Радио-примопредајник.|мини|десно|300п
Радио-примопредајник је електронски уређај који се састоји од радио-предајника и радио-пријемника. Обично је излазне снаге испод 100 -{W}-, а примјењује се за комуникације преко радио-таласа. Примјери су телефон, телефакс, радар, радио примопредајник и други.
Кориштење одвојених радио-предајника и пријемника на једном мјесту се показало непрактичним већ почетком 20. вијека, па се пришло изради комбинованих уређаја у виду радио-примопредајника.
По конструкцији могу се подијелити на интегрисане и неинтегрисане. Интегрисани имају поједина кола заједничка за пријемник и предајник, и налазе се у једној кутији. Неинтегрисани имају посебне блокове пријемника и предајника, повезане у заједничко кућиште, а израђују се тако да отказ једнога не утиче на рад другога.
Врсте примопредајника Врсте су разне, зависно од типа информација, медијума преноса и других фактора: Радар Телефон Мрежна картица (интернет комуникација) Телефакс Радио
Види још Радио-пријемник Радио-предајник Тјунер
Литература
Principles of Electronic Communication Systems, Louis E. Frenzel, Glencoe/McGraw-Hill. .
Категорија:Електроника