Музеј Херцеговине је централна регионална музејска институција Источне Херцеговине. Музеј се налази у улици Стари град бр. 59 у Требињу.

Историјат оснивања Музеја Идеја о оснивању музеја у Требињу постојала је у периоду између два свјетска рата, али тада није реализована.Завичајни музеј Требиње, Археолошка изложба каталог, Требиње, октобар 1970. По завршетку Другог свјетског рата, дефинитивном формирању музеја претходио је вишегодишњи период припрема. У том периоду иницијативу за формирање давале су друштвено-политичке организације у Требињу,а посебно појединац Чедо Капор, тадашњи предсједник среза Требиње. У једном допису 1955. годинеАкт ЗМТ од 26. 6. 1955. године пише да музеј постоји од 1952. године. Такође у листу „Наша комуна” Народног фронта среза тебињског, бр. 1 од јануара 1953. годинеЗавичајни Музеј у Требињу, Наша комуна'', јануар 1953. стр.22 на страни 22. налази се чланак под називом „Завичајни музеј у Требињу” у коме стоји „Да би се очувала успомена на старо Требиње, а посебно на догађаје из наше Народне револуције, почели су припремни радови за формирање завичајног музеја”. Народи одбор Градске општине већ је пронашао зграду за музеј. У првој половини 1954. године дјелује Иницијативни одбор за изградњу музеја, у коме има 12 чланова.ЗМТ 1955-1970, Археолошка изложба –каталог, Требиње 1970. стр.3 Одбор који се састајао неколико пута, донио је крајем 1955. године одлуку да се за потребе музеја адаптира стара трговачка кућа Ћеловића. Mузеј је требало да има историјско одјељење НОБ, етнографско одјељење, фауну и флору краја и галерију слика.. Предсједник одбора био је Јован Гузина, директор Више гимназије, а технички руководилац Музеја био је Милорад Крунић. Музеј је коначно основан 30. септембра 1955. године рјешењем Народног одбора среза Требиње, под називом „Срески завичајни музеј Требиње”.ЗМТ 1955-1970, Археолошка изложба-каталог, Требиње 1970, стр.6. Рјешење НОС-а Требиње, бр. 2220/55,30.9.1955 Укидањем требињског среза права оснивача преузео је НОО-е Требиње у јуну 1958. године, и од тада дјелује под називом „Завичајни музеј” Незванично, од 1994. мијења назив у Музеј Херцеговине, односно званично од 19. априла 2001. године одлуком СО Требиње.Одлука СО Требиње, бр. 09-012-23/2001, 19.4.2001. година, Архив Музеја Херцеговине До јула 1956. године музејем је управљао Оснивачки одбор, послије чега је основан Музејски савјет од 7 чланова. Дужност управника у том периоду вршио је хонорарно Драго Ђедовић, наставник историје до 1. марта 1957. године, када је за управника постављена Љубинка Којић, диломирани историчар умјетности. Од те године музеј функционише на правим музеолошким основама, и ради на системском прикупљању експоната за све музејске збирке. Поред питања смјештаја музеја, један од важнијих задатака био је и прикупљање музејских експоната. Пошто је музеј по својој концепцији комплексног карактера, био је потребан уједначен рад на попуњавању збирки: археолошке, етнографске, историјске и збирке умјетничких слика. Од 1959. године урађене су инвентарне књиге за све музејске збирке, картотека музејских предмета, а временом се формира и библиотека са потребном стручном литературом. Прво археолошко ископавање Музеј је обавио 1957. године на цркви Светог Петра и Павла у Завали.Архив Музеја Херцеговине, страна 7. Археолошко испитивање у Завали од 1 до 11. 07. 1957. године. Даљи истраживачки рад настављен је на подручју Љубомирског поља, манастира Добрићева, Паника код Билеће, у селу Дола у Ситници, црква Св. Петра у Љубову код Требиња, Величанима, у селу Требимља код Равног, у Крајковићима крај Хума. Ископавања на локалитетима у ближој околини Требиња настављена су са мањим прекидима све до 1964. године. Те године, одласком управника Љубинке Којић, и у току 1965/66 годин, у музеју је замро сваки стручни рад. Било је чак и мишљења да музеј треба расформирати што надлежни фактори нису дозволили, обећавајући минимум средстава потребних за рад ове установе. Када је музеј обновио рад,очекивало се да ће бити и адекватније финансиран. Ипак, средства којим је музеј располагао нису могла подмирити ни основне трошкове. Рад је био прилагођен могућностима, и то претежно интерни рад, сређивање прикупљених материјала, инвентарисање књига,картотеке, итд. У 1961. години Музеј се по први пут представља јавности у средини у којој дјелује, реализацијом сталне изложбе „Раднички покрет у НОБ-у народа Требињског краја.” Истовремено је била развијена и издавачка дјелатност. Проблем смјештаја био је и остао један од највећих проблема с којим се музеј суочавао од његовог оснивања па до 1988. године, када је за потребе музеја адаптирана зграда бивше гимназије која се налази у Старом граду. Зграда располаже са око 1500 м2 корисног простора, од чега је 800 m² изложбени простор са свим пратећим потребама (депои, канцеларијски простор, изложбени простор). thumb|Музеј Херцеговине

Одјељења Матична музејска установа „Музеј Херцеговине” Требиње је установа комплексног типа у којој су заступљена одјељења: археолошко, умјетничко, историјско, етнолошко и природњачко. Поред основне музеолошке, изложбене, истраживачке, научне, издавачке, педагошке и образовне дјелатности у Музеју се одвијају повремене изложбе, као и промоције стручних и научних књига, и још многа научна и културна догађања и кроз све то афирмишу се вриједности Источне Херцеговине и њихов развој у континуитету од праисторије до данас.http://muzejhercegovine.org/istorijat-ustanove/

Археолошко одјељење Археолошко одјељење Музеја Херцеговине формирано је у вријеме оснивања Mузеја 1952. године, када је почело прикупљање експоната за музејске збирке. У периоду од неколико наредних година, пописани су и хронолошки опредијељени предмети, урађене инвентарне књиге, картотека музејских предмета и фототека за снимке споменика са терена. Рад на систематизацији и инвентарисању предмета започео је 1957. године, када је за управника музеја постављена Љубинка Којић, историчар умјетности из Београда. Велики број археолошког материјала доспео је у музеј након обављених систематских и заштитних археолошких ископавања појединих локалитета у источном дијелу Херцеговине, која су спровођена у сарадњи са другим установама и археолозима.

Прва археолошка изложба организована је 1970. године, са циљем да се презентују дотадашњи резултати археолошких истраживања. Исте године, музеј добија археолога, запошљава се мр Ђорђе Одавић, и наставља даља истраживања у Херцеговини. Откривени су и истражени бројни локалитети, од периода праисторије до касног средњег вијека. Упоредо са ископавањима, резултати археолошких истраживања редовно се публикују и у музејском часопису Трибунији (излази од 1975. године). Збирке музеја су допуњаване предметима са нових ископавања, што је допринијело да се оформи и стална археолошка поставка 1998. године. Активности археолошког одјељења на евидентирању и истраживању непознатих археолошких локалитета и прикупљању археолошког материјала, настављене су и данас. Истраживања се врше самостално, као и у сарадњи са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС из Бањалуке и Филозофским факултетом из Београда. Кустос збирке је археолог Јелена Пујић, запослена од 2008. године.(http://muzejhercegovine.org/arheolosko-odjeljenje/)

Сама зграда Музеја налази се у непосредној близини средњовековних археолошких налазишта.

Праисторијска збирка thumb|Бронзане кациге Из периода старијег каменог доба- палеолита, у музејској збирци нема предмета, јер истраживања мањег обима пећина Праљевица и Змијанац у околини Требиња, нису дала сигуран одговор о постојању палеолитских станишта. Истраживање, на ширем подручју Херцеговине, пећине Црвена Стијена у Петровићима и пећине Бадањ код Стоца, омогућава да се претпостави постојање палеолитских налазишта и на овом подручју. Малобројни случајни налази кремених ножева у селу Ораховац, у околини Ластве, Панику и Љубомиру, свједоче о боравку људских заједница и појави сталних насеља у периоду неолита. Период металних доба, заступљен је археолошким материјалом који се везује за вријеме досељавања и живљења илирских племена. На подручју Требињског, Џиварског и Љубомирског поља, у околини Хума, евидентирани су бројни локалитети на којима су уочени остаци илирских утврђења или градина и тумула (камене гомиле и земљано-камене хумке). Вршена су истраживања градине Кличањ у селу Крајковићи и тумула у Љубомирском пољу. Већи дио археолошког материјала налази се у сталној поставци Археолошког одељења у Музеју (керамичке посуде фине израде, импорт из грчких емпорија на Јадранском мору, као и гробни прилози од метала: бронзане игле М и Ω типа, игле прибадаче, бронзане и сребрне фибуле украшене урезивањем и пунктирањем, са различитим геометријским и зооморфним мотивима, сребрне тордиране двојне игле- укоснице, бронзане перле, перле од ћилибара и стаклене пасте, гвоздени мачеви и криви ножеви). Илирски гробови у Качњу код Билеће, откривају раскош и луксуз предмета грчког импорта, од којих се издвајају: пет бронзаних кацига ратника, сребрне наруквице са крајевима који се завршавају у облику змијских глава, сребрна фибула са урезаним симболом свастика- крст, неколико гвоздених фибула, бронзане фибуле, бронзана копча, гвоздена копља и ножеви, као и керамичке посуде. Археолошки материјал, хронолошки је опредијељен у период V вијека прије Христа.http://muzejhercegovine.org/praistorijska-zbirka/

Античка збирка thumb|предња страна сакрофага или поклопца сакрофага Античку збирку претежно чине епиграфски споменици и мањи број покретног археолошког материјала. На подручју Источне Херцеговине, рекогносцирањем је евидентиран већи број античких локалитета из периода доминације римске државе. Археолошка истраживања вршена су на неколико античких локалитета (Паник код Билеће, Љубомирско поље, Мирине у Бихову, Требимља). Од археолошких налаза, издвајају се остаци подних мозаика, фрагменти фреско сликарства, подне и кровне опеке, фрагменти керамичких и стаклених посуда, као и примјерци римског накита (наруквице од стаклене пасте, фибула, бронзане алке) из Паника. Већи део покретног археолошког материјала и остаци подних мозаика чувају се у Земаљском музеју у Сарајеву, док се мањи број предмета налази на сталној поставци у Музеју у Требињу. Епиграфски споменици, надгробне стеле и миљокази, свједоче о важности географског положаја овог подручја кроз које су пролазили антички путеви. Уз трасу пута Нарона (Вид) – Леусиниум (Паник) пронађена је у селу Требимља, надгробна стела Публија Аплија, декуриона муниципација Дилунтум и остаци поклопца дјечијег саркофага са оштећеним натписом. Уз трасу другог пута Епидаурум (Цавтат) – Андербе (Никшићко поље) у Џиварском пољу, пронађена су два миљоказа са натписима: један постављен за вријеме цара Клаудија (датован у 47/48.г.н.е.) и други, са оштећеним натписом, из каснијег периода, приписује се царевима Валенсу и Валентијану.http://muzejhercegovine.org/arheolosko-odjeljenje/

Средњовјековна збирка thumb| Позлаћена мамуза жупана Грда