Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница, 26. фебруар 1925 — Београд, 12. мај 1996) био је српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Византијске фреске у Југославији“ објавио је 1974. године.
Кратка биографија Војислав Ђурић је рођен 26. фебруара 1925. године у Великој Писаници код Бјеловара. Радио је на Филозофском факултету у Београду, а за редовног професора је изабран 1967. године.
За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је 28.05. 1970, а од 11.03. 1971. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао 16. новембра 1978. године. На месту секретара тог одељења налазио се од 27.05. 1979, до 25.09. 1981. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ 19. новембра1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.1989. године и ту функцију је обављао до своје смрти, 12.05. 1996. године.
Био је члан неколико одбора САНУ: Хиландарски одбор (председник од 1978) Одбор за историју уметности (председник 1977 — 1983) Одбор за историју Срба у Хрватској МО за трећи миленијум МО за проучавање Косова Старословенски одбор
Одабрани радови
Одабране награде Октобарска награда Београда (1964) Хердерова награда (1982) Седмојулска награда Србије (1985) Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1964) Орден рада са црвеном звездом (1988)
Литература
Кратка биографија на сајту САНУ
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Историјска библиотека: Војислав Ј. Ђурић
__БЕЗСАДРЖАЈА__
Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Бјеловарци Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Академици САНУ Категорија:Добитници Октобарске награде града Београда Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Ученици Друге београдске гимназије