Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић — Дедиње” је здравствена установа секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите са седиштем у Београду, у Улици хероја Милана Тепића бр. 1, на територији општине Савски венац.

Историја установа које данас чине КБЦ сеже у прву половину 20. века. Једна од његових најстаријих претеча била је Меморијална болница др Елси Инглис за жене и децу, чија је изградња на Дедињу започета 1922, а која је свечано отворена 1929. године. Болница је до 1945. носила име шкотске лекарке Елси Инглис. Одвојена Болница „Др Драгиша Мишовић” изграђена је после Другог светског рата и почела је са радом 1952. године.

Организационо обједињавање више здравствених установа на Дедињу започето је 1976. године, а Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић — Дедиње” под данашњим именом постоји од 1978. године.

Историја

Меморијална болница др Елси Инглис

После Првог светског рата, Друштво београдских женских лекара покренуло је иницијативу за оснивање болнице намењене женама и деци. Индустријалац Ђорђе Вајферт поклонио је Друштву земљиште на углу тадашњег пута за Топчидер и пута за Дедиње. Под покровитељством краљице Марије, Единбуршки комитет шкотских жена одлучио је да на том месту буде подигнута болница у знак сећања на шкотску лекарку Елси Инглис.

Елси Инглис била је лекарка и оснивачица организације Болнице шкотских жена, чије су медицинске мисије током Првог светског рата деловале и у Србији. После њене смрти 1917. године у Великој Британији је основан Меморијални фонд др Елси Инглис, који је наставио да прикупља средства за помоћ Србији.

Изградња Меморијалне болнице др Елси Инглис за жене и децу започета је у октобру 1922. године. Средства за изградњу обезбеђивана су из више извора. Помоћ је пружило Министарство народног здравља, значајан допринос дао је Меморијални фонд др Елси Инглис из Велике Британије, а средства за Србију прикупљала је и америчка лекарка Розалија Слотер Мортон. Вајферт је, поред уступљеног земљишта, такође учествовао у подршци изградњи болнице.

Болница је свечано почела са радом 10. октобра 1929. године, указом краља Александра I Карађорђевића, док званични општи историјат КБЦ-а наводи да је прве болеснике примила у јануару 1930. године. До 1945. године носила је име др Елси Инглис.

Установа је била намењена лечењу жена и деце, а сиромашни пацијенти и ратна сирочад лечени су бесплатно. У почетку су сви запослени били жене, а у болници је основана и школа за бабице. Први шеф гинекологије и породилишта била је др Славка Михајловић-Клисић.

Због финансијских тешкоћа болница је 1932. године дата у закуп Министарству железница. Током наредних деценија функционисала је у оквиру железничког здравства, а 1978. године ушла је у састав новоформираног клиничко-болничког центра.

Друге установе на Дедињу

У непосредној близини Меморијалне болнице 1930. године, по пројекту архитекте Живана Николића, започета је изградња објекта намењеног одмору београдских жена. У тој згради је после Другог светског рата смештена Специјална дечја болница за плућне болести и туберкулозу.

На имању Друштва београдских женских лекара од 1932. године деловала је и Железничка болница, са хируршким, интерним, дечјим и гинеколошко-акушерским одељењем. После унификације система социјалног осигурања 1947. године постала је део Државног завода за социјално осигурање и отворена за све осигуранике.

Посебан историјски ток имала је Болница „Др Драгиша Мишовић”. Министарство унутрашњих послова ФНРЈ добило је 1948. године грађевинску дозволу за изградњу објекта означеног као „2142”, на парцели између тадашње Улице Стјепана Радића, данашње Улице хероја Милана Тепића, и Љутице Богдана. Болница је почела са радом 1952. године, а њен први директор био је др Велимир Мајсторовић. У почетку је била намењена интерним потребама Министарства унутрашњих послова.

Формирање клиничко-болничког центра

Током седамдесетих година започето је организационо повезивање здравствених установа на подручју Дедиња. У новембру 1976. године Клиничка болница „Др Драгиша Мишовић”, Железничко-саобраћајни медицински центар и Специјална дечја болница за плућне болести и туберкулозу организовани су у јединствен клиничко-болнички центар.

Од 1978. године установа послује под називом Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић — Дедиње”. У његов састав ушле су Болница „Др Драгиша Мишовић”, Железничко-саобраћајни медицински центар, Гинеколошко-акушерска болница, чија традиција потиче од Меморијалне болнице др Елси Инглис, и Специјална дечја болница за плућне болести и туберкулозу.

Више објеката данашњег болничког комплекса, укључујући Болницу за гинекологију и акушерство, Клинику за урологију, зграду геријатрије, Дечју болницу за плућне болести и туберкулозу и пратеће објекте, налази се у оквиру просторно културно-историјске целине Топчидер, која има статус културног добра од изузетног значаја.

Види још Гинеколошко-акушерска клиника Народни Фронт Клинички центар Србије ВМА

Референце

Спољашње везе Званична презентација

Д Категорија:Здравствене установе на Савском венцу