Суматраизам је авангардни уметнички покрет који је основао српски писац Милош Црњански. Црњански је осмислио основе суматраизма током Првог светског рата, а обзнанио га је 1920. у свом тексту Објашњење Суматре.
Црњански је засновао суматраизам под утицајем експресионизма и футуризма, уводећи своју визију космичке хармоније. Његов концепт је укључивао најважније теме савремене авангардне уметности: исконску силу, сукоб између цивилизације и природе и наду у нови почетак.
Настанак
Корени суматраизма сежу у ратно искуство Милоша Црњанског и његово путовање након завршетка Првог светског рата. Инспирација за покрет родила се из непосредног доживљаја, који је писац описао у Објашњењу Суматре. Године 1920, по повратку из Европе, лутајући падинама Фрушке горе, Црњански је доживео готово мистично искуство свеповезаности света. У том тренутку, размишљајући о судбини свог пријатеља који се враћао из рата, о војницима из далеких земаља (Сенегалци, Анамити) и о сопственим сећањима, схватио је да су сви људи, па и сама природа, повезани невидљивим космичким везама. Овај тренутак је био пресудан за настанак песме Суматра и целокупног програма.
Црњански је песму Суматра послао тадашњем уреднику Српског књижевног гласника, Богдану Поповићу. Поповић, свестан да би песма без објашњења могла остати неразумљива широј публици, предложио је писцу да уз њу приложи и своје виђење поезије. Тако је настало Објашњење Суматре – програмски текст који је објављен истог месеца кад и песма, октобра 1920. године. Тиме су истовремено објављени кључни текстови који чине основу покрета: песма „Суматра”, програмски текст „Објашњење ’Суматре’” и песма „Стење”. Ипак, поетика суматраизма наговештена је и раније – у драми Маска (1918), песми „Етеризам” из збирке Лирика Итаке (1919) и у есеју о Андрићевој књизи Ex Ponto (1919).
Поетика
Суматраизам представља покушај стварања хармоничне целине у хаосу који је задесио свет, Европу, а потом и самог човека након ратне катаклизме. Његов темељ је принцип универзалне сагласности и синестезије, наслеђен од симболиста, али преобликован експресионистичким начелом симултанизма. То значи да се временски напоредне, а просторно удаљене перцепције спољне и унутрашње реалности пропуштају кроз филтер сна, визије, халуцинације и сећања, чиме се постиже ефекат „одуховљења материје” и измирење супротности између „овог” и „оног” живота у чежњи за бесконачним.
Црњански је у Објашњењу Суматре изнео своје виђење нове поезије, која се одриче традиционалних форми и старих књижевних канона. Сматрајући да је предратна књижевност била само „разбибрига”, он је нову поезију видео као „исповест нових вера”. Песник је, према Црњанском, морао да пренесе немир, преврт у осећању и мишљењу, и да изрази „хипермодерне сензације” које су рат и страдање донели. У том смислу, суматраизам представља филозофски и животни став, а не само књижевну технику.
Суматраистичка поезија тежи ка стварању новог језика који би био способан да дочара променљиви ритам расположења. Црњански је заговарао употребу слободног стиха, који је сматрао природном последицом нових садржаја. Он је одбацивао „баналне четвороуглове” и „добошарску музику” досадашње метрике, желећи да пружи чист облик екстазе, неспутан припремљеним калупима. Звук речи у суматраизму постаје „неразумљив” јер се одвикао од новинарског, званичног смисла, а метрика постаје лична, духовна и магловита, попут мелодије.
Кључна одлика суматраизма је осећај свеповезаности – веровање да постоје дубље, космичке везе које спајају све људе, па и човека са природом. Снег на Уралу, таласи плавог мора, црвени корали код Суматре и трешње у Војводини – све је то у некој врсти вишег, космичког склада. Ова визија се често назива и „етеризам” и сматра се делом ширег авангардног покрета који је у југословенској књижевности трагао за властитим, оригиналним изразима, попут зенитизма или хипнизма.
Рецепција и утицај
Суматраизам је од самог почетка изазивао полемике. Савременици су га често доживљавали као неразумљив, декадентан и сувише мрачан. Уредник Богдан Поповић је управо због страха да песма неће бити схваћена тражио од Црњанског да је објасни. Међутим, Црњански је у Објашњењу одбацио такве критике, истичући да се нова осећајност не може мерити старим мерилима. Истакао је да су нови садржаји плод искуства генерације која је прошла кроз „рушевине и лешине” и да су они неизбежни.
Критичари су, међутим, препознали у суматраизму типично експресионистичку концепцију, засновану на синтези утопијског космизма и виталистичког универзализма. Упркос почетним недоумицама, суматраизам је постао један од најзаступљенијих „изама” у српској књижевној критици, а његови принципи су нашли одјека и у делима других писаца, попут Јосипа Кулунџића. Покрет се често тумачи и као део ширег европског авангардног таласа, који је након Првог светског рата тражио нове путеве изражавања.
Суматраизам је значајно утицао на развој српске и југословенске књижевности, отворивши пут ка надреализму и другим модернистичким струјањима. Иво Андрић је за Милоша Црњанског рекао да је у читавој њиховој генерацији он једини био рођени песник, чиме је посредно потврдио и вредност поетичког програма Милоша Црњанског. Иако суматраизам никада није постао масовни покрет, његове идеје о космичкој повезаности, новој осећајности и потреби за обновом уметности остале су трајно уткане у модерну књижевност.
Види још Авангарда Експресионизам Футуризам Зенитизам Надреализам
Референце
Литература
Спољашње везе Објашњење Суматре – комплетан текст на сајту Клуба путника Суматраизам – чланак на енглеској Википедији
Категорија:Историја српске књижевности Категорија:Уметнички покрети Категорија:Модерна уметност Категорија:Авангарда