Свјетски конгрес есперанта () је један од најбитнијих догађаја у есперантском покрету у свијету. Одржава се једном годишње већ више од 100 година. Организује га Свјетски есперантски савез.

То је фестивал есперантске културе, туризма, свјетски форум есперантиста и радни састанак Свјетског есперантског савеза и других есперантских организација. До 8. конгреса (1912) носио је предзнак Међународни, а од 9. (1913) Свјетски.

Организовање

Свјетски есперантски савез одржава Конгрес сваке године у другој земљи, узимајући у обзир географски распоред и организационе снаге локалног покрета.

О мјесту одржавања конгреса одлучује Предсједништво Савеза. Битну улогу у одлучивању има и Генерални директор Савеза, који потписује одређене документе, али свакодневни посао око организовања одрађује Стални секретар конгреса, службеник у сједишту Савеза, у Ротердаму. У граду одржавања конгреса дјелује Мјесни конкресни комитет, као сарадник Савеза.

Историја

Послије есперантског сусрета 1904. у Доверу и Калеу, француски адвокат Алфред Мишо (-{Alfred Michaux}-) организовао је 1905. године први Свјетски конрес у Булоњ сир Меру.

У почетку, текући конгрес је одлучивао о одржавању наредног, а касније су о организовању конкреса одлучивали разни есперантски органи.

Конгрес окупља стотине, па и хиљаде есперантиста. Највише пријављених (5986) је било за конгрес у Варшави 1987, на стоту годишњицу есперанта, али се сматра да је 1923. у Нирнбергу било више стварних ученика (3500).

Списак досадашњих и планираних конгреса right|250px Конгрес Град Држава Коментар Број пријављених 97. 2012. Ханој Вијетнам   96. 2011. Копенхаген Данска   95. 2010. Хавана Куба   94. 2009. Бјалисток Пољска 150 година од рођења Заменхофа 1860 93. 2008. Ротердам Холандија 100 година постојања УЕА 1845 92. 2007. Јокохама Јапан 1901 91. 2006. Фиренца Италија 2209 90. 2005. Вилњус Литванија 100 година одржавања конгреса 2344 89. 2004. Пекинг Кина 2031 88. 2003. Гетеборг Шведска 1791 87. 2002. Форталеза Бразил 1484 86. 2001. Загреб Хрватска 1691 85. 2000. Тел Авив Израел 1212 84. 1999. Берлин Њемачка 2712 83. 1998. Монпеље Француска 3133 82. 1997. Аделаида Аустралија Први у Океанији 1224 81. 1996. Праг Чешка 2972 80. 1995. Тампере Финска 2443 79. 1994. Сеул Кореја 1776 78. 1993. Валенсија Шпанија 1863 77. 1992. Беч Аустрија 3033 76. 1991. Берген Норвешка 2400 75. 1990. Хавана Куба 1617 74. 1989. Брајтон Британија Учлањење Савеза есперантиста СССР-а, Летоније и Литваније 2280 73. 1988. Ротердам Холандија 2321 72. 1987. Варшава Пољска 100 година есперанта 5946 71. 1986. Пекинг Кина 2482 70. 1985. Аугсбург Њемачка 2311 69. 1984. Ванкувер Канада 802 68. 1983. Будимпешта Мађарска 4834 67. 1982. Антверпен Белгија 1899 66. 1981. Бразилија Бразил Први у јужној хемисфери 1749 65. 1980. Стокхолм Шведска 1807 64. 1979. Луцерн Швајцарска 1630 63. 1978. Варна Бугарска 4414 62. 1977. Рејкјавик Исланд 1199 61. 1976. Атина Грчка 1266 60. 1975. Копенхаген Данска 1227 59. 1974. Хамбург Њемачка 1651 58. 1973. Београд Југославија 1638 57. 1972. Портланд САД 923 56. 1971. Лондон Британија 2071 55. 1970. Беч Аустрија 1987 54. 1969. Хелсинки Финска 1857 53. 1968. Мадрид Шпанија 1769 52. 1967. Ротердам Холандија Првобитно планиран да се одржи у Тел Авиву 1265 51. 1966. Будимпешта Мађарска Инцидент са амбасадором ДРЊ 3975 50. 1965. Токио Јапан Први у Азији 1710 49. 1964. Хаг Холандија 2512 48. 1963. Софија Бугарска 3472 47. 1962. Копенхаген Данска 1550 46. 1961. Харогејт Британија 1646 45. 1960. Брисел Белгија 1930 44. 1959. Варшава Пољска 100 година од рођења Заменхофа 3256 43. 1958. Мајнц Њемачка 50 година УЕА 2021 42. 1957. Марсеј Француска 1468 41. 1956. Копенхаген Данска 2200 40. 1955. Болоња Италија 1687 39. 1954. Харлем Холандија 2353 38. 1953. Загреб Југославија Први у једној комунистичкој земљи 1760 37. 1952. Осло Норвешка 1614 36. 1951. Минхен Њемачка 2040 35. 1950. Париз Француска 2325 34. 1949. Борнмут Британија 1534 33. 1948. Малме Шведска 1761 32. 1947. Берн Швајцарска 1370 31. 1939. Берн Швајцарска 765 30. 1938. Лондон Британија 1602 29. 1937. Варшава Пољска 50 година есперанта 1120 28. 1936. Беч Аустрија 854 27. 1935. Рим Италија Одржан у више градова 1442 26. 1934. Стокхолм Шведска 2042 25. 1933. Колоњ Њемачка 950 24. 1932. Париз Француска 1650 23. 1931. Краков Пољска 900 22. 1930. Оксфорд Британија 1211 21. 1929. Будимпешта Мађарска 1200 20. 1928. Антверпен Белгија 1494 19. 1927. Гдањск Слободни град (сада Пољска) 905 18. 1926. Единбург Британија 960 17. 1925. Женева Швајцарска 953 16. 1924. Беч Аустрија 3400 15. 1923. Нирнберг Њемачка Дотадашњи рекорд пријављених 4963 14. 1922. Хелсинки Финска 850 13. 1921. Праг Чехословачка 2561 12. 1920. Хаг Холандија 408 11. 1915. Сан Франциско САД 163 10. 1914. Париз Француска Није одржан због избијања рата 3739 9. 1913. Берн Швајцарска 1203 8. 1912. Краков Пољска 1000 7. 1911. Антверпен Белгија 1800 6. 1910. Вашингтон САД Први изван Европе 357 5. 1909. Барселона Шпанија 1287 4. 1908. Дрезден Њемачка 1500 3. 1907. Кембриџ Британија 1317 2. 1906. Женева Швајцарска 1200 1. 1905. Булоњ сир Мер Француска 688

Категорија:Есперанто