Redondilja () je strofa u španskoj poeziji od četiri stiha (četvorostih). Razlika u odnosu na katren je u broju stihova, ovde ih ima najviše osam (). Najčešće su to osmerci. Rima je asonantska ili konsonantska, mada je konsonantska češće korišćena. Ima obgrljenu rimu abba.
Pojavljuje se u španskoj književnosti u -{XII}- veku, iako se ne koristi kao nezavisna strofa sve do -{XVI}- veka. Tokom srednjeg veka koristi se na početku ili na kraju pesama, kancona ili desira, viljansika, kantiga, na kraju naracije ili na kraju priča sa poukom kao što su priče XVI i LI u knjizi . U baroku postala je jedna od najkorišćenijih strofa. Najčešće su je koristili Konde de Viljamedijana, Lope de Vega i Baltasar Alkasar. Tokom neoklasicizma u Španiji se manje koristi. U pozorištu je više zastupljena, nego u poeziji.
Literatura -{Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.}- -{Domínguez Caparrós, José, Diccionario de métrica española, Madrid, Paraninfo, 1985.}- -{Ružić, Žarko, Enciklopedijski rečnik versifikacije, izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2008.}-
Категорија:Строфе Категорија:Поезија Категорија:Метрика