Чешљугар или штиглић () мала је птица певачица из породице зеба. Због лепог изгледа и певања, људи га често држе у кавезима.

Опис Чешљугар је дуг 12—13 cm са распоном крила од 21—25 cm и тежином од 14 до 19 грама. Полови су слични, са црвеним лицем, црно-белом главом, светлосмеђим леђима, белим стомаком са светлосмеђим боковима и прсима. Крила су црно-жута. Из близине се мужјаци могу разликовати по већој, тамнијој црвеној масци која се шири одмах иза ока. Код женки, црвена боја не допире до ока. Кљун боје слоноваче је дуг и шиљаст, а реп је рачваст. Чешљугари у фази размножавања имају бео кљун, са сивкастом или црнкастом тачком на врху. Азијска подврста има сиву главу иза црвеног лица, без црно-белих шара..

Распрострањење Насељава Европу, север Африке, те западне и централне делове Азије. Из хладнијих крајева се зими сели на југ. Пренесен је у друге делове света.. Станиште су му отворени низијски предели, слабо пошумљени.

Исхрана Храни се семењем чичка, чешљуговине и других биљака, али лови и инсекте које носи младунцима.

Размножавање мини|лево|150п|Јаја чешљугара Гнезди се на листопадном дрвећу. Гнездо женка прави сама, а свијање гнезда траје око недељу дана. Оно се обично налази неколико метара изнад земље скривено иза лишћа и гранчица. Неколико дана након завршетка градње гнезда почиње полагање јаја, она дневно положи по једно јаје, а укупно их снесе од 4 до 6 јаја. У току инкубације мужјак храни женку. Младунци се излегу након 11 до 14 дана. Након излегања, птиће хране оба родитеља, у почетку инсектима и семењем, а касније претежно семењем.

Подврсте Подврсте чешљугара се групишу у две групе подврста. Подврсте из carduelis групе подврста насељавају западни део ареала, одликује их црна круна; подврсте из caniceps групе подврста насељавају источни део ареала, одликује их сива глава.Clement, P. „European Goldfinch (Carduelis carduelis)”.

carduelis група подврста C. c. britannica (Hartert, 1903) – Британска острва C. c. parva Tschusi, 1901 – Макаронезија, Пиринејско полуострво, северозападна Африка C. c. tschusii Arrigoni degli Oddi, 1902 – Корзика, Сардинија, Сицилија C. c. carduelis (Linnaeus, 1758) – већи део европског континента, укључујући Скандинавију C. c. balcanica Sachtleben, 1919 – Југоисточна Европа C. c. brevirostris Zarudny, 1890 – Крим, северни Кавказ C. c. colchica Koudashev, 1915 – Крим, северни Кавказ C. c. volgensis Buturlin, 1906 – јужна Украјина, југозападна Русија и северозападни Казахстан C. c. niediecki Reichenow, 1907 – југозападна Азија, североисточна Африка C. c. frigoris Wolters, 1953 – Западни Сибир caniceps група подврста C. c. subulata (Gloger, 1833) – јужни Сибир C. c. caniceps Vigors, 1831 – јужна Централна Азија C. c. paropanisi Kollibay, 1910 – Афганистан до западних Хималаја и Тјен Шана C. c. ultima Koelz, 1949 – јужни Иран

У уметности Чешљугар се често појављује на сликама, не само због свог живописног изгледа већ и због симболичног значења. Плиније је птицу повезао са плодношћу, а присуство џиновског чешљуга поред голог пара у триптиху Врт уживања мајстора Хијеронима Боша, из периода раног низоземског сликарства, можда се односи на ово веровање.

Скоро 500 ренесансних религиозних слика, углавном италијанских уметника, укључујући Мадону Литу Леонарда да Винчија (1490–1491), Рафаелову Богородицу с чешљугаром (1506) и Рођење Пјера дела Франческе (1470–1475), приказују птицу. У средњовековном хришћанству, повезаност чешљугара са здрављем симболизује искупљење, а његова навика да се храни семеном шиљастог чичка, заједно са својим црвеним лицем, наговештава Исусово распеће, где је птица наводно била попрскана крвљу док је покушавала да уклони круну од трња. Многе од ових побожних слика настале су средином четрнаестог века док је пандемија црне смрти захватила Европу.

Симболика је опстала дуго после Фабрицијевог времена. Много каснији пример чешљугара као симбола искупљења је Хогартова слика Деца Грахама из 1742. године. Томас, најмлађи од деце, је умро до тренутка када је слика завршена.

Галерија

Напомене

Референце

Литература

Svensson, L. Identification Guide to European Passerines.

The New Naturalist,

Категорија:Зебе Категорија:Птице Србије Категорија:Птице описане 1758. године