Ниш је током Априлског рата, 9. априла 1941. године, окупирала немачка Једанаеста оклопна дивизија. После окупације читаве Краљевине Југославије у Нишу је стационирана немачка 294. пешадијска дивизија, коју је у мају исте године сменила 717. посадна дивизија. Од јуна 1941. године у Нишу се налазио Штаб 809. војноуправне команде () са 920. ландесшицен () батаљоном и 20. експозитура групе тајне полиције (). Јануара 1942. године окупацију Ниша преузеоје бугарски Први окупациони корпус, са 21. и 22. дивизијом. Тада је од немачких снага остао штаб полицијског пука са делом његових јединица.

Покрет отпора Илегалним покретом отпора у Нишу је руководио Месни комитет КПЈ за Ниш, који је преко партијских организација вршио саботаже и диверзије и организовано упућивао људе у партизанске одреде. Једна од најпознатијих партизанских акција у Нишу у лето 1941. године био је бомбашки напад на немачке официре у хотелу „Парк“ који је 2. августа извео Александар Војиновић, народни херој.

Важни догађаји народноослободилачке борбе у Нишу екранизовани су у филму Двобој за јужну пругу.

Логор Црвени крст Немци су у Нишу, августа 1941. године формирали концентрациони логор „Црвени крст“. Кроз тај логор прошло је око 30.000 људи с подручја јужне, источне и делимично западне Србије, као и севера Косова и Метохије. Око 12.000 заточеника овог логора стрељано је на брду Бубањ. Затвореници логора су 12. фебруара 1942. године голоруки напали стражу и после крваве борбе 108 затвореника је успело да побегне, док су 42 погинула. Део побеглих затвореника укључио се у Озренски и Сврљишки партизански одред, а остали су лечени у партизанским базама у околини Ниша.

Ослобођење Ниш је ослобођен 14. октобра 1944. године, у склопу борби вођених током Нишке операције. У граду су се налазили слабији немачки заштитни делови. Око 13 часова, 14. октобра, Десета и Дванаеста српска бригада 22. српске дивизије продрле су у јужни и југоисточни део града, затим су у град продрле Осма српска бригада 22. дивизије и 26. бригада 46. српске дивизије са југа, 23. српска бригада 45. српске дивизије са севера и, у садејству са Првим утврђеним рејоном Црвене армије са севера и бугарском Шестом дивизијом са истока, око 16 часова потпуно овладале градом.

Ослобођењем Ниша онемогућена је одступница групи армија Е долином Јужне и Велике Мораве на север и тиме је отклоњена опасност да немачке снаге угрозе позадину Прве армијске групе НОВЈ и јединица Трећег украјинског фронта Црвене армије, које су наступале ка Београду.

Народни хероји и истакнуте личности НОП-а Јелисавета Андрејевић Анета Александар Војиновић Ратко Јовић Слободан Жилник Сретен Младеновић Мика Дринка Павловић Миодраг Мија Станимировић Милица Шуваковић

Споменици НОБ-а у Нишу

Види још Логор Црвени крст Нишка операција 1944.

Литература

Војна енциклопедија (књига шеста), Београд 1973. година.

Спољашње везе Дан када је страдало више од хиљаду Нишлија („Политика”, 8. април 2019)

*