Фернандо -{VII}- Бурбонски (14. октобар 1784 — 29. септембар 1833) био је краљ Шпаније у два наврата — од марта до маја 1808. и други пут, након протеривања Жозефа Бонапарте, од децембра 1813. па све до своје смрти, осим врло кратког периода 1823. када је био замењен Регентским саветом.
Рођен је као најстарији син Карла IV и његове супруге, Марије Лујзе од Парме и први пут на престо је дошао захваљујући побуни у Аранхуезу, након чега је његов отац, Карло IV, абдицирао у његову корист у марту 1808. Међутим, само два месеца касније, у Бајони, Наполеон га је присилио да абдицира да би на шпански престо поставио свог брата, Жозефа, што је довело до Шпанског рата за независност, који је Фернандо провео као заточеник француског цара у Валансеу.
Владавина
Прва фаза: Апсолутизам (1813—1820) мини|лево|Фернандо VII, слика Висентеа Лопеза Портање. Након победе шпанских родољуба и протеривања Жозефа Бонапарте, Наполеон му је вратио шпански престо споразумом у Валансају потписаним 20. новембра 1813. године. Првобитно веома омиљен владар, Фернандо се убрзо показао као бескрупулозни и осветољубиви апсолутиста. Између 1814. и 1820. обновио је апсолутизам укинувши Устав донет у Кадизу и почео је с прогоном либерала. Након 6 ратних година, државна каса је била скоро празна, а честе смене владе нису допринеле њеном опоравку.
Друга фаза: Уставни апсолутизам (1820—1823)
На самом почетку 1820. године, 1. јануара, након омањег војног удара, Фернандо је био присиљен да рестауира Устав из Кадиза, и обнови све уставне институције. Међутим, због међусобних несугласица и борби између две струје либерала — радикалних и умерених — краљ је успео да поново успостави апсолутизам 1823. године након интервенције француских трупа које је он позвао у помоћ, познатих под именом Сто хиљада синова светог Луиса.
Трећа фаза: Омражена деценија (1823—1833) Последња фаза Фернандове владавине, позната pod именом Омражена деценија (), карактерише се одлучним сузбијањем радикалних либерала као и умереном апсолутистичком политиком која је изазвала велико негодовање у апсолутистичким круговима. Као резултат овог незадовољства, асолутисти су формирали партију око принца Карлоса Марије Исидра, Фернандовог брата, касније познатију као карлисти. Ситуацију је отежао и проблем око наслеђа, с обзиром да је Фернандо укинуо Салијски закон како би омогућио својој кћерци Изабели да га наследи на престолу, што је проузроковало избијање Првог карлистичког рата одмах након Фернандове смрти 1833.
Породично стабло
Литература
-{Arzadun, Juan. Fernando VII y su tiempo. Madrid, 1942.}- Sánchez Mantero, Rafael. Fernando VII. Arlanza, Madrid.
Спољашње везе
Biografía de Fernando VII ofrecida por la Biblioteca M. Cervantes
Категорија:Рођени 1784. Категорија:Умрли 1833. Категорија:Шпански владари Категорија:Принц од Астурије Категорија:Мадриђани