Klaster diferencijacije (klaster dezignacije) (što se često skraćuje sa -{CD}-) je protokol korišćen za identifikaciju i ispitivanje molekula na ćelijskoj površini prisutnih na belim krvnim zrncima. -{CD}- molekuli mogu da dejstvuju na više načina, često funkcionišući kao receptori ili ligandi. Signalna kaskada se obično inicira, menjajući ponašanje ćelije. Neki -{CD}- proteini ne učestvuju u ćelijskoj signalizaciji, nego imaju druge funkcije, kao što je ćelijska adhezija. Ljudski -{CD}- proteini su numerisani od 1 do 350.
Nomenklatura -{CD}- nomenklatura je predložena i osnovana na Prvoj internacionalnoj konferenciji o ljudskim antigenima leukocitne diferencijacije (-{HLDA}-), koja je održana u Parizu 1982. godine. Ovaj sistem je bio namenjen za klasifikaciju brojnih monoklonalnih antitela (-{mAbs}-) generisanih u različitim laboratorijama širom sveta protiv epitopa na površinskim molekulima leukocita. Od tad, njegova upotreba je proširena na mnoge druge ćelijske tipove, i više od 320 -{CD}- jedinstvenih klastera i podklastera je bilo identifikovano. Predloženom površinskom molekulu se dodeljuje -{CD}- broj nakon što je za dva specifična monoklonalna antitela (-{mAb}-) pokazano da se vezuju za taj molekul. Ako molekul nije bio dovoljno karakterisan, ili ako ima samo jedno -{mAb}-, njemu se obično dodeljuje provizorni indikator -{"w"}- (kao u -{"CDw186"}-).
Ćelijski markeri мини|400px|-{CD}- diferencijacija Uobičajeno je za -{CD}- sistem da se koristi kao anotacija ćelijskih markera. To omogućava karakterizaciju ćelija na osnovu molekula koji su prisutni na njihovoj površini. Ovi markeri se često koriste za povezivanje ćelija sa određenim imunskim funkcijama. Dok je upotreba jednog -{CD}- molekula za definisanje populacija neuobičajena (mada primeri postoje), kombinovanje markera je omogućilo definisane veoma specifičnih ćelijskih tipova u okviru imunskog sistema.
-{CD}- molekuli se koriste u ćelijskom sortiranju koristeći različite metode uključujući protočnu citometriju. Ćelijske populacije su obično definisane koristeći '+' ili '–' simbol da se indicira da li određena ćelijska frakcija izražava, ili da li joj nedostaje -{CD}- molekul. Na primer, -{"CD34+, CD31–"}- ćelija je ona koja izražava -{CD34}-, ali ne -{CD31}-. Ova -{CD}- kombinacija tipično korespondira sa stem ćelijama, što je u kontrastu sa potpuno-diferenciranim endotelijalnim ćelijama.
Tip ćelije -{CD}- markeri stem ćelije -{CD34+, CD31-}- sve leukocitne grupe -{CD45+}- Granulocit -{CD45+, CD15+ }- Monocit -{CD45+, CD14+}- T limfocit -{CD45+}-, -{CD3}-+ T pomoćna ćelija -{CD45+,CD3+, CD4+}- Citotoksična T ćelija -{CD45+,CD3+, CD8+}- B limfocit -{CD45+, CD19+}- ili -{CD45+, CD20+}- Trombocit -{CD45+, CD61+}- Ćelije ubice -{CD16+, CD56+, CD3-}-
Dva najčešće korišćena CD molekula su -{CD4}- i -{CD8}-, koji se generalno koriste kao markeri za pomoćne i citotoksične T ćelije, respektivno. Ovi molekuli su definisani u kombinaciji sa -{CD3+}-, pošto neki drugi leukociti takođe izražavaju ove -{CD}- molekule (neke makrofage izražavaju niske -{CD4}- nivoe; dendritske ćelije izražavaju visoke -{CD8}- nivoe). Virus ljuske imunodeficijencije (-{HIV}-) vezuje -{CD4}- i hemokin receptor na površini T pomoćnih ćelija da bi ušao u ćeliju. Broj -{CD4}- i -{CD8}- T ćelija u krvi se često koristi za praćenje progresije -{HIV}- infekcije.
Druge funkcije Važno je da se primeti da, dok su -{CD}- molekuli veoma korisni u definisanju leukocita, oni nisu samo markeri na ćelijskoj površini. Mada je samo deo poznatih -{CD}- molekula bio temeljno okarakterisan, većina njih ima važnu funkciju. U primeru sa -{CD4 & CD8}-, ovi molekuli su kritični u prepoznavanju antigena.
Vidi još Lista ljudskih klastera diferencijacije Imunski sistem Imunska tolerancija Antitela Leukociti Transdukcija signala
Reference
Literatura
Spoljašnje veze -{CD}- lista Pregled -{CD}- antitela Katalog grupe -{CD}--faktora Posteri -{CD}- molekula i drugih citokina -{CD}- markeri
Категорија:Анатомска патологија Категорија:Кластери диференцијације