мини|десно|280п|Херакле се спрема да убије Лаомедонта, тера сигилата из јужне Галије, касни 1. век, рани 2. век нове ере Лаомедонт () је у грчкој митологији био тројански краљ.

У грчкој митологији, Лаомедонт (старогрчки: Λαομέδων, Lāomédōn, „владар народа“) био је тројански краљ, син Ила и стога синовац Ганимеда и Асарака.

Лаомедонт је различито поистовећиван са различитим родитељима и браћом и сестрама, као и са бројном децом, укључујући Пријама и Титона. Његове могуће жене биле су Плација, Стримо, Зевксипа или Леукипа. Лаомедонт је поседовао магичне коње божанског порекла, поклон од Зевса његовом деди Тросу као надокнаду за отмицу Тросовог сина Ганимеда.

Зевс је послао Посејдона и Аполона да служе Лаомедонту као казну за заверу против Зевса. Два бога су изградила зидине око Троје, али је Лаомедонт одбио да им плати, што је довело до пошасти и напада морског чудовишта на град. Да би окончао несреће, Лаомедонт је морао да жртвује своју ћерку Хесиону морском чудовишту. Херакле је стигао и пристао да спасе Хесиону у замену за магичне коње, али Лаомедонт је прекршио своје обећање, што је довело до тога да Херакле поведе рат против Троје.

Херакле је на крају освојио град, убивши Лаомедонта и његове синове, осим Подарка. Хесиона је дата Теламону као ратни плен, а она је откупила свог брата Подарка, који је тада постао познат као Пријам.

Породица Лаомедонтова мајка је различито идентификована као Еуридика,12.2 Леукипа или Батеја. Дакле, његова могућа браћа и сестре су Темиста, ТелеклејаScholia on Euripides, Hecuba 3, а понекад чак и Титон. мини|Херакле спреман да убије Лаомедонта, детаљ фреске из триклинијума куће Октавија Кварција у Помпеји Био је отац Пријама,Tzetzes on Lycophron, prologue. Лампа, Хикетаона, Клитија, Хесионе, Циле, Астиохе,12.3 Проклије,Apollodorus, E.3.23 & 24 Етиле,Conon, Narrations 13 МедезикастеTzetzes on Lycophron, 921. и Клитодоре.Apollodorus and Hyginus ; Dionysius of Halicarnassus, Antiquitates Romanae 1.62.2 Већина извора такође описује Титона као Лаомедонтовог најстаријег законитог сина, а већина извора изоставља Ганимеда са листе Лаомедонтове деце, али га уместо тога наводи као његовог стрица. Лаомедонтове могуће жене биле су Плација, Стримо (или Рео), ЗеуксипаScholiast on Homer, Iliad 3.250 as cited in Alcman, fr. 105: "[Son of Laomedon] : Priam’s mother as we are told by Porphyrius in his book On the Names omitted by Homer, was according to the lyric poet Alcman Zeuxippè, but according to Hellanicus Strymo." или Леукипа; са првом је имао сина Титона, а са другом краља Пријама («ο μεν γαρ Πριαμπος ο μεν γαρ Πριαμπος ο μεν γαρ Πριαμος Υκιαμος ο ο δε Τιθωνος Ροιους η Στρυμους της Σκαμανδρου θυγατρος υ႓ док је Титон био син Реје или Стриме, Скамандрове ћерке“.Tzetzes ad Lycophron, 18. Такође је имао сина по имену Буколион од нимфе Калибе, како се причало код Хомера у Илијади.Homer, Iliad 6.22 Диктис Крићанин је додао Тимоета на списак Лаомедонтове деце.Dictys Cretensis, 4.22

Митологија Био је Илов и Еуридикин син. За време његове владавине, Троја је постала моћан град. Бедеме града су подигли Аполон и Посејдон или зато што их је Зевс казнио или зато што су хтели да искушају краља. Аполон је чак у шумама Иде чувао његова говеда. Међутим, након обављеног посла, краљ није желео да им плати, већ их је уз претње отерао. Зато је Аполон на град послао кугу, а Посејдон морско чудовиште које је прождирало и људе и стоку. Како би га зауставио, Лаомедонт је приковао за стену своју кћерку Хесиону, како би је понудио као жртву чудовишту, што је био савет пророчишта. Такође је обећао и награду (своје божанске коње) ономе ко спаси његову кћерку. То је учинио Херакле, али је краљ поново показао своју превртљивост и одбио да испуни обећање. Зато је Херакле, уз Теламонову помоћ и са шест лађа освојио град и побио Лаомедонта и његове синове. Поштедео је само Пријама (или Подарка).Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд. Према другом предању, Херакле је захтевао назад кобиле краља Диомеда које су се храниле људским месом, јер му их је оставио на чување.Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд. Као Лаомедонтови синови, поред поменутог Пријама, помињу се и Титон, Ламп, Клитије, Хикетаон и Буколион. Аполодор наводи три кћерке; Хесиону или Тејаниру, Килу и Естиоху, а други аутори Етилу, Медесикасту и Проклеју. Као Лаомедонтова супруга се наводи Стрима, Плакија, Тооса, Зеуксипа, Леукипа и Роја.

Магични коњи Лаомедонт је поседовао неколико коња божанског порекла које је Зевс дао Тросу (Лаомедонтовом деди) као надокнаду за отмицу Тросовог сина Ганимеда. Анхис је тајно узгајао своје кобиле од ових коња. мини|Венчање Теламона и Хесионе или Хесионин опроштај од брата Пријама под пажњом Херакла и Теламона са десне стране, детаљ фреске из триклинијума куће Октавија Кварција у Помпејима Према једној причи, Ганимеда је киднаповао Зевс, који је у дечаковој изузетној лепоти видео изузетну врлину, достојну само Олимпа, и узнео младића на небо. Трос је туговао за својим сином. Саосећајући са њим, Зевс је послао Хермеса са два коња толико брза да су могли да претрче воду. Хермес је такође уверио Троса да је Ганимед бесмртан и да ће бити пехарник богова, што је веома угледан положај. Сам Лаомедонт је био син Ганимедовог брата Ила, сина Троса.

Гнев богова Када су Посејдон и Аполон сковали заверу да окују Зевса, врховни бог се увредио и послао их да служе краљу Лаомедонту као казну за њихов злонамерни план.Scholiast on Homer, Iliad 21.444 and Tzetzes on Lycophron, 34 (as noted in Apollodorus, 2.5.9. f.n. 2)The conspirator-gods: Poseidon, Hera, and Athena but Apollo was not mentioned in Homer's Iliad 1.399 ff. У другим изворима, два бога су једноставно испитала разврат Лаомедонта.5.9 По наређењу Лаомедонта, који је обећао плату, два божанства, преузевши људски лик, обавезала су се да изграде огромне зидине око града. Али када су завршили, краљ је одбио да испуни свој договор о награди. У знак освете, пре Тројанског рата, Аполон је послао пошаст на Троју, док је Посејдон пустио морско чудовиште које је, ношено поплавом, однело људе из равнице.

Пророчишта су прорекла избављење од ових недаћа ако Лаомедонт изложи своју ћерку Хесиону морском чудовишту да је прождере. Краљ Лаомедонт ју је потом изложио тако што ју је привезао за стене близу мора. Али случајно, након борбе са Амазонкама, Херакле, који се искрцао у Троји, видео је како девојку жртвују. Јунак је обећао да ће спасити принцезу под условом да од краља Лаомедонта добије кобиле које му је Зевс дао као надокнаду за Ганимедов успон на Олимп да служи божанствима. Када је Лаомедонт пристао, Херакле (заједно са Оиклом и Теламоном) је убио чудовиште и спасао Хесиону у последњем тренутку. Али када краљ Лаомедонт није хтео да преда своје магичне коње за њихова дела, јунак је испловио након што је запретио да ће заратити на Троју.

Опсада Херакла Након свог ропства, Херакле је окупио војску племенитих добровољаца и отпловио за Илијон са осамнаест бродова од по педесет весала. Дошавши у луку Илијона, оставио је Оикула да стражари над бродовима, а он, са осталим ратницима, кренуо је у напад на град. У међувремену, краљ Лаомедонт је кренуо против бродова са мноштвом ратника и убио је Оикла у бици. Али, пошто су га Хераклове трупе одбиле, краљ Лаомедонт је био опседнут. Када је опсада завршена, Теламон је први пробио зид и ушао у град, а после њега Херакле. Када је Зевсов син заузео град, погубио је краљ Лаомедонта и његове синове, осим Подарка. Херакле је доделио Хесиону као ратни плен Теламону (са њом је Теламон имао сина по имену Теукар) и дозволио јој да поведе са собом кога год жели од заробљеника. Када је Хесиона изабрала Подарка, Херакле је рекао да њен брат прво мора бити роб, а затим да га она откупи. Дакле, када је принц био продат, Хесиона је скинула златни вео са њене главе и дала га као откуп; стога је Подарк од тада назван Пријам (од priamai 'купити').

Друге личности Аполодор помиње још неке личности са овим именом.-{Greek Myth Index: Laomedon}- , Приступљено 10. 4. 2013. Један од њих је и Хераклов син кога је имао са Мелином.-{mlahanas.de: Children of Heracles}- ; -{Children with the daughters of Thespius (Apollodorus 2.7.8)}-

Референце

Литература

. Trans. R. Scott Smith and Stephen Trzaskoma. with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, ; London, William Heinemann Ltd. . Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website. Conon, Fifty Narrations, surviving as one-paragraph summaries in the Bibliotheca (Library) of Photius, Patriarch of Constantinople translated from the Greek by Brady Kiesling. Online version at the Topos Text Project. Dictys Cretensis, from The Trojan War. The Chronicles of Dictys of Crete and Dares the Phrygian translated by Richard McIlwaine Frazer, Jr. (1931-). Indiana University Press. 1966. Online version at the Topos Text Project. English translation by Earnest Cary in the Loeb Classical Library, 7 volumes. , 1937–1950. Online version at Bill Thayer's Web Site . . Karl Jacoby. In Aedibus B.G. Teubneri. Leipzig. 1885. Greek text available at the Perseus Digital Library. with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA., ; London, William Heinemann, Ltd. . Online version at the Perseus Digital Library. in five volumes. Oxford, . 1920. . Greek text available at the Perseus Digital Library.

Категорија:Краљеви у грчкој митологији