Хргуд је насељено мјесто и истоимена ниска планина у регији Источна Херцеговина, на југу Босне и Херцеговине. Простире се у динарском правцу исток—запад и обухвата површину од око 30 квадратних километара.„Планина Хргуд — Географски преглед”, Динарско горје.

Након потписивања Дејтонског мировног споравума 1995. године, преко овог платоа је повучена међуентитетска линија разграничења која је физички подијелила како саму планину, тако и предратно насељено мјесто Хргуд између Републике Српске (Oпштина Берковићи) и Федерације БиХ (град Столац).„Територијална подјела насеља Општине Столац”, статистика.ба.

Географске карактеристике Планина је грађена од кречњака горњекредне старости, због чега рељеф карактеришу изразити крашки облици попут вртача, шпиља и подземних водених токова. Са јужне стране омеђена је стрмим одсјеком према долини ријеке Брегава, са источне стране према Дабарском пољу, док се на сјеверу попречним гребеном Ком веже за огранке планине Трусина.

Хргуд има неколико врхова који прелазе 1.000 метара надморске висине, смјештених претежно на јужној страни гребена. Највиши врх је Велики Парић са 1.109 метара надморске висине (на појединим топографским картама забиљежен и као 1.112 м), а значајнији врхови су још и Градина (1.077 м), Градац (1.066 м), Плеша (1.057 м) и Бубањ (1.040 м). Према сјеверу, висина платоа постепено опада испод 1.000 метара. Планински простор је дјелимично прекривен ниском шумом и грмљем, док у унутрашњим крашким долинама обилује квалитетним пашњацима и ливадама.„Легенда и географија планине Хргуд”, Глас Стоца.

Енергетски потенцијал (Ветроелектрана Хргуд) Због специфичног географског положаја и константних вјетрова велике брзине, плато Хргуд је препознат као један од најзначајнијих локалитета за обновљиве изворе енергије у Источној Херцеговини. На овом простору Мјешовити холдинг „Електропривреда Републике Српске” (ЕРС) развија капитални пројекат изградње Ветроелектране „Хргуд” укупне инсталисане снаге 60 МВ. Пројекат предвиђа постављање 10 савремених вјетроагрегата појединачне снаге 6 МВ, са очекиваном годишњом производњом од око 160 ГWх електричне енергије, што има велики економски и развојни значај за буџет општине Берковићи кроз концесионе накнаде.„ЕРС покреће пројекат ветроелектране Хргуд”, Балкан Греен Енергy Неwс.„Пројектна документација: ВЕ Хргуд” , Званична страница ЕРС.

Авионска несрећа из 2004. године мини|десно|250p|Саобраћајни знак за Меморијал Бориса Трајковског код Хушковића Планина Хргуд је у јавности региона постала позната 26. фебруара 2004. године, када је усљед изузетно лоших временских услова (густа магла и киша) у њен крашки масив ударио авион у којем се налазио тадашњи предсједник Републике Македоније, Борис Трајковски, заједно са члановима своје делегације и посадом. У овој несрећи није било преживјелих, а на мјесту пада подигнут је споменик обољежен званичним државним комеморацијама.

Насељено мјесто Хргуд Прије избијања рата у БиХ, Хргуд је био јединствено и административно цјеловито село у саставу предратне заједничке општине Столац. Повученом међуентитетском линијом, предратно насеље је подијељено на сљедећа два дијела:

Хргуд (Берковићи) Већи, источни дио предратног насеља припао је Републици Српској и ушао у састав новоформиране општине Берковићи. Према коначним и званичним резултатима Агенције за статистику Босне и Херцеговине са пописа становништва из 2013. године, у овом дијелу насеља је живјело 137 становника, који су се сви изјаснили као припадници српског народа.„Општина Берковићи — Попис 2013”, статистика.ба. Становништво се традиционално бави сточарством и производњом планинског херцеговачког сира из мијеха.

Хргуд (Столац) Мањи, западни дио предратног насеља остао је у саставу Федерације БиХ (данас службено Град Столац). Овај дио села је током ратних дејстава претрпио потпуно разарање инфраструктуре и расељавање. Према званичним подацима са пописа из 2013. године, у овом дијелу насеља регистрована су свега 2 становника.„Град Столац — Попис 2013”, статистика.ба.

Демографија Кроз историју званичних пописа биљеже се велике флуктуације у броју становника и етничкој структури услијед послијератне подјеле граница.

Националност 2013. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. Срби 137 281 353 408 501 573 Југословени 7 4 Хрвати 2 2 3 Црногорци 1 остали и непознато 2 1 Укупно 137 281 360 416 505'''''' 576

Референце

Види још

Општина Берковићи Источна Херцеговина

Категорија:Насељена места у Берковићима Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Насеља подијељена међуентитетском линијом