Устав Србије из 1990. године био је устав Републике Србије, који је усвојен 28. септембра 1990. године, од стране Скупштине СР Србије, након одржаног референдума.Службени гласник Републике Србије, бр. 1/1990. Био је на снази све до доношења новог Устава Републике Србије из 2006. године. За време важења Устава из 1990. године, Србија је била федерална јединица у саставу СФРЈ (1990-1992), Савезне Републике Југославије (1992-2003) и Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006).

Главне одредбе мини|десно|Први покушај амандманске промене устава: страница из Службеног гласника Републике Србије, бр. 68/1991.

Овим уставом Република Србија је добила назив без идеолошких обележја, чиме је напуштен дотадашњи назив Социјалистичка Република Србија, а идеолошка обележја уклоњена су и из назива аутономних покрајина, које су према одредбама новог устава добиле називе: Аутономна Покрајина Војводина и Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Враћање назива Метохија у назив јужне аутономне покрајине извршено је доношењем овог устава. Права аутономних покрајина била су овим уставом враћена у првобитне оквире, чиме су аутономне покрајине изгубиле своју законододавну аутономију, као и остале елементе државности.

По овом уставу, Народна скупштина је дефинисана као највиши орган власти, уз Председника Републике. Он предлаже Скупштини мандатара за састав Владе. Мандат председника траје пет година. Скупштина Србије има мандат четири године, и у њеном саставу је 250 народних посланика. Они се, као и Председник Републике, бирају на слободним, непосредним и тајним изборима.

Влада је директно одговорна Скупштини, која са најмање 126 посланика може изабрати Владу.

Критика Овим уставом била је прописана веома захтевна процедура за доношење уставних амандмана, која је поред двотрећинске већине гласова од укупног броја посланика подразумевала и потврду на референдуму, уз натполовичну подршку бирача. Иако је током 1991. и 1992. године у два наврата дошло до изгласавања уставних амандмана у Народној скупштини, ни један од њих није добио натполовичну већину гласова на референдуму.Службени гласник Републике Србије, бр. 62/1991.Службени гласник Републике Србије, бр. 68/1991.Службени гласник Републике Србије, бр. 37/1992.

Пошто није био мењан, у тексту устава су опстале и разне превазиђене одредбе, те тако помен СФРЈ (135. члан) није након 1992. године замењен поменом новопроглашене СРЈ, нити је након 2003. године замењен поменом Државне заједнице Србије и Црне Горе, услед чега је уставна одредба о давно непостојећој СФРЈ опстала у уставном тексту све до 2006. године.

Устав из 1990. године престао је да важи 8. новембра 2006, када је Народна скупштина Републике Србије прогласила нови Устав, донесен као одговор на нове околности (распад Државне заједнице СЦГ и осамостаљење Србије, очување територијалног интегритета државе итд.). Изгласавању новог Устава претходио је референдум 28. и 29. октобра 2006. када су грађани Србије већином гласали за доношење новог највишег правног акта.

Адвокат Срђа Поповић је сматрао да је доношењем овог Устава Милошевић Србију практично издвојио из уставно-правног поретка СФРЈ, преневши јој надлежности које, по савезном Уставу, није смела да има.

Види још

Устави Србије Историја Србије Амандмани на Устав Србије 1989. Уставни референдум у Србији 1992. Устав Србије из 1947. Устав Србије из 1963. Устав Србије из 1974. Устав Србије из 2006.

Референце

Литература

Спољашње везе

Дигитална Народна библиотека Србије: Устав Републике Србије из 1990. године

Категорија:Устави Србије у Југославији Устав Србије 1990 Категорија:Политика у 1990. Категорија:Србија у 1990.