Арапски бројеви

мини|десно|300п|Арапски бројеви мини|250п|Дугмад за унос цифара телефона

Арапски бројеви (или индо-арапски бројеви; -{"Fibonacci, in a book of 1202, brought the Indo-Arabic numerals, with their zero cypher and decimal point, into European culture."; "... these characters are more appropriately called at least Indo-Arabic numerals."}-) назив је за следећих десет цифара: 0 (нула), 1 (један), 2 (два), 3 (три), 4 (четири), 5 (пет), 6 (шест), 7 (седам), 8 (осам), 9 (девет). У бројевном систему с базом 10, с тих десет цифара се може представити било који жељени број.

Настанак Хиндуском научнику Абу Машару (-{abu-Mas’har}-, + 886., родом из Балха у Хорасану, а живео је у Багдаду) који је донео на Ал Мансуров двор астрономско дело -{Sindhind}- приписује се увођење хиндуске аритметичке науке са њеним нумеричким системом (који се на арапском зове -{Hindi}-), као и увођење ознаке за нулу. -{G. Coedès}- у -{Bulletin School of Oriental Studies, vol. VI (1931)}-. pp. 323–8, бележи појаву арапских бројева и нуле рано у седмом веку у Индокини много пре њихове појаве у правој Индији. И -{zero}- (нула), која је дошла у енглески из неког италијанског облика, и -{cipher}- (нула), која се појавила у енглеском око 200 година раније, долазе од ар. -{sifr}-. То је превод санскритске речи која значи празан. Према једном сиријском извору који цитира -{F. Nau}- у -{Joyrnal asiatique, ser. 10, viol. XVI}- (1910). pp. 225. и д., бројеви су били познати неком Сиријцу у манастиру у Кинасрину год. 662.

Према томе, -{al-Fazârijy}-, преводиоцу хиндуских дела, припада заслуга што је арапски свет упознао с хиндуским начином означавања бројева. Таблице Мухамеда Ал Хорезмија и -{Habasha al-Hâsiba}- (између 867. и 874) су прошириле њихову употребу свуда у арапском свету.

Међутим, арапски математичари и астрономи су били спори у прихватању овог ингениозног хиндуског проналаска. Још у једанаестом веку налазимо -{abu-Bakra Myhammada al-Karajija}- (неправилно -{Karkhi}-, (између 1019. i 1029) да пише у свом делу -{al-Kâfi fi al-Hisàb}- (довољна количина у аритметици) све бројке словима. Други, поводећи се за старом семитском и грчком праксом, употребљавали су слова алфабета -{hisab al-jymmal}-. -{Ahmad al-Nasawi}- из Насе у Хорасану, (ca. 1040), чије дело -{al-Myqnifi al-Hisâb al-Hindi}- (доказивач хиндуског рачунања) објашњава дељење разломака и вађење квадратног и кубног корена скоро на најсавременији начин, употребљавао је индијске бројеве, као што је пре њега учинио Мухамед Ал Хорезми.

Усвајање и ширење Кина thumb|250px|Гвоздена плоча са магичним квадратом реда 6 на персијским/арапским бројевима из Кине, датира из династије Јуан (1271–1368).

Кинески нумерички системи који су користили позициону нотацију (као што су систем бројевних штапића и Суџоу бројеви) били су у употреби у Кини пре увођења арапских бројева, а неке је у средњовековну Кину увео муслимански Хуејски народ. Почетком 17. века шпански и португалски језуити увели су арапске бројеве у европском стилу.

Кодирање

Десет арапских бројева је кодирано у готово сваком скупу знакова дизајнираном за електричну, радио и дигиталну комуникацију, као што је Морзеов код.

Они су кодирани у ASCII на позицијама од 0x30 до 0x39. Маскирање на нижа четири бинарна бита (или узимање последње хексадецималне цифре) даје вредност цифре, што је било од велике помоћи у претварању текста у бројеве на раним рачунарима. Ове позиције су наслеђене у Јуникоду. EBCDIC је користио различите вредности, али је такође имао нижа 4 бита једнака вредности цифара.

ASCII бинарноASCII окталноASCII децималноASCII хексадецималноЈуникодEBCDICхексадецимално00011 00000604830U+0030 DIGIT ZEROF010011 00010614931U+0031 DIGIT ONEF120011 00100625032U+0032 DIGIT TWOF230011 00110635133U+0033 DIGIT THREEF340011 01000645234U+0034 DIGIT FOURF450011 01010655335U+0035 DIGIT FIVEF560011 01100665436U+0036 DIGIT SIXF670011 01110675537U+0037 DIGIT SEVENF780011 10000705638U+0038 DIGIT EIGHTF890011 10010715739U+0039 DIGIT NINEF9

Поређење са другим цифрама

+Преглед бројевних система Симбол Користи се са писмима Бројеви 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 многа арапски бројеви 𑁦 𑁧 𑁨 𑁩 𑁪 𑁫 𑁬 𑁭 𑁮 𑁯 браманско брамански бројеви ० १ २ ३ ४ ५ ६ ७ ८ ९ деванагарско деванагарски бројеви ০ ১ ২ ৩ ৪ ৫ ৬ ৭ ৮ ৯ бенгалско–асамеско бенгалски бројеви ੦ ੧ ੨ ੩ ੪ ੫ ੬ ੭ ੮ ੯ гурмушко гурмушки бројеви ૦ ૧ ૨ ૩ ૪ ૫ ૬ ૭ ૮ ૯ гујаратско гујаратски бројеви ୦ ୧ ୨ ୩ ୪ ୫ ୬ ୭ ୮ ୯ одијско одијски бројеви ᱐ ᱑ ᱒ ᱓ ᱔ ᱕ ᱖ ᱗ ᱘ ᱙ санталиско санталиски бројеви 𑇐 𑇑 𑇒 𑇓 𑇔 𑇕 𑇖 𑇗 𑇘 𑇙 шарадско шарадски бројеви тамилско тамилски бројеви ౦ ౧ ౨ ౩ ౪ ౫ ౬ ౭ ౮ ౯ телушко ೦ ೧ ೨ ೩ ೪ ೫ ೬ ೭ ೮ ೯ канадско ൦ ൧ ൨ ൩ ൪ ൫ ൬ ൭ ൮ ൯ малајаламско малајаламски бројеви ෦ ෧ ෨ ෩ ෪ ෫ ෬ ෭ ෮ ෯ синхалско синхалски бројеви ၀ ၁ ၂ ၃ ၄ ၅ ၆ ၇ ၈ ၉ бурманско бурмански бројеви ༠ ༡ ༢ ༣ ༤ ༥ ༦ ༧ ༨ ༩ тибетанско тибетански бројеви ᠐ ᠑ ᠒ ᠓ ᠔ ᠕ ᠖ ᠗ ᠘ ᠙ монголско монголски бројеви ០ ១ ២ ៣ ៤ ៥ ៦ ៧ ៨ ៩ кмерско кмерски бројеви ๐ ๑ ๒ ๓ ๔ ๕ ๖ ๗ ๘ ๙ тајско тајски бројеви ໐ ໑ ໒ ໓ ໔ ໕ ໖ ໗ ໘ ໙ лаошко ᮰ ᮱ ᮲ ᮳ ᮴ ᮵ ᮶ ᮷ ᮸ ᮹ сунданско сундански бројеви ꧐ ꧑ ꧒ ꧓ ꧔ ꧕ ꧖ ꧗ ꧘ ꧙ јаванско јавански бројеви ᭐ ᭑ ᭒ ᭓ ᭔ ᭕ ᭖ ᭗ ᭘ ᭙ балијско балијски бројеви арапско источни арапски бројеви персијско / дарско / паштунсо урдско / шахмуко - ፩ ፪ ፫ ፬ ፭ ፮ ፯ ፰ ፱ ттио-семитско ефиопски бројеви 〇 一 二 三 四 五 六 七 八 九 источно азијско кинески бројеви

Види још Рачунање

Напомене

Референце

Литература

.

Спољашње везе

-{History of Counting Systems and Numerals. Приступљено 11 December 2005.}- -{The Evolution of Numbers . 16 April 2005.}- -{Development of Hindu Arabic and Traditional Chinese Arithmetic }- -{O'Connor, J. J. and Robertson, E. F. Indian numerals. November 2000.}- Историја бројева -{Arabic numerals}- -{Hindu-Arabic numerals}- -{Numeral & Numbers' history and curiosities}- -{Gerbert d'Aurillac's early use of Hindu-Arabic numerals at Convergence }-

Категорија:Бројеви