Асексуалност је недостатак сексуалне привлачности према другима, или ниско или одсутно интересовање или жеља за сексуалном активношћу. Може се сматрати сексуалном оријентацијом или њеним недостатком. Такође се може категорисати шире, како би укључила широк спектар асексуалних подидентитета.
Асексуалност се разликује од апстиненције и целибата, који су бихевиорални и углавном мотивисани факторима као што су лична, друштвена или верска уверења појединца.The American Heritage Dictionary of the English Language (3d ed. 1992), entries for celibacy and thence abstinence. За сексуалну оријентацију, за разлику од сексуалног понашања, верује се да је „трајна”. Неке асексуалне особе упуштају се у сексуалну активност упркос недостатку сексуалне привлачности или жеље за сексом, из више разлога, као што су жеља да физички задовоље себе или романтичне партнере, или жеља да имају децу.
Прихватање асексуалности као сексуалне оријентације и поља научног истраживања је још увек релативно ново, пошто је све већи број истраживања из социолошке и психолошке перспективе почео да се развија. Док неки истраживачи тврде да је асексуалност сексуална оријентација, други се с тим не слажу. Асексуалне особе могу чинити око један одсто популације.
Различите асексуалне заједнице почеле су да се формирају од утицаја интернета и друштвених медија средином 1990-их. Најплоднија и најпознатија од ових заједница је Асексуална мрежа за видљивост и едукацију (AVEN), коју је 2001. године основао Дејвид Џеј.
Дефиниција, идентитет и односи Пошто постоји значајна варијација међу онима који се идентификују као асексуални, термин асексуалност може обухватати широке дефиниције. Истраживачи углавном дефинишу асексуалност као недостатак сексуалне привлачности или недостатак интересовања за сексуалну активност, иако се специфичне дефиниције разликују – термин се може користити за означавање појединаца са ниским или одсутним сексуалним понашањем или искључиво романтичним несексуалним партнерствима, поред ниске или одсутне сексуалне жеље или привлачности.
Асексуалност се често скраћује као „ејс” (), фонетско скраћење од асексуалан, а заједница се као целина такође назива „ејс заједницом”.
Односи
Упркос недостатку сексуалне привлачности, неки асексуалци могу имати чисто романтичне односе, док други не морају. Неки који се идентификују као асексуални наводе да осећају сексуалну привлачност, али немају склоност да на њу делују, наводећи да немају жељу за сексуалном активношћу – неки асексуалци такође немају жељу за несексуалном физичком активношћу као што су мажење или држање за руке, док други то чине. Асексуалне особе могу тражити односе без романтичне или сексуалне активности, познате као „квирплатонски односи”. „Сквиш” () је термин који користи асексуална заједница да опише платонску симпатију.
Одређени асексуалци могу учествовати у сексуалној активности из радозналости. Неки могу и мастурбирати као облик самосталног пражњења, док други можда не осећају потребу за тим. Жеља за мастурбацијом или другом сексуалном активношћу често се код асексуалаца назива „сексуални нагон”, који га раздвајају од сексуалне привлачности и тога што су асексуални; асексуалци који мастурбирају углавном сматрају да је то нормалан производ људског тела, а не знак латентне сексуалности, а други то не сматрају пријатним. Неки асексуални мушкарци не могу да постигну ерекцију и нису у стању да покушају пенетрацију. Асексуалци се такође разликују у погледима на обављање сексуалних чинова: неки су равнодушни и могу се упустити у сексуалну активност у корист романтичног партнера, док су други изразитије аверзивни према тој идеји, иако обично нису против секса у целини да би осуђивали друге људе за упуштање у било који облик сексуалне активности.
Многи који се идентификују као асексуални могу се идентификовати са различитим родним идентитетима или класификацијама романтичне оријентације. Ово се често интегрише са асексуалним идентитетом особе, и асексуалци се и даље могу идентификовати као хетеросексуални, лезбијке, геј, бисексуални или пансексуални у погледу романтичних или емоционалних аспеката сексуалне оријентације или сексуалног идентитета, поред тога што се идентификују као асексуални. Романтични аспекти сексуалних оријентација такође могу бити означени разним романтичним идентитетима, укључујући биромантични, хетероромантични, хоморомантични или панромантични, а они који не доживљавају романтичну привлачност могу се идентификовати као ароматични. Ова подела између романтичне и сексуалне оријентације обично се објашњава као модел подељене привлачности, који каже да романтична и сексуална привлачност нису стриктно повезане код свих људи. Особе које су и ароматичне и асексуалне понекад су познате као „аро-ејс” ().
Романтични и интерперсонални односи
Асексуалне особе се веома разликују у погледу питања везаних за романтичну привлачност, интимност и изградњу односа. Иако асексуалност подразумева недостатак сексуалне привлачности, већина асексуалних особа је романтично привучена, што ствара неке разлике међу асексуалним особама као што су ароматични, биромантични, хоморомантични или демиромантични идентитети.. Романтична привлачност се односи на чежњу за интимношћу или односом који не зависи од сексуалних амбиција.Yule, M., Brotto, L., & Gorzalka, B. (2017). , .
Студије из 2011. и 2017. закључиле су да асексуалне особе имају различите формате односа, као што су дугорочне романтичне везе, квирплатонски односи и мешовито-оријентациони односи између асексуалне и алосексуалне особе. Емоционална интимност, међусобно разумевање и комуникација о границама и очекивањима снажно су повезани са задовољством у вези међу асексуалним особама. (2017). Ове студије су такође закључиле да успешна партнерства често укључују јасно договарање физичке наклоности, поштовање различитих потреба и флексибилност у дефинисању тога шта интимност значи за сваког партнера. Посебно у мешовито-оријентационим односима, парови могу развити прилагођене аранжмане који уважавају нивое комфора оба партнера уз очување поверења и међусобне подршке.
Студија из 2012. закључила је да асексуалне особе такође могу имати потешкоћа у суочавању са друштвеном стигмом, својом принудом на секс или тиме што их партнери не разумеју. Ова искуства могу допринети мањинском стресу, али се обично ублажавају позитивним друштвеним мрежама и заједницама.
Сива асексуалност
Термин „сива асексуалност” односи се на спектар између асексуалности и не-асексуалности (која се такође назива ). Особе које се идентификују као сиви асексуалци могу повремено искусити сексуалну привлачност, или искусити сексуалну привлачност само као секундарну компоненту када се формира релативно стабилна или велика емоционална веза са метом, позната као „демисексуалност”.
Истраживање Преваленција мини|upright=1.3|Кинсијева скала сексуалних одговора, која указује на степене сексуалне оријентације. Оригинална скала је укључивала ознаку „X”, што указује на недостатак сексуалног понашања.
Асексуалност је ретка, са око 1% популације која се идентификује као асексуална. То није нови аспект људске сексуалности, али је релативно нов у јавном дискурсу. У поређењу са другим сексуалностима, асексуалност је добила мало пажње научне заједнице, и релативно је мало квантитативних података доступно о преваленцији асексуалности. Приликом стварања Кинсијеве скале, коју је користио за оцењивање сексуалне активности појединаца од 0 (искључиво хетеросексуални) до 6 (искључиво хомосексуални), Алфред Кинси је укључио додатну категорију, „X”, за појединце са „без социо-сексуалних контаката или реакција”. Иако се у модерно доба ова категорија тумачи као репрезентација асексуалних особа, научник Џастин Џ. Лемилер је приметио да је „Кинсијева X класификација наглашавала недостатак сексуалног понашања, док савремена дефиниција асексуалности наглашава недостатак сексуалне привлачности. Као таква, Кинсијева скала можда није довољна за тачну класификацију асексуалности”. Кинси је означио 1,5% одрасле мушке популације као X. У својој другој књизи, „Сексуално понашање људске женке”, Кинси је пријавио расподелу појединаца који потпадају под X категорију: неудате жене = 14–19%, удате жене = 1–3%, раније удате жене = 5–8%, неожењени мушкарци = 3–4%, ожењени мушкарци = 0% и раније ожењени мушкарци = 1–2%.
Даљи емпиријски подаци о асексуалној демографији појавили су се 1994. године када је истраживачки тим у Уједињеном Краљевству спровео свеобухватно истраживање 18.876 британских становника, подстакнуто потребом за сексуалним информацијама након пандемије АИДС-а. Истраживање је укључивало питање о сексуалној привлачности, на које је 1,05% испитаника одговорило да „никада нису осетили сексуалну привлачност ни према коме”. Penguin Books. Проучавање овог феномена наставио је канадски истраживач сексуалности Ентони Богерт 2004. године, који је истраживао асексуалну демографију у низу студија. Богертово истраживање показало је да 1% британске популације не доживљава сексуалну привлачност, али је веровао да цифра од 1% није тачан одраз вероватно много већег процента популације који би се могао идентификовати као асексуалан, напомињући да је 30% људи контактираних за почетно истраживање одлучило да не учествује у анкети. Пошто је већа вероватноћа да ће мање сексуално искусни људи одбити да учествују у студијама о сексуалности, а асексуалци су склони да буду мање сексуално искусни од алосексуалаца, асексуалци су вероватно били недовољно заступљени међу испитаницима. Иста студија је открила да је број хомосексуалаца и бисексуалаца заједно око 1,1% популације, што је много мање него што друге студије показују.
Насупрот Богертовој цифри од 1%, студија Аикен и др., објављена 2013. године, сугерише да, на основу Natsal-2 података од 2000. до 2001. године, преваленција асексуалности у Британији износи само 0,4% за старосни опсег 16–44. Овај проценат указује на смањење у односу на цифру од 0,9% утврђену из Natsal-1 података прикупљених за исти старосни опсег деценију раније. Анализа Богерта из 2015. такође је открила слично смањење између Natsal-1 и Natsal-2 података. Аикен, Мерсер и Касел су пронашли неке доказе о етничким разликама међу испитаницима који нису искусили сексуалну привлачност; и мушкарци и жене индијског и пакистанског порекла имали су већу вероватноћу да пријаве недостатак сексуалне привлачности.
У анкети коју је спровео YouGov 2015. године, 1.632 британске одрасле особе замољено је да покушају да се сврстају на Кинсијеву скалу. 1% учесника одговорило је „Без сексуалности”. Расподела учесника била је 0% мушкараца, 2% жена и 1% у свим старосним групама.
У националној анкети спроведеној у Јапану 2023. године од стране Националног института за истраживање становништва и социјалне сигурности, 49 испитаника (0,9%) од 5.339 валидних одговора идентификовало је своју сексуалну оријентацију као асексуалну. У истој анкети, 0,4% се идентификовало као геј, лезбијке или хомосексуалци, а 1,8% као бисексуалци. Ова анкета „извештава да се 1,3% цисродних жена и 0,3% цисродних мушкараца идентификује као асексуално, 1,6% (86 особа) свих испитаника може се класификовати као ароматични асексуалци, 1,5% (81 особа) свих испитаника може се класификовати као романтични асексуалци, а 1,1% (58 особа) свих испитаника може се класификовати као ароматични сексуалци”.