Михај Патрашку (; Орашул де Флочи, 1558 — Кампија Турзиј, 9. август 1601), познатији као Михаило Храбри (), био је кнез Влашке (1593—1601), Трансилваније (1599—1600) и кнежевине Молдавије (1600). У 19. веку Румуни су га прогласили националним херојем, јер је први пут у историји Румуније на кратко објединио Влашку, Молдавију и Трансилванију у персоналну унију. Себе је именовао „господарем Влашке, Трансилваније и целе Молдавије”
За време његове владавине, која се поклапа с Дугим ратом, поменуте три кнежевине образовале су територију данашње Румуније и Републике Молдавије, у којој је владао по први пут румунски вођа. Унија је трајала свега шест месеци. Ипак, проглашен је једним од највећих румунских националних хероја.
У војсци Михаила Храброг, поред Румуна и Мађара, било је доста и Срба, од којих су најважнији били: жупан Никола, „командант знатног одреда коњице”, који се истакао у неколико битака; војвода Дели Марко, који је у биткама за уједињење румунских земаља предводио одред од хиљаду коњаника; Ђорђе Сланкаменац, који је заједно са Савом Темишварцем, и са својих две хиљаде војника као крајовски бан учествовао у неколико битака; легендарни капетан Старина Новак, којег Румуни славе и као Баба Новак ().
Његова владавина почела је у јесен 1593. године, а две године касније избио је рат са Османлијама. У том рату принц се борио у бици код Калугеренија, која се узима као једна од најважнијих битака за време његове владавине. Иако су Власи изашли као победници из битке, Михаило је био принуђен да се повуче са трупама и сачека помоћ од својих савезника (кнеза Жигмунда Баторија од Трансилваније и немачког цара Рудолфа II). Рат је вођен све док мир коначно није дошао на снагу јануара 1597, али је трајао свега једну и по годину. Мир је поново склопљен крајем 1599. године, када је Михаило, због недостатка помоћи својих савезника, био у немогућности да настави рат.
Михаило је победио у бици код Шелимбара, и ускоро ушао у Албу Јулију, поставши принц од Трансилваније. Месец дана касније његове трупе су напале Молдавију и стигле до њене престонице, Сучаве. Молдавски кнез Јеремија Мовила побегао је у Пољску, те се Михаило прогласио кнезом од Молдавије. Михаило није могао да одржи контролу у све три кнежевине, па се племство у Трансилванији дигло против њега, што је бојарима из Влашке и Молдавије дало повода да се и они побуне. Михаило је, заједно са аустријским генералом Ђорђем Бастом, угушио побуну мађарског племства у Гураслауу. Убрзо након тога, Баста је наредио да се Михаило убије, што се и догодило 9. августа 1601. године.
Детињство и младост
Рођен је под породичним презименом Патрашку (). Године 1601. боравио је у Прагу, где га је насликао сликар Егидус Садлер, који је на портрету речи забележио „-{aetatis XLIII}-” („у четрдесет и трећој години живота”), што се поклапа са годином његовог рођења 1558.
Мало се зна у вези његовог детињства и раних година његовог пунолетства. Многи историчари су тврдили да је ванбрачни син принца Патрашкуа Доброг (),.; Iorga. док остали верују да је он само измислио порекло да би оправдао своју владавину. Његова мајка Теодора, из Орашул де Флочија, била је члан грчке породице Кантакузин.
Године 1588. постаје бан од Мехединца, а мало касније исте године и столник (комесар) у двору Михнеа Турчитула, а године 1593. стекао је титулу бана Крајове. У то време Влашком је управљао Александру Зли (Александру cel Rău). Доцније је признао пред дванаест бојара да није кнежевског порекла.према хроници Радуа Попескуа из 18. века. Ипак, маја 1593. године избио је сукоб између Александруа и Михаја, који је био присиљен да одбегне у Трансилванију. Пратили су га полубрат Раду Флореску, Раду Бузеску и још неколико његових присталица. Након што је провео две недеље на двору Жигмунда Баторија отишао је у Константинопољ, где је уз помоћ свог рођака с мајчине стране, Андроника Кантакузина, и патријарха Јеремије -{II}- преговарао с Турцима, желећи да га уз њихову помоћ доспе поново на трон Влашке (Țara Românească). Подржао га је енглески амбасадор у османској престоници, Едвард Бартон, предавши му суму од 200.000 флорина. Султан је прогласио Михаја кнезом септембра 1593, а његова стварна функција на том месту почиње 11. октобра. Са становишта религијске јурисдикције, споразум у Алби Јулији донео је још једну важну одлуку према којој се сви православни епископи у Трансилванији стављају под надлежност митрополије у Трговишту.
Влашка Недуго пошто је постао кнез Влашке, Михаило се окренуо против Османског царства. Следеће године се придружио Хришћанској лиги европских сила, која је формирана на иницијативу папе Климента -{VIII}-. Такође, потписао је споразум са Жигмундом Баторијем од Трансилваније, Ароном Тиранулом од Молдавије и са царем Рудолфом -{II}-. Поход против Турака је започео у јесен 1594. године, покоривши неколико утврђења у близини Дунава (Ђурђу, Браила, Харшова и Силистрија). У исто време, његов молдавски савезник победио је Турке код Јашија и осталим областима у Молдавији. Михаило је наставио с нападом продрвши дубоко у Османско царство. Месно становништво, охрабрено присуством Михајеве војске, подигло се на устанак и кренуло на Софију. Опљачкали су све на шта су наишли и опустошили град Туртукају, који су потом спалили и сравнили са земљом. Претходница ове експедиције допрла је чак до Варне на обали Црног мора. На челу побуњених сељака стајао је Старина Новак (Baba Novac), кога ће Михаило Храбри због војничких врлина примити у састав своје војске и поставити за једног од највиших војних старешина.. Bucuresti 1976,}- pp. 327. Михаило је освојио Никопољ, Рибник и Чилу,-{Coln, Emporungen so sich in Konigereich Ungarn, auch in Siebenburgen Moldau, in der der bergischen Walachay und anderen Oerten zugetragen haben, 1596 а био је и надомак ЈедренаMarco Venier, correspondance with the Doge of Venice, 16 July 1595. У том тренутку, његове снаге биле су само 25 km од Константинопоља.
Штефан Рзван ухапсио је Арона 24. априла (5. маја по новом календару) наводно због издаје, и послао га у Албу Јулију са породицом и ризницом.
мини|десно|200п|Савремена илустрација на којој се види како Михаило Храбри побеђује Турке код Трговишта октобра 1595. године
Године 1595. Жигмунд Батори је издао елаборат, којим је Арона од Молдавије уклонио са власти.C. Rezachevici - "Legenda şi substratul ei istoric" Штефан Жосика (Stefan Josica) (Баторијев канцелар румунског порекла) руководио је том операцијом. Арон је отрован крајем маја у замку Винт. Батори је био приморан да оправда своје поступке пред европским силама, јер је Арон активно учествовао у антиосманској коалицији. Касније, у истом граду, влашки бојари потписали су споразум са Жигмундом у име Михаја. Гледајући с тачке гледишта влашке унутрашње политике, споразум у Алби Јулији је формализован, што је значило да је већ ојачало бојарство добило још већа права. Према споразуму, веће од дванаест великих бојара добило је овлашћење да учествује заједно са војводом у извршној власти.
мини|Михаило Храбри и његове трупе насликао је у 19. веку Георге Татареску
Бојар више није могао бити смакнут без знања и дозволе трансилванског кнеза — ако би којим случајем био осуђен за издају, нико није имао право да му одузме имовину. Очигледно да Михаило није био задовољан коначном одлуком овог споразума, али га се морао придржавати. У једном разговору са пољским изаслаником Лубиницкијем изјавио је да нису поступали као што је наведено у њиховим упутствима, него су гледали сопствену корист и изборили се за њу. Убудуће се трудио да избегне обавезе које ће га пратити до краја његове владавине.
За време његове владавине, Михаило се претежно ослањао на лојалност и подршку групе западних влашких бојара од којих су најважнији били браћа Бузеску () и на сопствену родбину с мајчине стране. Због тога је штитио њихове интересе за време своје владавине, нпр. донео је закон који обавезује кметове да земљиште предају у власништво велепоседника.Panaitescu; Bolovan. Са становишта религијске јурисдикције, споразум у Алби Јулији донео је још једну важну одлуку према којој се сви православни епископи у Трансилванији стављају под надлежност митрополије у Трговишту.
мини|лево|200п|Слика која приказује Михејеву победу над Турцима код Ђурђе октобра 1595., насликана 1596.
У међувремену, османска армија, стационирана у Рушчуку, припремала се да пређе Дунав и изврши велики напад. Михаило је убрзо био принуђен да се повуче, а османске снаге почеле су да прелазе реку 4. августа 1595. године. Пошто је његова војска била бројчано надјачана, Михаило је стога избегавао борбе на отвореном и одлучио да се бори у мочварним пределима у близини Калугаренија, на реци Њажлов. Битка код Калугаренија почела је 13. августа, и Михаило је победио османску војску коју је водио Синан-паша. Упркос победи, повукао се у зимски логор у Стенештију јер је имао врло мало трупа да би водио рат против преосталих османских трупа. Касније је удружио снаге са Баторијевих 40.000 људи под оружјем (предвођених Иштваном Бочкајем) и извршио контранапад на Османлије, ослободивши Трговиште (8. октобра), Букурешт (12. октобра) и Браилу. Тиме је привремено уклонио османску владавину у Влашкој.
Борбу против Османлија наставио је 1596. године, када је извршио неколико упада јужно од Дунава код Видина, Плевне, Никопоља и Бабадага, уз помоћ локалних Бугара за време Прве трновске буне.
Крајем 1596. године Михаило је био суочен са неочекиваним нападом Татара, који су уништили градове Букурешт и Бузау. Михаило је прикупио војску у намери да се супротстави Татарима, али су се они убрзо повукли тако да до праве битке с њима није дошло. Михаило је био одлучан да настави рат против Османлија, али је био спречен, јер му је изостала подршка Баторија и Рудолфа -{II}-. Хасан паша је 7. јануара 1597. године објавио независност Влашке под Михајем, али је Михаило знао да је то само покушај да га одврате од припрема за следећи напад. Поново је затражио Рудолфову помоћ и овај му је коначно одговорио, пославши му финансијску помоћ. Према споразуму, аустријски владар ће дати Влашкој довољно новца да обезбеди 5.000 људи под оружјем, као и за наоружање и опрему. Убрзо након што је склопљени споразум потписан, рат с Османлијама је настављен и Михаило је држао у опсади Никопољ 10. септембра 1598. године и преузео контролу над Видином. Рат с Османлијама је настављен све до 26. јуна 1599. године, када је Михају понестало средстава и подршке да га настави, па је потписао мировни споразум.
Трансилванија
мини|Три кнежевине уједињене под Михаилом Храбрим, мај—септембар 1600. мини|лево|200п|Секељи доносе Михају одсечену главу кардинала Ендреа Баторија након битке код Шелимбра мини|лево|200п|Михаило Храбри улази у Албу Јулију
Априла 1598. године Жигмунд се одрекао титуле кнеза Трансилваније у корист цара Светог римског царства, Рудолфа -{II}- (који је такође био краљ Мађарске), али се предомислио октобра 1598, а онда поново поднео оставку у корист свог рођака, кардинала Ендреа Баторија. Батори је био близак пољском канцелару и хетману Јану Замојском, па је ставио Трансилванију под утицај краља Пољске, Жигмунда III. Такође је био поуздан савезник новом молдавском кнезу Јеремији Мовили, једном од Михајевих највећих непријатеља. Мовила је свргнуо Штефана Рзвана помоћу пољског хетнама Јана Замојског августа 1595. године.
мини|десно|200п|Михаило Храбри, слика насликана на зиду из раног 20. века
Суочавајући се с новом претњом, Михаило је затражио од цара Рудолфа да постане суверен Влашке. Батори је 25. септембра (5. октобра по новом календару) издао ултиматум у којем је захтевао да Михаило абдицира. Михаило је одлучио да нападне Баторија да би спречио инвазију. Касније ће описати овај моменат:
Напустио је Трговиште 2. октобра и 9. октобра стигао до Прежмер у јужној Трансилванији, где се састао са изасланицима из Брашова. Поштедевши град, кренуо је на Крцу, где је ујединио снаге са Секељима.