У поезији станца је јединица у оквиру веће књижевне поетске форме. У модерној поезији, најчешће се поистовећује са строфом. Станца се састоји од груписаних строфа, раздвојених новим редом, са одређеним ритмом и шемом и устаљеним бројем редова:
2 реда = Куплет 3 реда = Терцет 4 реда = Катрен 5 реда = Синквен 6 реда = Сестет 7 реда = Септет 8 реда = Октава
Остале врсте станци::
Баладна станца Бурнсова (Шкотска) станца Отава рима Сицилијанска октава Спенсерова станца Баласијева станца Оњегинова станца Терца рима
Примери Примери станце су многобројни, посебно у средњовековној књижевности, код трубадура, али и Дантеа, Петрарке, Бокача. Станце су суптилне код Шекспира, повезане заједничком римом, као у Сонету 116::
Спој верних душа, сметња не ремети. |\ А љубав није љубав, коју свако | \ С променом мења, ил' ако се сети | / Једна станца Да с неверником изневери лако. |/
О, не! Љубав је тек кула светиља |\ Што гледа буре и њихову пену | \ Она је звезда, висока водиља, | / Једна станца За залуталу барку. Ни времену |/
Играчка није, мада су румена |\ Лица под њеном косом која чека; | \ О, љубав нема промена, ни мена | / Једна станца Већ траје док је света и века. |/
Ако ја грешим, мој стих је лаж тада |\ И нико није волео никада. |/ Куплет
Категорија:Метрика Категорија:Песничке форме