Љути До је насељено мјесто у Дабарском пољу, општини Берковићи, у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 235 становника.
Географија Насеље се налази у јужном дијелу Републике Српске, на сјеверозападном ободу Дабарског поља, које представља једно од највећих и најзначајнијих крашких поља у регији Источна Херцеговина. Простор Љутог Дола и Поткома (који је припојен 2013. године у једну Мјесну Заједницу) карактерише типичан херцеговачки крашки рељеф гдје се плодне плоче у пољу смјењују са стрмим брдским ободима и бројним пећинама и крашким јамама, међу којима је најпознатија дјелимично истражена пећина Ратковача у Поткому. У народу се читав овај крај Дабарског поља традиционално назива Дабар.
Хидрографија Овај крај је изузетно богат изворима, периодичним водотоковима и потоцима који се активирају у кишним периодима године. Кроз ово подручје протиче ријека Опачица, позната херцеговачка понорница укупне дужине од око 14 километара. Опачица извире и протиче кроз сјеверни обод поља, а приликом обилних зимских падавина често плави околне путеве ка Поткому. Непосредно поред пећине Ратковача у Поткому формира се и веома атрактиван водопад ријеке Опачице, висине преко 150 метара, који се током оштријих херцеговачких зима потпуно заледи и ствара фасцинантну ледену фигуру.
Природна богатства Подручје је традиционално познато по узгоју квалитетног херцеговачког дувана, као и по воћарству (јабучасте, коштуничаве, језграсте и јагодасте врсте воћа). Околна брда су изузетно богата самониклим љековитим биљем (нарочито пелин, жалфија и тимијан) и разноврсним шумским плодовима.
Историја и културно насљеђе На простору Поткома налазе се сљедеће заштићене знаменитости: Средњовјековна некропола стећака „Радовац” — Ова велика и изузетно значајна некропола у селу Потком проглашена је од стране Владе Републике Српске за непокретно културно добро од великог значаја. Броји укупно 244 видљива стећка који потичу из XIV и прве половине XV вијека. Некрополом доминирају стећци у облику сандука и сандука са монолитним постољима, док су на 23 споменика евидентирани украси, а на два крстасти натписи. Претпоставља се да је укупан број споменика већи, будући да је терен склон тоњењу.
Цркве и духовни живот
На подручју насеља Љути До и Потком постоји дуга традиција и континуитет православног духовног живота, што доказују како средњовековни археолошки локалитети, тако и новији парохијски храмови.
Остаци старе цркве Светог Илије (Црквиште) — Налазе се у Поткому, у засеоку Павловина. Према археолошким и историјским изворима, ова црква потиче из XIV или XV вијека, а њени ктитори били су чланови локалне средњовековне племићке породице Пићевићи. Црква је порушена убрзо након успостављања османске власти у овом крају, између 1480. и 1490. године, након чега су остали сачувани само темељни зидови до висине од 55 центиметара. Локалитет је вјековима био потпуно запуштен и зарастао у коров. Из заборава је отргнут 1969. године, када је тадашњи парох, отац Симеон Биберџић, покренуо и предводио акцију откопавања темеља. Међу мјештанима Поткома и данас живи снажно народно предање да је локација цркве откривена захваљујући упечатљивим сновима појединих сељана, којима се јављао монах показујући им тачно мјесто гдје се скривају темељи древне светиње.
Храм Вазнесења Господњег — Овај православни храм, карактеристичне хумске архитектире представља важан духовни стуб локалног становништва кроз историју. Црква у Љутом Долу је активни богослужбени објекат који припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Она употпуњује слику о богатом хришћанском насљеђу овог краја. У непосредној близини овог храма налази се и познати извор питке воде Црњеник. Храм су саградили мјештани Љутог Дола давне 1906. године. Главни мајстор који је водио градњу био је протомајстор Никола Стајчић. Током Првог свјетског рата, аустроугарске власти су скинуле и однијеле велико црквено звоно како би га претопиле у топове.Чудо током Другог свјетског рата се догодило када су Усташе током рата (1941–1945) похарале и запалиле унутрашњост цркве, међутим, иако је већи дио унутрашњости изгорио, дрвени иконостас са иконама Христа и Богородице је чудесно преживио ватру и дан-данас краси овај храм након послијератне обнове. Храм и стара сеоска школа у порти потпуно су обновљени и рестаурирани 2006. године, када је свечано прослављено 100 година постојања ове светиње.
Становништво Према званичним подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине и Републичког завода за статистику Републике Српске, на попису из 2013. године забиљежено је сљедеће стање:
Година пописа Становништво 1991. 316 2013. 235
Доминантно становништво у насељу чине Срби.
Презимена Презимена и породице које настањују или воде поријекло из овог мјеста су: Терзић Медан Миливојевић Рупар Радан Самарџић Миловић Михић Џомбета Јањош Павић Солдатић Пиљевић Граховац Окука
Знамените личности Данило Солдатић, народни херој Југославије
Види још Општина Берковићи Источна Херцеговина
Референце
Спољашње везе Званична страница општине Берковићи Туристичка организација Републике Српске — Берковићи