Лазар Ристовски (Равно Село, Врбас, 26. октобар 1952) српски је глумац, продуцент и редитељ. Одиграо је у позоришту преко 4 хиљаде представа и снимио је више од 90 филмова и 30 тв серија, већином у главним улогама.

Биографија Његов отац је досељеник из прилепског села Гуђаково а мајка из Црне Горе. Завршио је Учитељску школу у Сомбору, а глуму дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Огњенке Милићевић, заједно са Богданом Диклићем, Снежаном Савић, Љиљаном Стјепановић и Радошем Бајићем.

Најпознатије улоге у позоришту су му: Шекспиров „Хамлет“ у режији оскаровца Јиржија Менцла на дубровачким летњим играма, Књаз Никола у представи „Дуго путовање у Јевропу“, Стевана Копривице, Амадеус у „Амадеусу“ Питера Шефера у режији Паола Мађелија, Бондова „Луда“ у режији Слободана Унковског, у Београдском Драмском Позоришту. Играо је у хитовима Звездара Театра: “Мрешћење шарана”, Аце Поповића, “Оригинал фалсификата”, Радета Радовановића, “Мала”, Радослава Павловића, “Урнебесна трагедија”, Душана Ковачевића. Играо је Молијеровог „Дон Жуана“, „Руцантеову“ „Мушицу“, Мара у “Мара Сад” у Позоришту Дворишту. Играо је у представи „Венчање“ Витолда Гомбровича У Српском Народном Позоришту у Новом Саду, коју је режирао један од најбољих редитеља, Пољак, Јержи Јароцки.

Запажене улоге је остварио у филмовима „Хајка" (1977), „Светозар Марковић“ (1981), „Игмански марш“ (1983), „Тако се калио челик“ (1988), „Оригинал фалсификата“ (1991), „Тито и ја“ (1992), „Подземље“ (1995), „Балканска правила“ (1997), „Буре барута“ (1998), "Бело одело" (1999), "Бумеранг" (2001), „Мали свет“ (2003), „Пад у рај“ (2004), „Сан зимске ноћи“ (2004). „Свети Георгије убива аждаху“ (2009), „Дневник машиновође" (2016) и „Краљ Петар Први" (2018). Играо је и у тв серијама "Краљ Петар Први" (2019), "Дрим тим 1 и Дрим тим 2" (2021-2024) и "Тунел" (2023) итд.

Играо је и у светским хитовима "Casino Royale" и "The November Man". Играо је и ван граница Србије: "Краљ Лопова" и „Друга жена“, "Sonetàula ", "Auf kurze Distanz", "Поред пута".

Био је редитељ и продуцент филма „Бело одело“ који је имао премијеру на Канском фестивалу у програму "Недеља критике". Продуцент је преко 20 дугометражних играних филмова и неколико ТВ серија. Као редитељ и продуцент, снимао је и свој други филм „Бели лавови“ 2011.

Написао је и два романа; „Бело одело“ и „Како сам добио Оскара“ и 2 књиге кратких прича: "Једноставне приче" и "Улична академија".

Активно је учествовао у политичким кампањама Српске напредне странке.

Лазар Ристовски је власник продуцентске куће Зилион Филм..

Филмографија

|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1975. || Синови ||Гоља |- | 1977. || Хајка || Иван |- | 1978. || Квар || психијатар Савић |- | 1978. || Маска || Бранко Радичевић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1981. || Светозар Марковић || Светозар Марковић |- | 1982. || Лов на мишеве || |- | 1982. || Дивље месо || Стева Андрејевић |- | 1982. || Сабињанке || Џулијан Бојд |- | 1983. || Тераса || Владан |- | 1983. || Малограђани || посинак Нил |- | 1983. || Сумрак || |- | 1983. || Игмански марш || Јосип Броз Тито |- | 1984. || Проклета авлија || љубитељ жена |- | 1984. || Убица (ТВ драма) || Инжењер Стојан Станојевић |- | 1984. || Дивља патка || |- | 1984. || Задарски мементо || Кршеван Стипчевић |- | 1985. || Случај Лазе Костића || Бранилац 1 |- | 1985. || Мушица || |- | 1985. || Двоструки удар || Ана Марија |- | 1985. || Јазол || Никола |- | 1985. || Љубавне приче || |- | 1985. || Госпођица Јулија || Жан |- | 1987. || Вук Караџић || Павле Цукић |- | 1988. || Тако се калио челик || Лео |- | 1988. || Портрет Илије Певца || Павле Добренов |- | 1988. || Нека чудна земља || Путник |- | 1988. || Четрдесет осма — Завера и издаја || Сретен Жујовић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || Граница || Топић |- | 1990. || Хајде да се волимо 3 || Мили |- | 1991. || Оригинал фалсификата || Павле |- | 1991. || Мала шала || Светислав |- | 1992. || Тито и ја || Раја |- | 1993. || Раденко и Силвана || |- | 1993. || Византијско плаво || Аранђел |- | 1993. || Броз и ја (ТВ серија) || Раја |- | 1995. || Подземље || Петар Попара Црни |- | 1996. || До коске || Ковач |- | 1996. || Била једном једна земља || Петар Попара Црни |- | 1997. || Моја домовина || |- | 1997. || Балканска правила || Марко Лазаревић „Матори“ |- | 1998. || Буре барута || Боксер |- | 1998. || La seconda moglie || Фоско |- | 1998. || Збогум на дваесетиот век || Деда Мраз |- | 1999. || Бело одело || Саво/Вуко Тиодоровић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || Бумеранг || Боби |- | 2003. || Мали свет || старији водник Рас |- | 2004. || König der Diebe || Карузо |- | 2004. || Пад у рај || Љубиша Кундачина |- | 2004. || Сан зимске ноћи || Лазар |- | 2005. || Добро уштимани мртваци || Руждија Кучук |- | 2006. || Кројачева тајна || Пуковник |- | 2006. || Оптимисти || професор Гаврило/Симон/покојни Ратомир/Газда Пера/Алекса Пантић |- | 2006. || Казино Ројал || Каминовски |- | 2006. || Сутра ујутру || Здравко |- | 2007. || С. О. С. - Спасите наше душе || Гвозден |- | 2008. || Sonetàula || Егидио Малуне |- | 2009. || Медени месец || Верин стриц |- | 2009. || Свети Георгије убива аждаху || Ђорђе Жандар |- | 2009. || Ђавоља варош || Таксиста |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2010−2017. || Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) || Јован |- | 2011. || Бели лавови || Диле |- | 2013. || Равна Гора (ТВ серија) || бригадни генерал Боривоје Мирковић |- | 2014. || Новембарски Човек || Аркадиј Фјодоров |- | 2015. || Бићемо прваци света || Јосип Броз Тито |- | 2015. || За краља и отаџбину || Ђенерал Мирковић |- | 2015. || Панта Драшкић цена части (ТВ) || бригадни генерал Панта Драшкић у позним годинама |- | 2016. || С оне стране || Жарко |- | 2016. || Auf kurze Distanz (ТВ) || Ацо Горцић |- | 2016. || Прваци света (серија) || Јосип Броз Тито |- | 2016. || Дневник машиновође || Илија |- | 2018. || Човек који је купио Месец || Танеду |- | 2018. || Краљ Петар I || Краљ Петар I Карађорђевић |- | 2019. || Краљ Петар I || Краљ Петар I Карађорђевић |- | 2019. || Између дана и ноћи || човек који тражи мртвог сина |- | 2019. || Пијавице (филм) || Стјепан |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020-е |- | 2023. || Тунел (ТВ серија) || Милорад Малић |- | 2021-2024. || Дрим тим (ТВ серија) || Илија Ика Срдић |- | 2024. || Крунска 11 || наратор |- | 2024. || Салигија || хоровођа

Награде и признања

2025. - Награда за животно дело "Мето Јовановски" - Фестивал Преко Језера Дојран, Северна Македонија 2023. Орден Карађорђеве звезде првог степена 2021. - Награда за животно делo - Фестивал спортског филма Златибор 2020. - Плакета за изузетну колективну глумачку игру - Фестивал Мојковачке филмске јесени, за филм "Која је ово држава" 2020 - Награда "Златни витез" - за главну мушку уогу у филму "Краљ Петар I" - 29ти међународни Кино Форум 2019 - Годишња награпштине Врбас - за постигнуте резултате значајне за цело друштво 2019 - Награда "Капија Зворника" - за допринос развоју фестивала “Први кадар” и филмске уметности у Републици Српској 2019. - ''Римски златник'' - за изузетан допринос афирмацији и промоцији - Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2018. - Златна антена на 7. ФЕДИС-у, за целокупан допринос ТВ продукцији 2016. - Награда Павле Вуисић, као признање за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму, на Филским сусретима у Нишу 2016. - Златна арена за најбољу главну мушку улогу, на Филмском фестивалу у Пули, за улогу у филму С оне странеЗлато за гладијатора („Политика”, 24. јул 2016) 2016. - Цар Константин, на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Жарка у филму С оне стране 2016. - -{Actor's Mission Award}-, СловачкаЛазару Ристовском награда за допринос глуми (Б92, 22. јун 2016) 2013. - Витез српске глуме 2012. - Награда - Живојин - Жика Павловић - за афирмацију српског филма у свету 2012. - Плакета Југословенске кинотеке - за изузетан допринос развоју филмске уметности 2012. - Награда Фипресци, за филм Бели лавови, у Драчу у Албанији Интернационални ФФ 2011. - Награда за најбољег глумца на Првом Забајкалском међународном фестивалу, за главну улогу у филму Свети Георгије убива аждаху 2010. - Златна медаља Сергеј Бондарчук за изузетан допринос филмској уметности - Фестивал " Златни витез " - Москва 2009. - Гран при Наиса, за најбољу улогу на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Ђорђа жандара у филму Свети Георгије убива аждаху 2009. - Награда за најбољу мушку улогу - Статуета Ибис у националној класи такмичарског програма у Новом Саду, за улогу Ђорђа жандарау филму Свети Георгије убива аждаху 2006. - Специјална награда глумцу. Фестивал у Минску - продуцент и редитељ 2006. - Награда за најбољег глумца, 51 Семана Интернатионал де Цине де Валладолид, за улоге у филму Оптимисти 2005. - Посебна похвала жирија на 52. Интернационалном фестивалу у Пули за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи 2005. - Специјална награда жирија на фестивалу Алпе адриа у Трсту, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи 2005. - Награда за глуму на Међународном филмском фестивалу у Минску, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи 2005. - Златни витез на фестивалу у Чељабинску у Русији, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи 2005. - Награда Фипресци - домаћих филмских критичара, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи 2005. - Гран при Наиса, за најбољу улогу на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Лазара у филму Сан зимске ноћи 2004. - Златна мимоза на Фестивалу у Херцег Новом за улогу полицајца КОС-а у филму Мали свет 2004. - Цар Константин, на Филмским сусретима у Нишу, за улогу полицајца КОС-а у филму Мали свет 2000. - Златна мимоза на Фестивалу у Херцег Новом за улогу саве у филму Бело одело 2000. - Кскс фантафестиивал - Миглиор АТТОР - за филм Збогом 20. век 1999. - Гран при на Међународном фестивалу у Атини, за филм Бело одело 1999. - Награда за филмску уметност - за целокупан рад на филму и специјално за филм Бело одело - у граду Ђибелина на Сицилији - Италија 1998. - Златна мимоза на Фестивалу у Херцег Новом за улоге у филмовима До коске и Балканска правила 1995. - Гран при Наиса, за најбољу улогу на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Црног у филму Подземље 1995. - Статуета Јоаким Вујић, која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији 1995. - Кристална призма за филмску уметност, за улогу Црног у филму Подземље - Емира Кустурице 1995. - Октобарска награда града Београда за улогу Црног у филму Подземље - Емира Кустурице 1993. - Цар Константин, на Филмским сусретима у Нишу, за улогу Аранђела у филму Византијско плаво 1991. - Награда критичара Славко Лазаревић, у Нишу, за улогу Павла у филму Оригинал фалсификата 1989. - Награда Раша Плаовић, за најбоље остварење у свим београдским позориштима у прошлој сезони, за улогу Павла у представи Оригинал фалсификата 1989. - Стеријина награда за улогу Павла у представи Оригинал фалсификата 1989. - Награда Зоран Радмиловић, за глумачку бравуру, за улогу Павла у представи Оригинал фалсификата, на Стеријином позорју 1988. - Награда Златни смијех, за улогу Краља Николе у представи Дуго путовање у Јевропу на Данима сатире у Загребу 1985. - Статуета Ћуран, на Данима комедије у Јагодини за улогу Краља Николе у представи Дуго путовање у Јевропу 1982. - Статуета Ћуран, на Данима комедије у Јагодини за улогу Руцанта у представи Мушица 1982. - Награда Орландо, за улогу Хамлета, Дубровачке љетње игре 1978. - Награда ССОЈ на "Малим сценама" у Сарајеву за улогу Мије у представи Савременик

Референце

Спољашње везе

Лазар Ристовски Лазар Ристовски - интервју („Прес“, 16. новембар 2010) „Новости“ воде на ручак Лазара Ристовског („Вечерње новости“, 30. јун 2013) Не радујемо се туђим успесима и тако рушимо себе (Б92, 25. децембар 2015)

Категорија:Рођени 1952. Категорија:Глумци из Врбаса