Кале (Златско кале) је археолошки локалитет у насељу Злата, око 7 -{km}- југоисточно од Житног Потока и 13,5 -{km}- северозападно од Царичиног града (општина Прокупље). На овом потесу су, на надморској висини од око 339 -{m}-, откривни остаци већег рановизантијског утврђења, које је тренутно највеће налазиште из тог периода у Србији. Златне кале Према записима Каница, који је забележио димензије од око -{180 x 420 m}-, Дероко и Радојчића који помињу распростирање на око 500 -{m}- и одбрамбене рововеА. Дероко, С. Радојчић, Византијске старине у Јабланици и Пустој Реци, Старинар 1950, 178., претпоставља се да је величина града била 9 или 10 -{ha}- и да је била слична величини Царичиног града.
Утврђење се налазило на благо уздинутом платоу изнад данашњег села простире се благо насеље које се, изгледа састоји из доњег и горњег града. Масивни зид од опека наставља се према реци на којој још увек постоје остаци масивне бране зидане опеком. 1972. године приликом копања водоводног канала уништени су делови појединих грађевина унутар насеља и откривен део пода са мозаиком, који је вероватно припадао базилици.Ф. Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века
Старији истраживачи (фон Хан, Ракић, Еванс и Каниц) затекли су остатке у бољем стању, али је овај материјал током времена коришћен за градњу савремених објеката или је поломљен и расут по терену.
На локалитету су се налазили остаци две цркаве са мозаицимаФ. Месеснел, Ископавање Царичина Града код Лебана год. 1937, Старинар 1938, 198.. Од археолошком материјала у старијим истраживањима откривени су епиграфски споменици, римски и византијски новацА. Красовски, Старине лесковачке околине, Старинар 1928-1930, 205..
Види још Списак археолошких налазишта у Србији Царичин град Бедеријана
Референце
Литература
Спољашње везе
Златне кале
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Историја Прокупља