Др Милан (Стевов) Крсмановић (Слатина, 1937) српско-црногорски је писац, новинар, политиколог и социолог, филозоф етичар, официр.

Биографија Рођен 13. јула 1937. године у селу Слатина на обронцима Дурмитора, у Црној Гори. Пешадијску подофицирску школу је завршио у Билећи, као први у рангу треће, најбројније класе у историји војног школства у Југославији. Војну академију К. В. и Високу војно-политичку школу, као и новинарску школу је завршио у Београду. Факултет политичких и социолошких наука је завршио у Сарајеву, а после дипломске студије магистрат и докторат одбранио је на београдском универзитету.

Био је први трупни официр, а потом уредник у листу „Народни борац“', дописник и сарадник у „Народној армији“, „Ослобођењу“, „Свијету“, „Нашим данима“, загребачком „Оку“, „Вјеснику“, на радио-станицама у Сарајеву, Загребу и Београду, нарочито на Другом и Трећем програму. Такође је био референт у Политичкој управи ССНО задужен за културу у ЈНА, професору Центру високих војних школа, руководилац централног дома ЈНА у Београду, начелник Одсека за образовање старешина у ССНО, начелник катедре у Високој војној школи ЈНА, проректор за науку и заменик ректора Војног универзитета и помоћник началника Центра високих војних школа. Биран је за редовног професора универзитета.

У новинарству је од 1963. до 1972. годинје објавио преко хиљаду новинарских написа, у свим жанровима новинарских изражавања. Објавио је преко 700 саопштења стручно научног карактера, који су заступљени у више десетина зборника и листова политичког, културног, и другог стручно-научног карактера. Од 1990. годне саопштио је на разним научним скуповима преко 40 мањих студија, у којима је изложен историјско-етички поглед на разне историјске догађаје, нпр. „Нека питања етике Мљетичког боја“ 1840. год, „Етички поглед на Колубарску битку“, „Етичке последице судара светова у 20 веку“, „Етика Мојковачког боја“, „Етика Црногораца на Солунском фронту“, „Етика слободарске борбе Краља Николе Првог Петровића“, „Етичко сагледавање античке историје Срба (Рачанска академија)“, а бавио се и старим историјско-античким темама Српства. У тој области поднео је пет реферата и дао више рецензија.

У области социјално-историјске и културне тематике, објавио је двадесетак мањих студија-публикација, а у области војне тематике десет лекција педагошког карактера.

Својевремен су посебан интерес југословенске јавности изазвале три Крсмановићеве књиге:“ Партијска политка и култура у социјализму“, „Путокази југословенске културе“, те „Култура и вештина комуницирања“. У војној тематици објавио је 20 посебно запажених стручно –научних прилога, публикованих у „Војном делу „Војном гласнику“, „Војноисторијском зборнику“, „Теорији и пракси ратне вештине“, „Војно-политичком информатору“, итдRedakcija vojnih časopisa , Приступљено 12. 4. 2013.“,. Више радова научног карактера овога аутора је публиковано у зборницима Српске и Црногорске академије наука и уметности. Неки његови радови су преведени и на стране језике.

За своје радне, стручне и научне резултате Милан С. Крсмановић добио је бројна признања. Поред напредовања у војно служби, од водника до пуковника, доктора наука и професора универзитета, он је шеснаест пута јавно похваљиван од највиших војних и државних руководилаца, седам пута је одликован и награђен сатом од Врховног команданта оружаних снага СФРЈ.

Библиографија

Милана Крсмановића књижевност је привукла још као дечака. Прву песму објавио је 1952. године. Коначно 1998 године објављује прву збирку песама под насловом „Дурмиторски видици“ (збирка одабраних песама и мисли о поезији). Затим долазе збирке : „Небеске висине и тмине“,-песме љубави и родољубља, па збирка „ Док Београд гори“, 2000. године, а 2003. године објављује песнички еп „Дијалог са потомцима“, посвећен Братству Крсмановића. У издању Књижевне заједнице Југославије 2005. године, објављује књигу „Мученичко умовање –Његошу са поштовањем“. Објавио је и збирку „Трагови незаборава“.

Осим у наведеним збиркама, песме Милана Крсмановића заступљене су и у више зборника : „Митолошки зборник Србије“, „Ој Србијо мила мати“, „Боемски осврт на космос“, „Романија-путевима времена и историје“, „Дурмиторска књига Прва и Друга“, „Анђео име пламен“, у коме је дат и поговор овога аутора, затим у зборницима „Стопа“, „Сазвежђе“, „Умно“, итд.

Крсмановић располаже са више готових научно-стручних, затим прозних и песничких рукописа.

Песме Милана С. Крсмановића су заступљене и у две песничке антологије, и то: „Песме о мајци“, Б. Бојића, и „Дурмиторски песнички вијенац“, Р. Џаковића.

Милан С. Крсмановић се огледао и на филму.. Написао је више сценарија за кратке игране и документарне филмове, нпр. „Ало, овдје Шавник“, који је 1974. године проглашен за најхуманији филм године у СФРЈ. Затим „Дјевојка са Биокова“, па „Мој батаљон“, „ Стручно научно образовање старјешина“, итд..

Како је у то време често присутан у песничкој јавности, Милан С. Крсмановић, постао је члан књижевне заједнице Југославије, књижевних клубова „Иво Андрић“, „Никола Тесла“, где је дуже време био стручни сарадник, затим Клуба писаца „Чукарица“, „КК Карађорђевић“, и Савеза југословенских писаца у отаџбини и расејању, познатом као САЈКОРУ. Члан је Удружења књижевника Црне Горе. Активан је у завичајним удружењима. Био је потпредседник у првом завичајном удружењу Дурмитораца, затим председник Завичајног удружења ускока Боан, а од оснивања и председник Братственичког удружења Крсмановића у Београду.

У 2006. години Крсмановић је са групом аутора, као главни и одговорни уредник, и редактор штампао књигу „Монографија 14 класе БА КОВ“, као репрезентативне најбројније класе ВА КОВ, чији је био припадник, а 2008. је приредио велику књигу „Крсмановићи монографија братства“..

У 2005. години, Милан С. Крсмановић је за свој песнички рад добио две запажене награде, прву на Фестивалу родољубиве поезије у Великом Борку, а поводом 200 година од Првог српског устанка, „Сребрни печат правитељствујућег совјета српског“, а од Крунског савета и КК Карађорђевић посебну захвалницу за изузетан допринос српској културној баштини.

Милан С. Крсмановић живи и ствара у Београду.

Референце

Категорија:Рођени 1937. Категорија:Српски књижевници Категорија:Пљевљаци Категорија:Пуковници ЈНА Категорија:Доктори политичких наука