Велики седални живац, ишијадични живац или бедрени живац () највећи је живац човечјег тела који настаје из коренова (-{L4, L5, S1, S2, S3}-) крсног сплета () лумбосакралног (слабинскокрсног) дела кичмене мождине и састоји се од моторних и сензорних неурона који учествују у инервацији делова тела од лумбосакралне (слабинскокрстне) области па све све до завршних делова доњих удова.

Велики седални живац, као главни наставак крсног (сакралног) плексуса у свом даљем току се рачва у две главне гране; голењачки () и лишњачки нерв ().-{Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, William Sharpey, Allen Thomson, John G. Cleland (1867}-)-{Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, Edward Albert Schäfer, Johnson Symington, Thomas Hastie Bryce (1909)}--{Cunningham's Manual of Practical Anatomy by Daniel John Cunningham, Arthur Robinson (1914)}-

Лумбосакрални плексус мини|Лумбосакрални плексус-лумбални сегмент мини|Лумбосакрални плексус-сакрални сегмент

Лумбосакрални плексус је сноп нервних влакана састављен од предњих грана слабинских и крсних кичмених нерава, који се анатомски гледано, састоји од функционалне јединице (два плексуса) у доњем делу трупа, који се често разматрају одвојена као слабински и сакрални (крстни) дао, али у ствари се ради о блиско повезаним регијама:

Лумбални (слабински) плексус

Лумбални (слабински) плексус чине корени кичмених нерава из; слабинског дела (L1—L3), са појединачним влакнима из грудног (Т12) и слабинског дела (L4)

Сакрални (крсни) плексус

Сакрални (крсни) плексус чине корени кичмених нерава; слабинског и крсног дела (L5—S3), са појединачним влакнима из слабинског (L4) и крсног дела (S4).Plexus lumbosacralis на: DocCheck Medical Приступљено 29. јануар 2014. У склопу сакралног плексуса описује се и пудендални плексус, који се као термин користи за сложену структуру која се састоји од сакралних кичмених нерава. Неки извори га описују као S2-S4 лумбосакралног плексуса. У неким старијим текстовима ради се о грубој апроксимацији кокцигеалног плексуса.

Након изласка из кичмене мождине пролазе нервни коренови, (који у каснијем току стварају лумбосакрални плексус), прво субарахноидалним простором, где се налазе у тесној вези са пијом, арахноидејом и ликвором. У дањем току коренови пролазе кроз субдурални и епидурални простор кичменог канала, те кроз уске међупршљенске отворе.

Лумбосакрални плексус пролази кроз велику и малу карлицу ретроперитонеалним простором у непосредној близини са костима карлице, дебелог црева, ректума (завршног црева) и мокраћне бешике.-{Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)}-

Велики седални живац мини|3Д приказ великог седалног живца мини|Чашична јама колена, где се велики седални живац обострано дели у своје две периферне гране: голењачки и лишњачки живац Настављајући се на лумбосакрални плексус он од влакана предњих грана четвртог и петог лумбалног (L4-L5) спиналног живца живца и првог и другог сакралног (S1-S2) спиналног живца, настаје велики седални живац, у пределу пириформног мишића. Он потом кроз велики форамен ишијадикус напушта карлицу, да би у седалном пределу, пролазећи испод великог глутеалног мишића а затим изнад великог аддуктора, покривен са прегибачима бедра, наставио свој ток дуж бутине све до горњег угла чашичне (пателарне) јаме (лат. fossa poplitea) колена, где се у 66% случајева обострано дели у своје две периферне гране:

Голењачки (тибијални) живац (-{лат. n.tibialis}-) — моторни и сензорни живац, који лежи на тибијалној ивици двоглавог мишића, иде затим споља испод главице фибуле и дели се на две гране; дубоки лишњачки живац (лат. n. peroneus profundus) и површни лишњачки живац (лат. n. peroneus superficialis).

Лишњачки (перонеални) живац -{лат. n.peroneus}- — моторни и сензорни живац који наставља ток великог седалног живаца, и у чашичној јами и лежи површно, затим пролази између две главе гастрокнемијуса и улази у поплитеални канал, где лежи испред солеуса и долази до иза тибијалног малеолуса, где пролази тарзални канал, и дели се у у унутрашњи и спољашњи плантарни живац (лат. n.plantaris medius и n.plantaris lateralis).

Међутим, познато је да завршна рачва великог седалног живаца може бити висок смештен у задњој ложи бута или чак у карлици. у око 33% случајева.Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and SensoryOrgans. Stuttgart: Thieme; 2002. p. 86−97

Голењачки и лишњачки живац се потом дуж потколенице рачвају у сопствене гране, које се пружају све до прстију стопала.

Зона инервације мини|десно|Велики седални живац Моторним влакнима Велики седални живац својим моторним влакнима инервише: Површни лишњачки живаца (-{n. peroneus superficialis}-) мишиће спољашње ложе потколенице, Дубоки лишњачки живац (-{n. peroneus profundus}-)''' мишиће предње ложе потколенице мишиће задње ложе бутина, велики примицач и све мишиће ногу и стопала, ()

Сензорним влакнима Велики седални живац својим сензорним влакнима инервише: Површног лишњачког живца (-{n. peroneus superficialis}-): кожу доњег дела спољашње стране потколенице дорзалну страну стопала (-{n.cutaneus dorsalis medialis}-) Дубоког лишњачког живаца (-{n. peroneus profundus}-) кожу унутрашње стране другог прста спољашњу страну првог прста на дорзалној страни стопала.

Патологија Нервне структуре ишијадикуса могу оболети примарно (есенцијално), неурогено или секундарно због неке опште болести или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима левог, десног или оба велика седална живца.

Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама).

Велики део неурона ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи.Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002

Данас се сматра да је знатан број случајева ишијадичког синдрома (и до 80%) вертебралне етиологије, као последица промена на хрскавичним и коштаним структурама и лигаментима кичменог стуба.Ђорђевић Д, Обољења нервног система, Војна интерна медицина, Београд, 1982

Парализа ишијадикуса може бити и последица тешких стеноза (сужења) кичменог канала након интервентних процедуре, што најчешћа захтева хитну оперативну декомпресију.

Велики седални живац у религији У јудаизму, употреба великог седалног живца у исхрани је забрањена, чак и ако је примењен (верски прихваћен) начин убијања животиње. Ово се заснива на верском обичају, који се наводи у библији (Прво Мојсијево поглавље 32) који говори о рањавању Јакова у његов -{„gid hanasheh”}- док се борио са анђелом.Vayishlach Minutiae , Приступљено 8. април 2013.

Зато је употреба великог седалног живца позната у Хебрејском и као -{„gid hanasheh”}- забрањена из верских разлога. Процес уклањања великог седалног живца (као и неких великих крвних судова и забрањена употреба масти,) из меса, је позната под називом (-{„nikkur”''}-),, или -{„deveining”}- Будући да је ово веома тежак и деликатан процес, (само врло вешт месар може да одвоји забрањени живац из меса), комади меса од задњег дела животиња (укључујући „филе мињон”) обично се не налазе у продаји у појединим земљама света.Why can't I find kosher filet mignon? — Kosher Q&A, Приступљено 8. април 2013.

Напомене

Види још Кичмена мождина Ишијас Кичма

Референце

Категорија:Нерви доњих екстремитета и доњег дела трупа Категорија:Неурологија