Баљковица Доња је насељено место у граду Зворник, Република Српска, БиХ. На попису становништва 2013. године Баљковица Доња је имала 169 становника.
Географија Налази се на надморској висини између 200 и 300 -{м}-, површине 1,01 -{км}-² на удаљености око 13 -{км}- од Зворника. Насеље је збијеног зипа и припада месној заједници Петковци. Смештено је на брдовито-брежуљкастом терену, кроз атар који је углавном сачињен од обрадивог земљишта са нешто белогоричне шуме, протиче река Сапна.
Историја На подручју села постоји више средњовековних некропола, на локалитету Срнине се налази 31 стећак, на Мраморићу 7, на Класи 2 и на локалном гробљу 6 стећака. Стећак код сеоске чесме је у облику саркофага, украшен је биљном орнаментиком и стилизованим спиралама. За време Првог светског рата из села је солунски добровољац био Петар Бујић. Током Другог светског рата погинуло је 8 цивила, а у Одбрамбено-отаџбинском рату је погинуло 9 бораца ВРС. Испред Дома културе је 1954. године подигнуто спомен-обележје за 36 погинулих бораца НОВЈ из овог и околних села, а 2000. године за погинуле борце ВРС из овог места.
Становништво Баљковица Доња је 1879. године имала 27 домаћинства и 160 становника, од чега је 138 муслимана и 22 православаца. Године 1885. је имала 222, а 1921. године као два села, Доња Баљковица Српска и Доња Баљковица Турска, имала је 273 становника. Као јединствено село Баљковица Доња је 1948. имала 158 становника. Према попису становништва из 2013. године насеље је имало 62 домаћинства и 169 становника, већински је било насељено Србима.
Националност 2013. 1991. 1981. 1971. Срби 129 (76,3%) 289 (84,5%) 257 (100%) 198 (88,4%) Муслимани — 50 (14,6%) — 23 (10,3%) Бошњаци 40 (23,7%) — — — Црногорци — — — 2 (0,9%) Хрвати — 1 (0,3%) — — Македонци — — — 1 (0,4%) остали — 2 (0,6%) — — Укупно 169 342 257 224
Родови У Баљковици Доњој су 2017. године живеле породице Јаћимовићи и Јеркићи које славе Јовањдан, Бабићи, Ивановићи, Радовићи, Ребићи, Савићи, Стојановићи и Цвјетиновићи које славе Аранђеловдан, Бујићи славе Митровдан, Гајићи и Пантићи славе Никољдан, Готовац славе Ђурђевдан, Перићи славе Зачеће Светог Јована Крститеља и Ристићи и Стевићи славе Илиндан. Раније је у селу живела муслиманска породица Ђулић. Преци данашњег становништва већином су се доселили из Црне Горе и Херцеговине.
Образовање и привреда У селу је 1947. године отворена четворогодишња основна школа, а 1979. године је изграђена нова школска зграда и прерасла је у осмогодишњу школу „Иво Лола Рибар”. Школа је престала да ради 1992. године, а 1997. је отворена као подручно одељење ОШ „Свети Сава” из Зворника. Од 2002. године је у саставу ОШ „Десанка Максимовић” из Челопека, а 2014. године је радила као деветогодишња школа.
Село има три православна гробља, најближа православна црква је у селу Шетићи, а најближе џамије су у селима Ђулићи и Клиса. Дом културе је изграђен 1949. године, у њему је смештена сеоска амбуланта и Омладински дом. У селу су 2015. године радиле две трговинске и једна угоститељска радња и две ауто-школе. Село је добило електричну енергију 1966/67. године, а фиксну телефонску мрежу 1982. године. Први водовод је изграђен 1978. а други 2000. године. Кроз село пролази регионални пут Сапна—Каракај, док су сеоски путеви асфалтирани 1978. године.
Види још Град Зворник Република Српска
Референце
Литература
Литература
Спољашње везе Званична интернет презентација града Зворника
Категорија:Насељена места у Зворнику Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини