Споменица за верност отаџбини 1915. у народу познатија као Албанска споменица је једностепено државно војно и цивилно одликовање које су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916.
Установљење Установљена је 5. априла 1920. године указом престолонаследника принца-регента Александра I Карађорђевића у тада већ новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. На аверсу се налази леви профил врховног команданта српске војске регента Александра I, а око њега стоји кружни натпис „својим ратним друговима Александар“, око натписа се налази ловоров венац и сребрни двоглави орао са круном, а на реверсу је натпис „за верност отаџбини“. Медаља је ношена о светло зеленој траци са црним пругама уз ивицу. Медаља за спомен је почасно одликовање нижег ранга, али има своју историјску тежину, јер се додељује о годишњицама и јубилејима свим учесницима неког догађаја.Arheo-amateri Srbije/Albanska spomenica Први примерак споменице је прикачен на краљеве груди 17. августа 1921."Политика", 18. авг. 1921 Дневне вести - Ратне споменице У јануару 1922. је објављено да су споменице предате преко команди војних округа свим општинама, и да ће се у Београду издавати „одмах”"Политика", 18. јан. 1922 У фебруару је саопштено да се у Београду пријавило пет хиљада грађана, од којих је четири хиљаде примило споменицу а остали су избрисани јер немају права на њу; рок за пријаву је продужен до априла."Политика", 24. феб. 1922
Удружење носилаца је основано у децембру 1937."Политика", 27. дец. 1937.
Ратне прилике пред повлачење кроз Албанију После победе српске војске у Колубарској бици, децембра 1914. на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје. Међутим, под командом фелдмаршала Аугуста Макензена, аустроугарска балканска армија и 11. немачка армија од око 500.000 војника, 10 ескадрила авиона и са бројном речном флотилом на Дунаву и Сави, покренуле су 6. октобра 1915. највећу офанзиву на Краљевину Србију. До 15. октобра 1915, упркос крајњем пожртвовању српске војске, аустроугарска балканска војска правцем преко реке Саве и Дрине, и 11. немачка армија преко Дунава заузеле су Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац и створиле шири мостобран јужно од Саве и Дунава, натеравши српске трупе на повлачење према јужној Србији. Тог истог дана, 15. октобра 1915. без објаве рата, две бугарске комплетне армије потиснуле су слабе српске јединице, продрле у долину Јужне Мораве код Врања и до 22. октобра 1915. заузеле Куманово, Штип, Скопље, прекинуле моравско-вардарску комуникацију и онемогућиле повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну. Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Српска војска и избеглице се налазе у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Пут према Солуну је пресечен. Аустроугарска војска са северозапада, немачка војска са севера и бугарска армија са југа и истока напредују према Косову са јединим циљем да униште српску војску у расулу.
Једини пут Српској војсци и избеглицама према савезницима и јадранској обали водио је преко албанских планина. Српска војска са избеглим народом креће у повлачење преко Албаније и Црне Горе у зиму 1915. под страшном хладноћом, снегом завејаним путевима у општем расулу на температури 25 °C испод нуле. Војску у расулу и избегли народ изморен глађу и хладноћом нападају албански разбојници.
Галерија
Види још Албанска голгота Носиоци Албанске споменице
Референце
Литература
Спољашње везе
Фотографије Албанске споменице Албанска споменица Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније 1915. Историја српских одликовања Сто година Албанске споменице („Политика”, 4. октобар 2021)
Категорија:Одликовања Краљевине Југославије Категорија:Србија у 1920.