Тејлор Алисон Свифт (; Вест Рединг, 13. децембар 1989) америчка је кантауторка. Позната је по својим аутобиографским песмама, уметничким реинвенцијама и културном утицају. Једна је од најпродаванијих музичарки и прва милијардерка са музиком као главним извором прихода. Својим свестраним талентом, писањем песама и предузетништвом увелико је утицала на музичку индустрију, популарну културу и политику.
Са 14 година је почела професионално да пише песме, а 2005. потписала уговор са дискографском кућом -{Big Machine Records}- како би постала кантри певачица. Издала је шест студијских албума за -{Big Machine}-, почевши од дебитантског албума под називом Taylor Swift (2006). Наредни албум, -{Fearless}- (2008), био је кантри-поп жанра, а његови синглови -{Love Story}- и -{You Belong with Me}- довели су је до мејнстрим славе. Албум -{Speak Now}- (2010) садржао је рок звук, док -{Red}- (2012) чине песме с елементима електронске музике, као и сингл -{We Are Never Ever Getting Back Together}- којим је први пут заузела врх топ-листе -{Billboard Hot 100}-. Напустила је свој кантри имиџ уз 1989 (2014), синт-поп албум који чине успешни синглови -{Shake It Off}-, -{Blank Space}- и -{Bad Blood}-. Писања медија инспирисала су је да изда -{Reputation}- (2017), хип-хоп албум и водећи сингл -{Look What You Made Me Do}-.
Након што је током 2018. потписала уговор с дискографском кућом -{Republic Records}-, издала је еклектични поп албум -{Lover}- (2019) и аутобиографски документарни филм Госпођица Американа (2020). Потом је 2020. издала инди-фолк албуме -{Folklore}- и Evermore, отворила пут ка синт-поп албумима -{Midnights}- (2022) и -{The Tortured Poets Department}- (2024), као и софт-рок албум -{The Life of a Showgirl}- (2025). Такође је поново снимила своја четири албума, уз поднаслов -{Taylor's Version}-, након спора са издавачем -{Big Machine}-. Турнеја The Eras (2023—2024) и њен пратећи концертни филм постали су турнеја и концертни филм са највећом зарадом свих времена. Режирала је музичке спотове и филмове, међу којима и -{All Too Well: The Short Film}- (2021).
Свифт је један од најпродаванијих музичара на свету, са преко 200 милиона продатих плоча. Три пута је проглашена за извођача године од стране Међународне федерације фонографске индустрије. Жена је са највећом зарадом на турнејама, најстримованија жена на платформама -{Spotify}- и -{Apple Music}-, једини женски извођач са шест албума који су достигли врх топ-листа продавши неколико милиона примерака, као и прва милијардерка са музиком као главним извором прихода. Добитница је 14 награда Греми (са рекордне четири освојене награде за албум године), 40 Америчких музичких награда, 40 Билбордових музичких награда и 23 МТВ видео музичке награде. Филантроп је и активни заговорник права извођача и жена.
Детињство Тејлор Алисон Свифт је рођена 13. децембра 1989. године у Вест Редингу, у Пенсилванији. Њен отац, Скот Свифт, је финансијски саветник у компанији „Merrill Lynch”. Одгајен је у Пенсилванији и потомак је три генерације председника банки. Њена мајка, Андреа (рођена Гарнер), је домаћица која је раније радила као извршни директор продаје. Андреа је провела првих 10 година живота у Сингапуру, пре него што се скрасила у Тексасу; њен отац је био инжењер на нафтној платформи који је радио у Југоисточној Азији. Свифтова је добила име по певачу Џејмсу Тејлору; њена мајка је веровала да ће јој име прикладно за оба пола помоћи да започне успешну пословну каријеру. Има млађег брата, Остина, који похађа универзитет Вандербилт. Провела је ране године свог живота на фарми новогодишњих јелки површине четрдесет ари у округу Монтгомери у Пенсилванији и похађала приватну школу „Wyndcroft”. Када је Свифтова имала девет година, породица се преселила у Вајомисинг у Пенсилванији, где је похађала основну и средњу школу. Проводила је лета у викендици њених родитеља у Стоун Харбору у Њу Џерзију и описала ју је као место „где је већина успомена из мог детињства настала”.
Први хоби Свифтове је било јахање коња на енглески начин. Њена мајка ју је ставила у седло када је имала девет месеци и Свифтова је касније учествовала у такмичењима. Њена породица је поседовала неколико коња и шетландског понија. Када је имала девет година, Свифтова је окренула своју пажњу ка мјузиклима и наступала је у обрадама „Бриљантина”, „Ени”, „Збогом птичице” и „Звука музике” у позоришној школи „Berks Youth”. Редовно је путовала на Бродвеј у Њујорку где је имала часове музике и глуме. Ипак, после пар година одлазака на аудиције у Њујорку и неуспеха, Свифтова се заинтересовала за кантри музику. Проводила је викенде наступајући на локалним фестивалима, сајмовима, у кафићима, на такмичењима у караокама, у клубовима, на састанцима извиђача и у болницама. Када је имала једанаест година, након много покушаја, Свифтова је победила на локалном такмичењу талената, отпевавши песму ”Big Deal” Лиен Рајмс и добила је прилику да наступи као предгрупа за Чарлија Данијелса у амфитеатру „Штраустаун”. Ова све већа заинтересованост за кантри музику је изоловала Свифтову од вршњака у средњој школи.
После гледања емисије „Иза сцене” о Фејт Хил, Свифтова је била сигурна да „постоји магична земља по имену Нешвил где се снови остварују и где ја морам да одем”. Отпутовала је са мајком у Нешвил на пролећном распусту да остави демо диск прерада песама Доли Партон и Дикси Чикс у издавачким кућама у улици познатој као Музички ред. Издавачке куће су је одбиле и схватила је да „су сви у том граду желели да ураде исто што и ја. Па сам мислила: морам да нађем начин да будем другачија”. Почела је да изводи америчку химну „Барјак искићен звездама” на спортским догађајима јер је то била шанса да „стане испред 20.000 људи чак и без уговора са издавачком кућом”. Једном приликом, једанаестогодишња Свифтова се поздравила са Џеј-Зијем после извођења химне на утакмици клуба „Филаделфија севентисиксерси”. Када је имала дванаест година, Свифтовој је мајстор за компјутере показао како да свира три акорда на гитари, инспиришући је да напише своју прву песму „Lucky You”. Претходно је победила на националном такмичењу у поезији са песмом ”Чудовиште у мом ормару” али је од тада почела да се фокусира на писање музике. 2003, Свифтова и њени родитељи су почели да раде са музичким менаџером Деном Димтировом. Уз помоћ Димитрова, Свифтова је била модел за компанију „Abercrombie and Fitch” као део њихове кампање о новим звездама, њена песма је била на диску козметичке компаније „Maybelline” и састајала се са великим издавачким кућама. Након извођења сопствених песама издавачкој кући „RCA Records”, осмакиња је добила уговор по ком треба да се побољша и почела је често да путује у Нешвил.
Када је Свифтова имала четрнаест година, њен отац се пребацио у нешвилски огранак компаније „Merrill Lynch” и породица се преселила у кућу на обали језера у Хендерсонвилу у Тенесију. Тејлор је касније описала ово као „невероватну жртву” коју је њена породица поднела. Њена мајка је једном приликом рекла: „Увек смо јој говорили да нисмо то урадили како би ставили храну себи на сто, или покушали да остваримо своје снове.” У Тенесију, Свифтова се школовала у Хендерсонвилу у градској школи. Касније се преместила на Арон академију, једну приватну Хришћанску школу, у којој се нуди школовање код куће. Била је одличан ђак, па је самим тим и добила диплому у 2008. години.
Музичка каријера
2004—2008: Почетак каријере и Taylor Swift
мини|Свифтова на наступу 2007.
Свифтова се преселила у Нешвил када је имала четрнаест година. Због уговора о развијању са „RCA Records”, писала је са искусним текстописцима из Мјузик Роуа, као што су Трој Вергес, Брет Биверс, Брет Џејмс, МакМеканали и браћа Ворен. Касније је почела дуготрајну сарадњу са Лиз Роуз. Свифтова ју је видела на догађају који је организовао „RCA” и предложила јој да сарађују. Почеле су да се састају сваког четвртка после школе и пишу по два сата. Роузова је рекла да су ти састанци били „једни од најлакших које сам икада имала. Ја сам у ствари била њен уредник. Писала је о ономе што јој се десило у школи тог дана. Имала је тако јасну визију о ономе што покушава да каже. И имала је најневероватније идеје”. Свифтова је такође почела да снима демо CD-ове са продуцентом Нејтаном Чепманом. Након наступа на BMI-јевом састанку текстописаца у клубу „The Bitter End” у Њујорку, Свифтова је постала најмлађи текстописац кога је издавачка кућа "Sony/ATV" икада запослила. Свифтова је напустила „RCA Records” када је имала петнаест година; компанија је желела да она снима песме других текстописаца и сачека до осамнаесте године да изда албум, али она се осећала спремном да почне каријеру са сопственим материјалом. Такође се растала са менаџером Деном Димтроуом, који је касније тужио њу и њене родитеље. „Искрено сам осећала да ми понестаје времена”, Свифтова се касније присећала. „Желела сам да забележим те године свог живота на албуму док су још представљале оно кроз шта сам пролазила.” На једном догађају у кафићу "Bluebird” у Нешвилу, 2005, Свифтова је привукла пажњу Скота Боршете, извршног директора „Dreamworks Records” који се спремао да оснује сопствену независну издавачку кућу, „Big Machine Records”. Постала је једна од првих људи која је потписала уговор са њом. Да би видела као кантри музика ради, Боршета је запослио Свифтову као стажисту и пратиоца певача на CMA музичком фестивалу.
Свифтова је почела да ради на албуму који носи њено име убрзо након потписивања уговора са издавачком кућом. Након експериментисања са искусним нешвилским продуцентима, Свифтова је убедила „Big Machine” да запосле продуцента њеног демо CD-а, Нејтана Чепмана. Њему је то био први пут да снима студијски албум али Свифтова је осећала да имају праву „хемију”. На крају, Чепман је продуцирао све осим једне песме на албуму Taylor Swift. Описала је албум као дневник њених раних тинејџерских година и већину песама је написала током прве године средње школе. Резултат је то што песме описују долазак искустава као што су млада љубав и тинејџерску стрепњу. Рекла је да иако „звучи као да сам имала 500 момака”, доста песама су настале посматрањем. Свифтова је написала три песме сама, укључујући два сингла, а осталих осам са текстописцима као што су Лиз Роуз, Роберт Елис Орал и Анђело Петраглија. Музички, албум је описан као мешавина традиционалних кантри инструмената и жустрих рок гитара. Taylor Swift је објављен у октобру 2006. и добио је углавном позитивне критике од музичких критичара. Њујорк тајмс га је описао као „мало ремек дело поп кантрија, и невино и цинично, које употпуњује снажан и молећив глас гђице Свифт”. „PopMatters” се надао да ће Свифтова умети да нађе средину између кантри традиције и њене очигледне осетљивости на поп, јер Taylor Swift указује на то да она има пуно тога да понуди. Саша Фрер-Џоунс из часописа The New Yorker је описао Свифтову као чудо. Напоменуо је да га је „Our Song” веома изненадила и хвалио је стихове: „Једна рука му је на волану, друга на мом срцу”. Country Weekly је сматрао да „материјал указује на таленат који ће трајати дуго након средње школе”.Ролинг стоун је описао Свифтову као младу али изузетно искусну и дивио се песми „Our Song” и њеној лудо привлачној певљивој мелодији која је и у стилу Бритни и Петси.