Под термином „Земља Секеља” (ров: 11px10px9px10px10px10px10px8px6 px, , , , ) подразумева се подручје на истоку Трансилваније у Румунији коју настањују Секељи, мађарска етничка група.
Географија Историјска „Земља Секеља” се налази на истоку трансилванијског басена, у оквиру Карпатског лука и делимично у источним Карпатима у централном делу Румуније. То подручје обухвата велики део савремених румунских округа Харгита и Ковасна, средњи део округа Муреш, мањи део округа Алба и Клуж (села бившег секељског седишта Арањош близу општине Униреа), као и поједине општине округа Њамц (општина Бицазу Арделан, Бицаз-Чеј и Дамуц) и Бакау (град Ђимеш-Фагет).
Културни и политички центар „Земље Секеља” је раније био Секељудвархељ (Одорхеју Секујеск) који се налази западно од харгитских планина. Остала важна места била су Марошвашархељ (Таргу Муреш), Чиксереда (Мијеркуреа Чук) и Шепсисентђурђу (Св. Ђорђе). Данас се Таргу Муреш сматра политичким, економским и културним центром Секеља у Трансилванији.
Становништво У окрузима Харгита, Ковасна и Муреш 2002. године живело је укупно око 1,13 милиона становника; од којих је 670.000 било мађарског (око 59%, а већина њих су Секељи), а 407.000 румунског порекла (36%). У окрузима Харгита и Ковасна, проценат мађарског живља је био 84.6 и 73,8%, а у Мурешу је био 39,3%.Румунски национални институт за статистику, -{„Populaţia după etnie“}- (Становништво по етничкој припадности)-{Centru de resurse pentru diversitate etnoculturala}- - Попис становништва из 2002. године
На истом том подручју је 1919. г. живело око 777.340 становника, од којих је 542.400 било мађарског (око 69%, а већина њих су били Секељи), а 183.000 румунског порекла (23%). У окрузима Харгита и Ковасна проценат мађарског живља је био 92,7% и 87,4%, а у округу Мориш 48,8%.-{Árpád E. Varga}-, (.) -{Hargita megye településeinek etnikai (anyanyelvi/nemzetiségi) adatai 1850-2002}- Онлајн документ -{Árpád E. Varga}-, () -{Kovászna megye településeinek etnikai (anyanyelvi/nemzetiségi) adatai 1850-2002}- Онлајн документ -{Árpád E. Varga}-, () -{Maros megye településeinek etnikai (anyanyelvi/nemzetiségi) adatai 1850-2002}- Онлајн документ
Писмо са којим су се Секељи чак до 18. века служили се звало Ровашко писмо (10п 10п 10п 18п 8п 9п 9п 8п 4п), и оно је од тада постепено изашло из употребе, али се и даље налази на споменицима и Секељ капијама.
Историја Развој градова у „Земљи Секеља” био је током историје под знатним утицајем централних власти било да су у питању угарске, отоманске, аустријске, аустроугарске или румунске. Секељи, које су живели у Трансилванији служили су ради одбране краљевства од Кумана и Византинаца и због тога нису плаћали порез, основали су 1190. г. град Сибињ.
Референце
Литература
Спољашње везе
Szekeres Lukács Sándor: Székely Mózes Erdély székely fejedelme Száz történelmi rege Elekes adatbank: Székelyföld térképek (18 térkép) Székely Nemzeti Tanács Erdély-Székelyföld fotóalbumok Székelyföldi érdekes látnivalók Varga Géza: Így írtok ti magyar őstörténetet Irástörténeti Kutatóintézet, Budapest, 2010,
Категорија:Историја Секеља Категорија:Географија Румуније Категорија:Земља Секеља