Панцер V (Sd.Kfz. 171) је био немачки средњи тенк који се користио у последња 24 месеца Другог светског рата.
Развој Како се комбинација тенкова Панцер III и Панцер IV показала успешном на ратиштима у западној Европи и северној Африци Немачка је још 1940. године обуставила сав развој потенцијалних нових модела сматрајући да ће добити рат пре него што они постану застарели. Неугодно изненађење борбених сусрета тих модела са Т-34 и КВ-1 у Совјетском Савезу је разбило то уверење и довело до тога да је у новембру 1941. Хитлер издао наредбу о производњи новог тенка који ће првобитно имати име Панцер V. Такмичење за изградњу новог тенка између Шкоде, Дајмлер-Бенца и МАН-а је добио овај потоњи у лето 1942. са својом унапређеном копијом совјетског Т-34. Почетак производње новог тенка догодио се тек у децембру 1942. године. По наређењу Хитлера овај тенк добија 1944. године име Пантера .
Рад на наследнику Панзер IV серије је почео још 1937. Развој је био спор, тако да су се тек 1941. појавила два прототипа. Произвођачи су били Хеншел (модел VK 3001 (H)) и Порше (модел VK 3001 (P)). Спадали су у класу тенкова од 30 до 35 тона. Одустало се од даљег развоја и приоритет је добио чувени тенк Тигар. Када је немачка војска јуна 1941. напала Русију доживела је непријатан шок у виду тада монструозног тенка из КВ серије као и за класу лакшег Т-34. Руске оклопне јединице тада још нису комуницирале радијом, нити су биле довољно обучене, тако да нису имале већег утицаја на развој ситуације све до Стаљинградске битке.
Као одговор на ово, Хитлер је 25. новембра 1941. наредио да се почне развој новог 30-тонског тенка наоружаног са 75-{mm}- топом. За куполу је био задужен Рајнметал-Борсиг док су тело тенка радили Дајмлер-Бенц и МАН. Марта 1942. Дајмлер-Бенц је први представио прототип VK 3002 који је био базиран на претходно одбаченом VK 3001. Ово је у суштини било модификовани Т-34. Постојале су две верзије са различитим суспензијама.
МАН је завршио своју верзију почетком пролећа 1942. маја 11. 1942. VK 3002 је званично назван Пантер, а одмах затим је 14. маја одржан упоредни тест прототипова, после чега је МАН-ов званично пуштен у производњу иако је пре тога Хитлер наредио да се направио 200 тенкова које је Дајмлер-Бенц представио. Одлука је преиначена након проблема који су уочени, а за које би било потребно време да се исправе. Велики проблем би такође представљала велика сличност између Пантера и Т-34. Чак је и Шкода представила свој модел назива Т-25 заснованог на Т-34, али је и он одбачен.
Производња је била зацртана за децембар 1942. И то са 75-{mm}- топом L/100, на коме је инсистирао Хитлер лично. Пошто топ дужине Л100 још увек није био развијен прешло се на краћи, KwK 42 L/70, који је био у стању да пробије оклоп дебљине 150-{mm}- на растојању од 1000-{m}- и тиме постигне боље резултате од Тигровог 88-{mm}- топа. Овиме је добијен изврстан тенк практично без мана. Уграђивање широких гусеница и јаког мотора је омогућило мањи специфични притисак и тиме се добило на управљивости. Ово је такође први немачки тенк са оклопом “под углом”. За разлику од Т-34 серије, Пантер је имао велике преклапајуће точкове као и првокласну суспензију чиме су омогућене велике брзине по лошем терену.
Прва серија од 20 комада је названа Панцеркампфваген V Пантер Аусферунг А и разликовала се од касније серије А. Били су лако оклопљени (60-{mm}- предњег оклопа), са мотором од 600КС (Мајбах ХЛ 210 П 45) И раном верзијом KwK 42 L/70 топа. Ови модели су касније названи Д1 и коришћени само за тренинг и обуку.
У децембру 1942. почела је са производњом нова серија – D. Наређена је производња од 250 комада до 12. маја 1943, а наредних 750 да буду готови што пре. Први Пантер верзије D је изашао из фабрике 11. јануара 1943. Главна унапређења су боља оклопљеност, нова верзија топа, као и купола. Првих 250 тенкова везије D је имало исте моторе као и Д1, а главна бољка је био бочни оклоп од само 40 до 50 милиметара. Прво борбено служење Пантер је доживео у операцији Цитадел, другачије званом Курска битка. Са њиме се први пут појавио и ловац на тенкове Фердинанд (Сд. Кфз 184). Многи нису ни учествовали због проблема са мотором, трансмисијом и суспензијом који су тек касније решени. Сам Хајнц Гудеријан је признао да су превише подложни пожару. Само 43 Пантера од почетних 250 је било у исправном стању. Следећих 600 тенкова из серије су добили обележје Д2. Имали су ливену командирову турелу, јачи мотор од 700КС (ХЛ 230 П 30) као и додатни оклоп са стране.
Следећа верзија је била најбројнија у бици на Нормандију. То је верзија А, и до маја 1944. укупно 2200 Пантера ове серије је урађено. Урађена је нова купола, додат куглични МГ34 у предњем оклопу, као и држач на куполи за МГ34 који се користио против авиона. За време експлоатације, укупно пет различитих издувника је коришћено.
Претпоследња и најбројнија серија припада верзији Г. Са производњом је почето марта 1944. и до априла 1945. је произведено око 2950 тенкова. Визир на предњем оклопу за возача је уклоњен, а касније је додат перископ. Редизајниран је простор за мотор као и издувни систем. Такође је било планирано да се користе челичне облоге на точковима уместо гумених, али је само мала серија од 24 тенка произведена са овим додатком.
Последња генерација није практично ни постојала али би имала доста боље перформансе. Верзија Ф би имала бољу оклопљеност, тотално нову уску куполу (Шмалтурм), и KwK L/100 и само са челиком обложеним точковима. Само један прототип је комплетно урађен док постоје непотврђене информације да их је урађено још неколико између априла 20—23. тако да је могуће да су учествовали у борби.
Производња мини|усправно|Производна трака Пантер тенкова МАН дизајнерско решење је такође имало боље газно решење, лакше одржавање топа, бољу мобилност услед боље суспензије, шире гусенице и већи резервоар за гориво. Основни челични прототип је креиран септембра 1942 године И после тестирања у Кумерсдорфу је и официјелно прихваћен. Моментално је пуштен у производњу. Старт производње је ипак одлаган највише јер је било тек неколико машина које су биле потребне за изградњу трупа. Први тенкови су завршени у децембру и имали су великих проблема са поузданошћу углавном као данак журби у изради. Потражња за овим тенком је била толико велика да је производња ускоро проширена изван МАН-а у фабрике: Daimler-Benz, Maschinenfabrik Niedersachsen Hanover i Henschel & Sohn. Иницијални план је био да се производи 250 тенкова месечно у МАН фабрици у Нирнбергу. Ова цифра се касније повећала на 600 јединица месечно у јануару 1943. Упркос напорима овај амбициозни план никада није остварен услед прекида изазваних савезничким бомбардовањем И проблема у производњи. Производња у 1943 години је била 148 возила месечно. 1944 производња је порасла на 315 тенкова месечно док је свој врхунац постигла у јулу са 380 возила. Производња је завршена крајем Марта 1945 када је укупан број произведених возила достигао цифру око 6000. Број возила на фронту је достигао свој врхунац у Септембру 1944 године када је оперативно било 2304 тенкова овог типа, али је истог месеца пријављен и рекордан број губитака: 648.
Савезничко бомбардовање Мајбах фабрике мотора наведено је као прва препрека у продукцији Пантер И Тигар тенкова. Она је бомбардована у ночи између 27 и 28. априла 1944 године и производња је угашена на пет месеци. Бомбардовање Пантер производних линија је почело разарањем ДМ фабрике 6. августа 1944 И поново у ноћи између 23 и 24. августа. Ман фабрика је бомбардована 10 Септембра, 3 Октобра и 19 Октобра 1944, и поново 3. јануара и 21. фебруара 1945. МНХ Фабрика није нападнута до 14 и 28. марта 1945. Као додатак сметњи у производњи тенкова, бомбардовања су такође довела и до великог пада у производњи резервних делова. Производња резервних делова је опала са 25-30% у 1943 на 8% у јесен 1944. Ово је само продубило проблем са поузданошћу и бројем оперативних Пантера тако да су се покварени тенкови често растурали ради добијања резервних делова. Пантер је био треће највише произвођено оклопно возило у Немачкој током другог рата, после СтуГ III (9408 комада) и Панзер IV (8298 комада).
Продукција по типу возила МоделБројДатумНапоменаПрототип211/42V1 I V2Ausf. D8421/43 do 9/43Ausf. A2,1928/43 do 6/44Такође знан као Ausf. A2Ausf. G2,9533/44 do 4/45Befehlspanzer Panther3295/43 do 2/45КонверзијаBeobachtungspanzer Panther4144 do 45КонверзијаBergepanther34743 do 45
Продукција у зависности од произвођачаПроизвођач% од укупног бројаMaschinenfabrik Augsburg-Nürnberg (M.A.N.)35%Daimler-Benz31%Maschinenfabrik Niedersachsen-Hannover31%Остали3%
Производња тенкова Пантер Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Укупно 194341859781651602021201972572092991768 19442792562703113453703803503352783182853777 1945211126102?439
Укупно за период од јануара 1943 до марта 1945 године било је направљено 5984 танка «Пантер».
Трошкови производње
Производња Пантер тенка је коштала око 117,000 Рајхсмарака(РМ). Трошкови производње неких других возила су: СтуГ III 82.500 РМ, Панцер III 96.163, Панцер IV 103.462 и 250.800 за Тигра I. Ове цене не укључују трошкове наоружања и радио опреме. Ако узмемо просечну цену по тони Пантер је био најекономичнији Немачки тенк у Другом светском рату. Такође треба узети у обзир да су трошкови израде опадали током рата као резултат сталних напора Немачке индустрије да оптимизује производни процесс. Пример је цена Тигра I која је у раној производњи била 800,000 РМ док се током 1944 године спустила на 250,000 РМ.
Мотор
Првих 250 Пантера су имали Maybach HL 210 P30 мотор, V-12 бензински агрегат који је имао 650 кс са 3000 обртаја и имао је три једноставна филтера за ваздух. Почев од Маја 1943 Пантери су добијали Maybach HL 230 P30 V-12 мотор од 690 кс. Како би се остварила уштеда алуминијума блок мотора од лагане легуре је замењен блоком од ливеног гвожђа. Вишестепени “Циклон” филтери су додати да аутоматизују неке од процеса уклањања прашине. У пракси је због коришћења бензина лошег квалитета излазна снага мотора је била смањена. Са капацитетом од 700 литара горива Пантер је могао да пређе 97-190 км на путу или 64-80 км на отвореном терену.Maybach HL 230 P30 V-12 је мотор веома компактног дизајна са минимумом простора између цилиндара. Радилица је састављена од седам дискова сваки са спољним котрљајућим лежајевима. Побољшани лежајеви су додати у новембру 1943 године пошто су првобитни били чест узрок кварова. Одељак мотора је дизајниран тако да буде водоотпоран како би тенк био у могућности да прелази потопљене површине. Резултат је био слабо проветрен моторни простор који је често доводио до прегревања. У првим верзијама доводи горива су били од порозног материјала што је доводило до цурења горива и пожара. Додатна вентилација је инсталирана како би се отклонили ови проблем али они су били само ублажени. Пантер је иначе имао додатну заштиту између моторног И дела за посаду што је спречавало ширење пожара. Мотор је током времена постао поузданији мада је просечан животни век мотора био од 1000 до 1500 km.
Оклоп мини|Попречни пресек оклопа тенка Пантер