Стари Град () је град у Хрватској на острву Хвару, у Сплитско-далматинској жупанији.
Име
Становници га зову Стори Грод. Такође га зову и Паиз, иако се тај назив више односи на уже, старије градско језгро.
Положај
Налази се на острву Хвару, на западу, на дну Старогројске увале (Старогруојчице ).
Историја
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Хвар.
Основан је као старогрчки -{Pharos}-, иако, због чињенице да је смештен на врло повољном месту, врло је могуће да је ту постојало и неко старије илирско насеље.
Становништво
На попису становништва 2011. године, град Стари Град је имао 2.781 становника, од чега у самом Старом Граду 1.885.
Град Стари Град
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001. 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011 4.494 4.720 5.511 5.990 5.975 5.007 5.027 4.258 3.388 3.433 3.231 3.016 2.857 2.884 2.817 2.781
Напомена: Настао из старе општине Хвар.
Стари Град (насељено место)
Број становника по пописима 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011 2.843 3.217 3.363 3.386 3.120 2.469 2.468 1.941 1.446 1.531 1.460 1.607 1.676 1.836 1.906 1.885
Напомена: У 1869. садржи податке за насеља Рудина и Селца код Старог Града, као и део података у 1857. за насеље Рудина.
По Константину Порфирогениту некрштени Срби су први становници овога подручја након доласка Словена. Срби су основали подручје које се називало Паганија, а тим подручјем су владали три века. Становници Старог Града себе зову Старограјанима/Старогруојкама, а постоји и облик Паезани/Паезонка.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Стари Град је имало 1.836 становника, следећег националног састава:
Кретање становништва
Природно му гравитирају следећа насеља: Дол (локално: Дуол), Селца (локално: Сијелца, иј се меко изговори, слично као у руском ), Рудине, Врбањ (локално: Варбуоњ), Свирче.
Наречје
Становници говоре чокавским наречјем, који је врста чакавско икавског дијалекта.
Познате личности Тонћи Тадић, др физике, хрватски „Заступник године“ у Сабору Јанез Мароевић, хрватски маратонац Винко Шољан, алфа и омега Старогруојскег маратона (-{Pharos maratona}-) у даљинском пливању Тонко Мароевић, академик Јурај Бијанкини, хрватски политичар из доба народног препорода дон Шиме Љубић Петар Хекторовић, аутор „Рибања и рибарског приговарања“
Референце
Литература
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Спољашње везе
Мапа Фотографије
Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Стари Град (Хвар) Категорија:Насељена места у Сплитско-далматинској жупанији Категорија:Хвар Категорија:Насеља у Хрватској