Ћамил Сијарић (Шиповице, 18. децембар 1913 — Сарајево, 6. децембар 1989) био је југословенски, црногорски и босанскохерцеговачки књижевник и новинар. Био је редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине и Црногорске академије наука и умјетности. Добитник је више књижевних награда и друштвених признања.

Ћамил Сијарић спада у ред најзначајнијих бошњачких писаца.

Биографија Ћамил Сијарић рођен је 13. септембра 1913. године у мјесту Пиповице код Бијелог Поља, у црногорском дијелу Санџака. Још док је био дјечак умрла су му оба родитеља. Основну школу је завршио у Годијеву код Бијелог Поља, а потом од 1927. до 1935. године похађао Велику медресу краља Александра у Скопљу, из које је истјеран због политичких активности и због комунистичке оријентације. Школовање је наставио у Врању и у тамошњој гимназији матурирао 1936. године, након чега је прешао на студије права у Београду, гдје је дипломирао је 1940. године.

Готоо одмах по доласку у Београд, Ћамил Сијарић се 1937. године прикључио Комунистичкој партији Југославије. За вријеме Другог свјетског рата службовао је у Сарајеву, Мостару, Босанској Градишци и Бањој Луци. За секретара Суда народне части у Бањалуци изабран је 1945. године, потом је био новинар листа „Глас“ и драматург Народног позоришта у Бањалуци. У Сарајево је прешао 1947. године, радио у редакцији листа „Преглед“. Након тога је био у главном одбору Народног фронта и редакцији „Задругар“. У литерарну секцију Радио Сарајева је прешао 1951. године и ту је остао све до одласка у пензију 1983. године.

Ћамил Сијарић погинуо је у Сарајеву, у саобраћајној несрећи, 6. децембра 1989. године.

Ћамил Сијарић као новинар Ћамил Сијарић је био први новинар који је ушао у Јасеновац, са партизанима, у првом пробоју. Ужасе Јасеновца описао је стрпљиво, углавном у сликама, оно што је видјео, како је видјео и по томе шта је чуо на том страшном мјесту.

Политички став Када су, у једном периоду историје СФРЈ, сабирана дјела познатих писаца о Титу, Ћамил Сијарић, иако предратни комуниста и писац југословенског опрједељења, није имао пјесму о Титу, те је позван да напише неколико редова. Он је кратко написао да међу многим малим и раштрканим загорским селима има једно такође мало и раштркано село, зове се Кумровец – и ко би рекао да jе у том селу рођен човјек за кога су чули не само наши народи и народности него и дивља племена у Африци. Овај текст у великој мјери открива његов став о односу литературе и идеологије. Сијарић није желео да буде упамћен као писац близак власти, већ је желео прије свега да буде упамћен као писац.

Књижевни рад и дело Већ као гимназијалац у Скопљу, Сијарић се бави писањем пјесама, које су објављене постхумно: збирка песама Лирика 1988. и „Колиба на небу” 1990. године.

Његов раскошни умјетнички дар био је, прије свега, приповједачки и на најпотпунији се начин остварио у многобројним причама и романима с темама из родног Санџака. Поједина његова дјела преведена су на руски, бугарски, енглески, турски, албански, пољски, француски, њемачки, естонски и мађарски језик.

Према ријечима писца Зувдије Хоџића, Сијарић је имао невјероватан дар усменог казивања, па је сваку своју приповијетку прво испричао, па тек онда записао. Приповједачко умијеће учио је у родном крају, што се јасно види из његове прозе, у којој доминира језик и менталитет тог краја. „Нигдје свијет Бихора није вјерније осликан као у Ћамиловим дјелима. Иако је слој личног осјетан у његовим дјелима, он је тек површина испод које су наслагани слојеви магијског и митског”. Потекавши из црногорског дијела Санџака, из краја богатог епском и лирском традицијом и живом усменом ријечју, Сијарић је још као дјечак био у прилици упити пулсирајућу мозаичку слику родног краја. Приче и легенде, вјеровања и празновјерице, обичаји, анегдоте, језик, све се је то акумулирало у памћењу младог Сијарића, рођеног приповједача, да би се у креативним годинама реализовало у виду обимног и релевантног књижевног дјела. Цјелокупно Сијарићево приповиједање истицало је из тог магијско-реалистичног свијета Санџака, свијета из којег је као дјечак извлачио живе и чудесне слике, синестезиране звуке, мирисе и боје, да би их пренео у своја дјела.

Дјела «Рам буља», 1953. приповијетке, «Наша снаха и ми момци», приповијетке, «Бихорци», роман, Сарајево, 1956, «Кућу кућом чине ластавице», 1962, приповијетке, «Сабља», 1969. приповијетке, «Путници на путу», 1969, приповијетке, «Кад дјевојка спава», 1972, приповијетке, «Рашка земља Расција», 1979, роман, «Француски памук», 1980, «Приче код воде», 1982, «Ослобођени Јасеновац», 1983, «Римски прстен», 1985, «Мирис лишћа орахова», 1991, «Конак», роман, «Мојковачка битка», роман, «Царска војска», роман, «Зелен прстен на води», приповијетке, «Запис о градовима«... Лирика, поезија, Београд, БИГЗ, 1988, «Колиба на небу«, 1990.

Признања Књижевно дело Ћамила Сијарића постало је синоним Санџака. У његову част је 2006. године Бошњачко национално вијеће установило награду „Перо Ћамила Сијарића”, највећа национална награда санџачких Бошњака у области књижевности. Награда се свечано уручује 20 новембра, поводом Дана Санџака, у оквиру манифестације Санџачки књижевни сусрети.

Године 2024. савјет бјелопољског Центра за културу „Војислав Булатовић Струњо” установио је регионалну књижевну награду „Ћамил Сијарић”.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1913. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Бјелопољци Категорија:Црногорски књижевници Категорија:Добитници Андрићеве награде Категорија:Академици АНУБиХ Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама у Босни и Херцеговини Категорија:Бошњаци у Црној Гори