-{InuYasha}- () je manga koju je napisala i ilustrovala Rumiko Takahaši. Serijalizovala se od novembra 1996. do juna 2008. godine u magazinu -{Weekly Shōnen Sunday}- sa ukupno 56 tankobona.

Serija je adaptirana u dve animirane serije u produkciji studija -{Sunrise}-. Prva se emitovala od oktobra 2000. do septembra 2004. godine sa ukupno 167 epizoda. Druga serija, -{InuYasha: Kanketsu-hen}-, je direktan nastavak prethodne serije i emitovala se od oktobra 2009. do marta 2010. godine sa ukupno 26 epizoda. Četiri animirana filma i jedna OVA epizoda su takođe napravljene. Ostale adaptacije su u vidu jednog romana i nekoliko video igrica. Anime nastavak serije, -{Hanyō no Yashahime}-, se emitovao u dve sezone od oktobra 2020. do marta 2022. godine.

Do septembra 2020. godine, manga ima preko 50 miliona kopija u cirkulaciji, što je čini jednom od najprodavanijih mangi na svetu. Manga je osvojila 47. Šogakukanovu nagradu za mange u šonen kategoriji 2002. godine.

Radnja U modernom Tokiju živi obična devojka zvana Kagome Higuraši. Sa njom u kući žive i njen deda, majka i mlađi brat. Kao i svi tinejdžeri i ona je živahna, sanjiva i ne brine se o budućnosti, ali je i marljiva učenica. Jednog dana, u bunaru u hramu slučajno upadne u vremenski portal i stigne u Japan u srednjem veku. Tamo je nalazi demon koji želi da se domogne Dragulja i ubije Kagome. Pošto je previše jak, Kagome oslobađa Inujašu. On ubija demona, ali želi da ubije i Kagome. Tada nailazi sveštenica Kaede koja stavlja čarobnu ogrlicu Inujaši oko vrata koja, kada bi Kagome rekla „Sedi!,” mu zabija glavu u zemlju. Pošto je Dragulj raznesen i krhotine raznete po čitavom Japanu, Inujaša je primoran da sarađuje sa Kagome, jer ona može da oseti Dragulj. Inujaša se polako zaljubljuje u Kagome, koja je reinkarnacija sveštenice Kikjo koja ga je ustrelila, u koju je takođe bio zaljubljen, kao i ona u njega. Naraku ih je oboje prevario i okrenuo ih jedno protiv drugog. Kikjo je tada umrla od smrtonosne rane, ali je kasnije veštica oživela. Kagome je zavolela Inujašu, kao i on nju. Oni započinju svoju avanturu. Usput sreću malog lisca-demona Šipa, sveštenika Mirokua, ubicu demona Sango, vuka demona Kogu i Sešomarua koji je Inujašin stariji brat.

Franšiza Manga Mangu je napisala i ilustrovala Rumiko Takahaši. Serijalizovala se od 13. novembra 1996. do 18. juna 2008. godine u šonen magazinu -{Weekly Shōnen Sunday}-. Poglavlja su sakupljena u 56 tankobona; Prvi je izašao 18. априла 1997., a poslednji 18. februara 2009. godine.

Anime -{InuYasha}- Anime adaptacija prvih 35 tankobona se emitovala od 16. oktobra 2000. do 13. septembra 2004. godine. Sastoji se od 167 epizoda, nastalih u produkciji studija -{Sunrise}-.

-{InuYasha: Kanketsu-hen}- Jula 2009. godine, najavljeno je da će ostatak poglavlja takođe biti adaptirani u anime, koristeći isti studio i ekipu. Emitovan je pod nazivom -{InuYasha: Kanketsu-hen}- od 4. oktobra 2009. do 30. marta 2010. godine, sa ukupno 26 epizoda.

-{Hanyō no Yashahime}- Anime je proizveo spinof, pod nazivom -{Hanyō no Yashahime}-, koji prati decu glavnih likova. Emitovao se od 3. oktobra 2020. do 26. marta 2022. godine, sa ukupno 48 epizoda. Dizajn likova radila je sama mangaka. Spinof je kasnije dobio i mangu koju je napisao i ilustrovao Takaši Šina. Serijalizovala se u magazinu -{Shōnen Sunday Super}- od 25. septembra 2021. do 25. juna 2025. godine sa ukupno 10 tankobona.

Filmovi Serijal je proizveo četiri animirana filma sa originalnom pričom. Napisao ih je Kacujuki Sumisava, scenarista anime serije. Prvi film, -{Toki wo Koeru Omoi}-, izašao je 22. decembra 2001. godine. Drugi, -{Kagami no Naka no Mugenjō}-, izašao je 21. decembra 2002. godine. Treći film, -{Tenka Hadō no Ken}-, izašao je 20. decembra 2003., a četvrti -{Guren no Hōraijima}-, je izašao 23. decembra 2004. godine.

OVA Za potrebe robne kuće -{Matsuya Ginza}-, odnosno njene izložbe, napravljena je OVA ovog naslova pod nazivom -{Kuroi Tessaiga}-, 30. jula 2008. godine.

Video igrice Serijal je proizveo mnoge video igrice. Za konzolu -{WonderSwan}-, napravljene su tri igre: -{InuYasha: Kagome no Sengoku Nikki}-, -{InuYasha: Fūun Emaki}-, i -{InuYasha: Kagome no Yume Nikki}-. Za konzolu -{Game Boy Advance}- izašla je igrica -{InuYasha: Naraku no Wana! Mayoi no Mori no Shōtaijō}-. Za mobilne telefone, serijal je adaptiran u istoimenu igru. Za prvu -{PlayStation}- konzolu proizvedena je igra -{InuYasha: Sengoku Otogi Kassen}-, a za drugu -{InuYasha: Juso no Kamen}- i -{Inuyasha: Ōgi Ranbu}-. Za konzolu -{Nintendo DS}- proizvedena je igrica na engleskom jeziku pod nazivom -{Inuyasha: Secret of the Divine Jewel}-.

Lik Inujaše korišćen je u igrici -{Sunday vs Magazine: Shūketsu! Chōjō Daikessen}-, a njegov mač Tesajga bio je deo "eventa" u igrici -{Monster Hunter}-.

Američka kompanija -{Score Entertainment}- proizvela je kartašku igru baziranu na serijalu.

Roman Tomoku Komparo i Takahaši su 10. decembra 2004. godine napisale roman koji adaptira prvih deset poglavlja mange.

Predstave U pozorištu -{ACT}- u Akasaki je 2000. i 2001. godine održana predstava bazirana na mangi, sa manjim izmenama. Februara 2017. godine, u -{Tennozu Galaxy}--iju, održana je još jedna pozorišna adaptacija ovog naslova. Među glumačkom postavom našli su se članovi benda -{Golden Bomber}- i -{Nogizaka46}-.

Prijem Manga -{InuYasha}- je 2001. i 2008. godine dobila preporuku žiriji na japanskom -{Media Arts}- festivalu. Godine 2002. osvojila je Šogakukanovu nagradu za mange u kategoriji za šonen. Zaključno sa septembrom 2020. godine, manga je prodata u preko 50 miliona primeraka.

Eri Izava (-{Ex.org}-) napisala je u svojoj recenziji Inujaše da je „mešavina Takahašijinih najboljih priča: puna je akcije, zanimljivih likova, fantastike, karakterističnog humora i mrvice horora,“ pohvalivši takođe što je glavna heroina predstavljena kao inteligentna. Od kritika navodi da su akcione scene ponekada predugačke, i da su određeni likovi previše slični karakterima iz Takahašijinih prethodnih dela. Rebeka Bandi (-{Anime News Network}-) je u recenziji za 23. tom mange napisala da je jako zanimljiva, kao i da ima dobar balans „akcije, dijaloga i razvoja, pogotovo među likovima“. Jedino je kritikovala što dizajn likova nije skroz konstantan. Peni Keni (-{Manga Life}-) je sa šestog toma skočio na 52, uz komentar da je lako mogao da proprati priču jer Takahaši „vrti iste teme“. Rekao je takođe da Takahaši prikazuje „standardne teme na zanimljive načine,“ i da detaljno crta likove, dok su pozadine u drugom planu.

Reference

Spoljašnji izvori

Категорија:Манга — серије Категорија:Аниме — серије