{Golija-Studenica, Biosphere Reserve Information}- Парк природе Голија сматра се и објектом геонаслеђа Србије, значајним биљним подручјем (-{IPA}-) Средње и источне Европе, као и потенцијалним Емералд подручјем.

Влада Републике Србије поверила је Голију на старање јавном предузећу „Србијашуме“, чија шумска газдинства „Голија“ (Ивањица), „Столови“ (Краљево) и „Шумарство“ (Рашка) обављају послове заштите и развоја овог парка природеПарк природе Голија , на сајту ЈП „Србијашуме“., Приступљено 10. 4. 2010..

Циљеви заштите Парк природе Голија стављен је под заштиту ради очувања вредности и побољшања стања: шумских екосистема, разноврсности предела и пејзажа, културних добара, трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљиште и биљни покривач), биолошке разноврсности засноване на великом броју врста биљака и животиња и њихових заједница и присуству ретких, ендемичних и реликтних врста, као и гео-наслеђа.

Географске и климатске одлике лево|200п|мини|Водопад на Голијској реци Ово заштићено добро обухвата планински предео југозападне Србије (планине Голију, Радочело и Чемерно). Планина Голија је, посебно са северне стране, испресецана бројним водотоцима који су усекли клисурасте долинеАмиџић Л., Красуља С., Белиј С. (уредници) 2007. Заштићена природна добра Србије. Београд: Министарство заштите животне средине Србије, Завод за заштиту природе Србије. . Најзначајнији речни токови су Моравица и Студеница. Ове реке и њихове притоке раздвајају узвишења различитог облика и величине, која су често засечена серијом висоравни. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 -{m}-), па следе Радуловац (1785 -{m}-), Бојово брдо (1748 -{m}-) и Црни врх (1725 -{m}-).Голија, текст са званичног сајта Општине Ивањица (-{[www.ivanjica.rs www.ivanjica.rs]}-)., Приступљено 10. 4. 2010.

У парку природе се могу уочити три микроклиматска региона. Долинско-брдски, на надморским висинама до 700 -{m}-, карактерише котлинска умерено-континентална клима. Прелазни регион, до око 1300 -{m}-, карактеришу дуге и оштре зиме богате падавинама и кратка, свежа лета. Планински климатски регион, изнад 1300 -{m}-, карактеришу оштре и хладне зиме.

Живи свет Голије мини|Фотографија шумске шеве Голија се сматра најшумовитијом планином Србије, коју красе бројне широколисне и мешовите шуме са понегде прашумским карактером. Најпространије су букове, смрчеве и шуме са планинским јавором (-{Acer heldreichii}-). У оквиру појаса смрчевих шума, посебно су значајни очувани тресавски и језерски екосистеми (Дајићко језеро, Кошанинова језера).

Биљни свет Голије гради око 1100 биљних врста. Поред реликтног планинског јавора, значајне су и зеленика (-{Ilex aquifolium}-) и бројне реликтне или ендемичне врсте (-{Allysum markgrafi, Allysum jancheni, Viola elegantula i Verbascum adamovicii}-). Врсте панчићева бедреница (-{Pancicia serbica}-) и адамовићева мајчина душица (-{Thymus adamovicii}-) су локални ендемити.

Поред бројних важних врста сисара (слепо куче, алпска ровчица, мрки медвед, вук, лисица), присутно је и стотинак значајних врста птица (нпр. шумска шева, камењарка, црвеноноги прудник).

Споменици културе мини|десно|Манастир Студеница Културно-историјске вредности Голије представљене су споменицима културе од изузетног значаја (средњовековни манастири Студеница, Брезова и Градац) и споменицима културе од великог значаја (црква св. Алексија у Милићима, црква св. Ђорђа у Врху, црква св. Богородице у Долцу, црква св. Николе у Палежу, горња испосница у Савову, манастир Ковиље у Ковиљу, манастир Придворица).

У северном делу парка, у долини реке Студенице, као најзначајнији споменик културе налази се манастир Студеница из 13. века, под заштитом УНЕСКО-а. thumb|Испосница Светог Саве

Галерија

Референце

Спољашње везе Туризам на Голији, све информације о Голији на једном месту мапа парка природе Голија катастарска мапа и мапа заштите у оквиру парка природе Голија текст Просторног плана Голије Туризам на Голији, са фото галеријама планине

Голија Категорија:Голија (Србија) Категорија:Географија Ивањице Категорија:Географија Краљева Категорија:Географија Рашке Категорија:Географија Новог Пазара Категорија:Географија Сјенице