Фијат -{CR.20}- () је италијански једноседи, једномоторни двокрилни ловачки авион. Авион је први пут полетео 1926. године.
Пројектовање и развој мини|лево|150п|инг.Celestino Rosatelli конструктор авиона Фиат -{CR.20}- мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат CR.20 у три пројекције мини|десно|300п|Мотор FIAT A.20 авиона Фиат -{CR.20}- мини|десно|300п|Структура авиона Фиат -{CR.20}- Паралелно са производњом авиона Фиат -{CR.1}-, развијане су верзије са побољшаним карактеристикама летелица, од којих је једна била -{CR.20}-, све остале верзије нису ушле у производњу. Фиат -{CR.20}- је био други масовно произведен авион који је пројектовао инж. Челестино Росатели са својим тимом. У овом пројекту пројектант је усвојио металну конструкцију трупа и крила, сескиплан архитектуру и везу између крила V упорницама (Воренова греда). Први лет је обављен 19. јула 1926. године, у септембру исте године је тестиран, а 1927. ушао је у масовну производњу.
Технички опис
Труп има челичну конструкцију која је обавијена челичном мрежом која формира облик трупаhttp://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Fiat%20CR%2020%20-FC/man.Fiat%20CR.20.htmhttps://ntrs.nasa.gov/citations/19930090620. Предњи део трупа у коме се налази мотор и пилотска кабина су обложени алуминијумским лимом а остатак према репу је облепљен обојеним платном. У трупу се налазила отворена пилотска кабина са ветробранским стаклом и потребним инструментаријумом за сигуран летД. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер се хладњак налазио испред мотора.
Погонска група: Авион је био опремљен са три врсте мотора који су описани у делу Верзије На вратилу мотора је била причвршћена од слојевито лепљеног дрвета двокрака вучна елиса, непроменљивог корака. Хладњак за расхладну течност се налази испред мотора а иза елисе. Резервоар за гориво се налази у трупу авиона иза мотора. Ту је био смештен и резервоар за уље.
Крила су правоугаоног облика са заобљеним угловима и припадају класи са танким профилом. Конструкција им је метална, комбинација челика и дуралуминијума. Има две челичне рамењаче направљене у виду решеткасте греде. Облога крила је од обојеног платна. Конструкција елерона је направљена од дурала а облога од платна. Елерони се налазе само на горњим крилима. Горња и доња крила су међусобно била повезана и укрућена V упорницама направљених од челичних цеви (Воренова греда).
Репне површине се састоје од фиксних стабилизатора (вертикални и хоризонтални) и кормила дубине и правца. Њихова конструкција је као и крила метална а облога од платна.
Стајни орган је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви. Точкови су били независни (нема осовине између њих). Сваки точак је челичном виљушком везан за труп авиона а у стубове ослонце су уграђени уљно-пнеуматски амортизери. У точкове су уграђене кочнице. На репном делу се налазила еластична дрљача.
Наоружање Авион је био наоружан са два, са елисом синхронизована митраљеза, која су се налазила испред пилота на горњој страни трупа, изнад мотора и пуцала су кроз обртно поље елисе.
Верзије Произведен је низ верзија овог авиона, међу њима и хидроавион.
CR.20 - је била прва производна верзија авиона из 1926. модел са мотором -{Fiat A.20}- снаге 410 -{KS}-. Произведено је око 250 комада. CR.20 bis - је модернизовани модел из 1929. који је ушао у производњу 1930. Имао је крила смањене површине, нови стајни трап са уклоњеном осовином и два независна точка са уљно-пнеуматским амортизерима и кочницама. Направљено је 235 авиона -{CR.20 bis}- и -{CR.20 bis AK}-. CR.20 bis AK - је исти као модел -{CR.20 bis}- из 1930. године с тим што је опремљен мотором -{Fiat A.20 АК}- снаге 425 -{KS}-, који је омогућавао боље перформансе авиону на већим висинама. CR.20 Acco - је исти као модел -{CR.20 bis}- из 1930. године с тим што је опремљен мотором -{ Isotta Fraschini Asso Caccia}- снаге 450 -{KS}-. Уградњом новог мотора омогућена је и поправка аеродинамичке линије авиона. Произведено је 204 ових авиона. CR.20 B - је модел са два седишта у тандем распореду, намењен за обуку или комуникацију (авион за везу). Прављени су од модела -{CR.20}- и -{CR.20 bis}-. CR.20 Idro - је хидроавион који уместо стандардног стајног трапа има пар пловака. Прављен је од модела -{CR.20}- и направљено је 46 машина.
Оперативно коришћење Намена авиона Фиат -{CR.20}- је пре свега била ловачка заштита ваздушног простора, ваздушна борба са непријатељским авионима, заштита и пратња својих авиона (бомбардера и транспортера). У поморству му је задатак био да патролира и открива пловне објекте и напада их, врши заштиту бродова и конвоја, лука и линија снабдевања. Поред ових задатака овај авион има и значајну улогу у образовању треба да служи школовању и тренажи пилота.
Авион Фиат -{CR.20}- се производио у периоду од 1927, до 1933. године а произведено је близу 700 примерака свих типова ових авиона. На врхунцу употребе у 1933, -{CR.20}- је попуњавао 27 ескадрила италијанског РВ (-{Regia Aeronautica}-). -{CR.20}- је био главни борбени авион који је користило италијанско ваздухопловство током касних 1920-их и раних 1930-их, пре него што га је заменио Фиат -{CR.32}-. Преостали -{CR.20}- су затим предати у јединице за обуку, где су остали у употреби до касних 1930-их.
Као и -{CR.1}-, -{CR.20}- никада није био борбени авион у правом смислу те речи, али за разлику од -{CR.1}- коришћен је у борби. -{CR.20}- је ушао у службу на време да учествује у завршној фази италијанског освајања Либије, пре него што је био у употреби током целог рата у Абисинији. Ни у једном случају Италијани се нису суочили са ваздушним отпором, па је -{CR.20}- коришћен искључиво као јуришни авионhttp://www.historyofwar.org/articles/weapons_fiat_cr20.html.
Италија је 1933. продала пет -{CR.20}- Парагвају, који је водио Чако рат против Боливије, ови авиони су служили као једини ловци Парагваја до краја рата.
У осам земаља је коришћен а најдуже у Литванији до 1940. године.
Земље које су користиле авион
Види још Ансалдо SVA Нијепор-Делаж NiD-29 СИАИ С.52 Хајнкел HD-19 Фокер D.X Фокер D.XI
Референце
Литература
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија], Беочин: Ефект 1. Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions.
Спољашње везе
Детаљнији подаци о авиону
http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Fiat%20CR%2020%20-FC/man.Fiat%20CR.20.htm https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1602 http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft21467.htm http://www.aviastar.org/air/italy/fiat_cr-20.php http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fiat_cr20.html http://www.wardrawings.be/WW2/Files/2-Airplanes/Axis/2-Italy/01-Fighters/FiatCR.20/CR-20.htm https://www.aeronautica.difesa.it/mezzi/mstorici/Pagine/FIAT-CR-20.aspx https://ntrs.nasa.gov/citations/19930090620
Категорија:Ловачки авиони Категорија:Двокрилци (авиони) Категорија:Војни авиони 1920—1929. Категорија:Фиат авиони Категорија:Италијански авиони Категорија:Италијански ловачки авиони 1920—1929.