Касим Добрача (село Враголови, Рогатица, Босна и Херцеговина, Аустроугарска 1910. — Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија, 3. новембар 1979) је био један од иницијатора и потписника Сарајевске резолуције усвојене 1941. године.
Школовање
Завршио је мектеб и основну школу а затим је у Сарајеву школске 1920/1921. године уписао Гази Хусрев-бегову медресу. По завршетку медресе уписује се на Ал-Азхар универзитет у Каиру у Египту на којем студира улуми динију и упоредо арапски језик и књижевност. Дипломирао је 1935. године и вратио се у Сарајево где је годину дана радио као учитељ веронауке у Реалној гимназији у Мостару и средњошколском интернату друштва Гајрет, а затим био постављен за мудериса (учитељ у вишој школо) у Исламској женској верској школи а затим у Гази Хусрев-беговој медреси где је био све до маја 1947. године када је био ухапшен.
Сарајевска резолуција
Сарајевска резолуција је била резолуција коју је током Другог светског рата у Сарајеву (тада у саставу Независне Државе Хрватске) 14. августа 1941. године на предлог главног одбора усвојила скупштина удружења илмије (муслимански верски службеници) „Ел-Хидаје“. Овом резолуцијом се констатује тешка ситуације у којој су се нашли муслимани Босне и Херцеговине а за коју се наводи да је последица смишљене политике усташа да изазову сукобе православаца и муслимана, јавно се осуђују злочини појединих муслимана над грко-источњацима (православним Србима), костатује обесправљеност муслимана коју спроводе католици и захтева успостављање реда и мира, кажњавање одговорних за злочине и пружање помоћи жртвама.
Иницијатори и идејни творци ове резолуције су били Мехмед ефендија Ханџић (истакнути алим) и Касим ефендија Добрача (председник Ел-Хидаје).
Одбор народног спаса
Касим ефендија Добрача је био један од првих 48 чланова Одбора народног спаса који је 26. августа 1942. године основан у Сарајеву са циљем да организује наоружавање муслимана. Председник одбора је био Салих Сафвет Башић али је пресудну улогу у доношењу одлука имао Узеир-ага Хаџихасановић који је био познати трговац из Сарајева и бивши сенатор.
Суђење Иницијаторе и организаторе потписивања Сарајевске резолуције су нове власти после Другог светског рата прогласиле народним издајницима. Тадашњег председника Ел-Хидаје, Касима ефендију Добрачу је по завршетку Другог светског рата 26. септембра 1947. године кривично веће окружног суда у Сарајеву осудило на 15 година затвора. Поводом побољшања односа Југославије и Египта, неколико муслимана је пуштено из затвора пре истека казне, на условну слободу. Међу њима је био и Касим ефендија Добрача који је после десет година тортуре у зеничкој робијашници, нарушеног здравља, пуштен на условну слободу.
После пуштања из затвора 1956. године је постављен за библиотекара Гази Хусрев-бегове библиотеке. У овој библиотеци је радио све до августа 1979. године када је пензионисан.
Смрт
Умро је 3. новембра 1979. године, два месеца после објављивања фељтона Парергон, аутора Дервиша Сушића у сарајевском дневном листу Ослобођење, а у којем је Добрача нападан као припадник Исламске заједнице која је овим фељтоном представљена као профашистичка организација која је сарађивала са Хитлером.
Библиографија Писао је текстове које је објављивао у Ел-Хидаји, Новом бехару, Календару Гајрета и другим листовима у којима је објавио око стотину краћих текстова у виду чланака, расправа или монографија као и десетак текстова са тематиком из културне историје Бошњака. Следећа његова дела су посебно штампана: „Кадијање и Ахмендије / Кадијанизам и Ахмедизам /“ 1938. године „Клони се зла. Исламско гледање на штетне навике“ 1974. године
Референце
Литература
Спољашње везе Текст који је поводом годишњице смрти Касима ефендије Добраче објављен на интернет сајту Ислам Босна 19. новембра 2009. Текст под називом „Национализам и патриотизам у исламу“, објављен на интернет сајту меџлиса Исламске заједнице Сански Мост
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1979. Категорија:Рогатичани Категорија:Босна и Херцеговина у Другом светском рату