Onkostatin M, takođe poznat kao -{OSM}-, je protein koji je kod ljudi kodiran -{OSM}- genom.
-{OSM}- je pliotropski citokin koji pripada interleukin 6 grupi citokina. Od tih citokina on je najbliži leukemija inhibitornom faktoru (LIF) po strukturi i funkciji. Međutim, to je još nedovoljno definisano. Za njega je pokazano da je važan u razvoju jetre, hematopoezi, inflamacija i možda u -{CNS}- razvoju. On je takođe bio asociran sa koštanom formacijom i destrukcijom.
-{OSM}- signal se prenosi kroz receptore na ćelijskoj površini koji sadrže protein gp130. Tip -{I}- receptor se sastoji od -{gp130}- i -{LIFR}-, a tip -{II}- receptor se sastoji od -{gp130}- i -{OSMR}-.
Otkriće, izolacija i kloniranje
Ljudski -{OSM}- je originalno bio izolovan 1986. godine iz medijuma za rast -{PMA}- tretiranih -{U-937}- histiocitnih limfoma ćelija na osnovu njegove sposobnosti da inhibira rast ćelijskih linija izvedenih iz melanoma i drugih čvrstih tumora. -{OSM}- je robustan protein koji je stabilan između -{pH}- 2 i 11, i koji je otporan na jednočasovno izlaganje toploti na 56 °-{C}-. Parcijalna kiselinska sekvenca je omogućila izolaciju ljudskog -{OSM cDNA}- i naknadno genomsko kloniranje. Kompletan -{cDNA hOSM}- klon kodira prekurzor sa 252 aminokiseline. Prvih 25 aminokiselina funkcionišu kao sekretorni signalni peptid. Nakon odstranjenja prekusora nastaje rastvorni pro--{OSM}- sa 227 aminokiselina. Odsecanje 31 ostatka sa -{C}--terminusa na tripsinu-sličnom mestu odsecanja proizvodi aktivnu formu sa 196 ostatka. Dva potencijalna mesta -{N}--glikozilacije su prisutna u -{hOSM}-, i oba su zadržana u maturisanoj formi.
-{OSM}- sa 196 ostatka je predominantna forma izolovanja iz varijeteta ćelijskih linija, i ona odgovara glikoproteinu od 28 -{kDa}-, mada duža pro--{OSM}- forma sa 227 ostatka može biti izolovana iz ćelija sa prekomernom transfekcijom. Pro--{OSM}- ligand je za jedan red veličine manje efikasan u testovima inhibicije rasta. Putem testova radio-ligand vezivanja je pokazano da pro--{OSM}- ima sličan afinitet vezivanja. Iz ovog sledi da post translacione promene mogu da imaju značajnu ulogu u -{in vivo}- -{OSM}- funkciji. Poput mnogih drugih citokina, ćelije proizvode -{OSM}- putem de novo sinteze, kojoj sledi izlučivanje kroz klasični sekrecioni put. -{OSM}- isto tako može biti oslobođen iz unapred formiranih ostava u poli morfonuklearnim limfocitima u toku degranulacije. Još uvek nije poznato kako se -{OSM}- storira u tim intracelularnim kompartmanima.
Struktura мини|left|300px|Trakasta reprezentacija onkostatina M koja ilustruje 4 alfa heliksni snop.;
Primarna sekventna analiza -{OSM}- alocira ovaj protein u -{gp130}- grupu citokina. -{OSM}- je najsličniji sa -{LIF}-, sa kojim deli 22% sekventnog identiteta i ima sličnost od 30%. -{OSM}- i -{LIF}- geni se javljaju u tandemu na ljudskom hromozomu 22. Oba gena, -{LIF}- i -{OSM}-, imaju veoma sličnu genetsku strukturu. Oni imaju slične promotorske elemente i intron-ekson strukturu. Ovi podaci sugestiraju da su -{OSM}- i -{LIF}- nastali relativno skoro u evolucionom smislu putem duplikacije gena. Od pet cisteinskih ostataka unutar ljudske -{OSM}- sekvence četiri formiraju disulfidne mostove. Jedna od tih disulfidnih veza, koja je između heliksa A i B, je neophodna za -{OSM}- aktivnost. Slobodni cisteinski ostatak izgleda da ne posreduje -{OSM}- dimerizaciju.
Tri dimenzionalna struktura ljudskog -{OSM}- je bila rešena do atomske rezolucije, čime je potvrđena predviđena topologija dugačkog lanca sa svežnjom četiri heliksa. Upoređenje ove strukture sa poznatim strukturama drugih -{LC}- citokina pokazuje da je najsličnija sa -{LIF}- strukturom (-{RMSD}- od 2.1 Å preko 145 ekvivalentnih -{Cα}-). Osobena kovrdža u A heliksu nastaje usled odstupanja od klasičnog alfa heliksnog šablona vodoničnih veza, što je osobina zajednička za sve poznate strukture citokina sa -{LIFR}- motivom. Ova iregularnost ima za posledicu različito međusobno pozicioniranje ektrema svežnja, što znatno menja aktivno mesto.
Receptori Receptori za -{OSM}- se mogu naći na varijetetu ćelija u nizu tkiva. Uopšte ćelije izvedene iz endotelnih i tumorskih izvora izražavaju visoke nivoe -{OSM}- receptora, dok ćelije hematopoetskog porekla teže da ih imaju u manjim brojevima.
Vidi još Onkostatin M receptor
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Категорија:Цитокини